Beli ravan se u našem narodu odavno koristi kao lekovita biljka, a postoji i jedno zanimljivo verovanje vezano za njega. Naime, veruje se da je, u neko davno doba, dok su ljudi bili bolji, bilo mnogo crnih cvetića u cvasti.
Kako su se ljudi kvarili, tako su crni cvetići nestajali. Ostao je samo jedan, a kad nestane i on, nestaće i svet.
Malo poznato da je, po predanju, još u Trojanskom ratu ovu biljku Ahil koristio za lečenje rana. Današnji naziv roda ove biljke potiče od grčke reči achillea po imenu Ahila koji je ovom biljkom izlečio ranu kralju Telefusu.
U rimsko doba, beli ravan se simbolično dovodio u vezu sa snom, a kod starih Slovena i Germana smatran je magijskom biljkom.
Beli ravan, sporiš, kunica, belo ivanjsko cveće, kunji rep, mesečina, paprac, petrovsko cveće, romanika, spor, stolista, tintorova trava, hajdučka trava, hajdučica... raste kao korov pored puteva, na kamenjarima i zapuštenim mestima.
Ravan je višegodišnja zeljasta biljka, stabljike visine do 80 cm, pri vrhu granatu i obraslu listovima izduženolinearnog oblika koji su sa obe strane pokriveni dlačicama. Cvetovi su sitni, veličine do 5 mm, bele boje, sakupljene na vrhu stabljike u štitaste cvasti. Beli ravan cveta tokom celog leta.
U narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana kao i ublažavanje bola, pa otuda potiče i naziv biljke. Spolja se upotrebljava za ispiranje, kupke i obloge. Beli ravan (hajdučka trava) ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, protiv nadimanja, za normalizaciju metabolizma, poboljšanje apetita i čaja za umirenje. Zbog prisustva vitamina C daje se kod krvarenja i hemoroida.
Pri upotrebi hajdučke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kože treba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a čaj da piju u manjim količinama.
Čaj od hajdučice takođe ne treba piti tokom trudnoće i dojenja, kao ni ako koristite antikoagulanse (lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi) jer beli ravan ima koagulantno dejstvo.
Biljka se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odsečeni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, najbolje je upotreblljavati samo list i cvet. Kada se osuši, pakuje se u jutane vreće ili kartonske kutije i čuva zaštićena od svetlosti i do godinu i po dana.
Čaj se obično preliva vrućom vodom i ostavlja da odstoji 5-10 minuta. Može da se koristi i kao rastvor za ispiranje ili obloge. Pripremljen i mlak čaj se može direktno stavviti na ranu ili obolelo mesto kao obloga. Ne bi trebalo piti više od dve šolje čaja dnevno jer u tom slučaju može izazvati blaga neželjena dejstva, najčešće osetljivost želuca.
Izvor: poljoprivreda.info
