Bio je početak 1846. godine i balska sezona u Beču, prestonici Austrijskog carstva, tek se zahuktavala. Svako ko je bio neko i nešto u tom delu Evrope, plesao je iz večeri u veče po bečkim dvorovima, a balovi su bili i prilika da se, između valcera, sklope poslovi, priča o politici, ostvare kontakti i čuju novosti…
Ipak, te konkretne večeri, glavna tema razgovora bila je samo jedna - Johan Štraus Mlađi, slavni kompozitor i nekrunisani “kralj valcera” spremao se da publici predstavi svoju novu kompoziciju. Radoznalost je potpirivala i činjenica da se delo zvalo - Srpski kadril.
Izradu kadrila je naručio knez Miloš Obrenović. Ovaj srpski vladar je, posle svrgavanja sa vlasti u Beogradu 1839. godine, živeo u Beču, a od 1842. mu se tu pridružio i sin Mihailo, takođe prognan iz domovine. Obojica Obrenovića okupljala su oko sebe istomišljenike, ali i brojne učene Srbe na čelu sa Vukom Stefanovićem Karadžićem koji se čak sa porodicom uselio na jedan sprat kuće koju je knez Miloš kupio u austrijskoj prestonici.
I Miloš i Mihailo neumorno su radili na povratku u Srbiju. Zato su često organizovali zabave i balove u Beču na kojima su se sastajali protivnici Karađorđevića prognani iz domovine, ugledni Srbi koji su u ovom gradu živeli, ali i svi Sloveni kojih je u to vreme, kažu izvori, u prestonici austrijskog carstva bilo oko 50 hiljada. Upravo za jedan ovakav događaj knez Miloš je od Johana Štrausa Mlađeg tražio da komponuje “Srpski kadril”.
Ne zna se koliko je Obrenović platio Štrausu za delo. Pričalo se da je u pitanju bila poprilična suma dukata, ali i da knez nije žalio. Jedini uslov bio je da kompozicija u sebi mora da sadrži prepoznatljive taktove srpske muzike i da njome bude inspirisana. Tako je nastao “Srpski kadril” opus 14.
Delo je prvi put izvedeno početkom 1846. na Slavenskom balu kojem su prisustvivali i Miloš i Mihailo Obrenović. Takvi balovi i inače su bili omiljeni među bečkom dijasporom, a u godinama nakon ovog prisustvovali su im Vuk Stefanović Karadžić, Mina Karadžić, Branko Radičević, Ivan Mažuranić… ali i mnoge strane diplomate, vojni zvaničnici, ugledni građani Austrije.
Upamćeno je da se kadril jako svideo svima, a pre svega Srbima. Zabeleženo je da je odmah posle bala, knez Miloš umnožio kompoziciju u 4 hiljade primeraka i razdelio je širom Evrope. Ipak, vremenom, ova numera prestaje da se izvodi tokom balske sezone u Austriji, a gubi se i iz rasporeda koncerta. Zato danas ne znamo kako je zvučala originalna, orkestarska verzija.
Tek mnogo deceniija kasnije, 1997. godine društvo “Johan Štraus” iz Beča zatražilo je podršku srpskih privrednika u Austriji za štampanje sabranih dela ovog kompozitora. Među njima se nalazio i “Srpski kadril”, a tragajući za istorijatom nastanka ove kompozicije otkrivena je i ova priča.
Izvor: istorijskizabavnik.rs
