Piše: Vladimir Dimitrijević

KADA JE KNJIGA OBJAVLJENA

Knjiga „Srbovanje i srbofobija/ Portreti gonjenih i zabranjivanih Srba“ objavljena je 2014, u izdanju „Rivel Ko“ iz Beograda, a tekstovi u njoj nastali su u prvoj i početkom druge decenije 21. veka, kada je na vlasti bila koalicija Tadić – Dačić, i kada se naše društvo lomilo između Haškog suda i NATO prajderaja u zametku. Tada sam zapisao da se „knjiga koju čitalac ima u rukama bavi  onima koji su, srbujući ( trudeći se da žive i stvaraju kao Srbi ) postradali zbog srbofobije, jednog od ideoloških stožera Novog svetskog poretka. Svako je stradao na svoj način: od Nebojše Krstića, koji je ubijen u nameštenoj saobraćajnoj nesreći, preko vladike Artemija, koji je se našao na udaru NATO-a i vlast imajućih u SPC, do Biljane Đorović, kojoj su, 2011, ukinuli emisiju „Atlantis“ na Drugom programu Radio Beograda.“

Naglasio sam da su svi bili ili gonjeni kao Srbi ili ostajali bez posla kao Srbi: bilo je tu i intelektualaca i običnih ljudi. Ali, svima je zajedničko – nisu se uklapali u srbofobni poredak koji se, pod senkom NATO Imperije, formirao u Srbiji.   

Preuzmite PDF knjige “Srbovanje i srbofobija” OVDE. 

KO SU JUNACI KNJIGE?     

O slučaju vladike Artemija, prognanog po nalogu Vašingterne 2010. godine sa Kosova i Metohije, u knjizi „Srbovanje i srbofobija“, pisano je iz prespektive crkvene istorije, u kojoj takvih slučajeva nije bilo malo. Tekst o Zoranu Čvoroviću, koji je, zbog knjige „Istina o slučaju vladike Artemija“, dobio otkaz sa mesta asistenta Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, nadovezuje se na priču o „slučaju Artemije“, kao i tekstovi o Miloju Stevanoviću, poslovnom čoveku, koji je, zbog primanja na svoje imanje u Loznici kod Čačka grupe monaha, bio isključen iz SPC i Bobanu Kovačeviću, veroučitelju sa Kosova, koji je ostao bez posla zbog podrške nepodobnom učeniku Svetog Justina Ćelijskog. Tu, među njima, našao se i „monah – nemonah“ ( tako sebe zove! ) Antonije, borac protiv brane Stubo – Rovni, koja potapa Valjevsku Gračanicu i razara valjevski kraj.                 

Tu su i dva teksta o slučaju haškog „zatočenika savesti“, dr Vojislava Šešelja, pismo pokojnom Nebojši Krstiću, srpskom političaru s krstom i njegovom sledbeniku, Mladenu Obradoviću, hapšenom i zatvaranom jer je ustao protiv „džender poretka“ EU neonacizma u okupiranoj Srbiji, kao i članak o Momiru Laziću, najgrlatijem junaku srpske patriotske margine ( a patrioti su, naravno, bili i ostali na margini ) koji se nije plašio da pljune u lice Novom poretku, kao što su naši stari, na čelu s đeneralom Dražom, pljunuli u lice onom Novom poretku, s brčićima i glatko zalizanom EUropskom kosom.                            

Opisan je i slučaj Vladimira Erića koji je ostao bez posla jer se usprotivio da u firmi u kojoj je radio ( u srcu Srbije ) stoji idolopoklonička slika katedrale Svetog Petra u Rimu. Dat je i tekst „Školokaust u Montenegru“ koji se bavio progonom srpske kulture u dukljanoidnoj Crnoj Gori, a na osnovu knjige „Noć dugih makaza“ Veselina Matovića,  profesora iz Nikšića. NJega su montenegrinske sluge Vašingterne ostavile bez posla jer nije hteo da se odrekne srpskog jezika i pisma. U knjizi se našao i privatni preduzetnik Aco Đenadić iz Čačka, spreman da ode u zatvor a da ne plati saobraćajnu kaznu pisanu latinicom.            

Kosta Dimitrijević, ugledni srpski književnik, nije dobio nacionalnu penziju, a godinama je bio cenzurisan i ostrakizovan. Borisav Čeliković, istoričar iz Gornjeg Milanovca, ostao je, zbog partokratskog zlostavljanja  grada u srcu Srbije, bez posla u Muzeju rudničko – takovskog kraja, u kome je ostavio vidan trag.    Miodrag Zarković, novinar „Pečata“, svojevremeno je bio tužen od separatofilnih delatnika RTV Vojvodine, zato što je ukazivao na pravu prirodu njihovog delovanja. Ratko Dmitrović, glavni i odgovorni urednik frankfurtskih „Vesti“, izgubio je mesto jer je previše pisao o EU Hrvatima ( naročito ovo U, latinicom ); Biljani Đorović su, kako rekosmo, na Radio Beogradu, oduzeli slušani „Atlantis“, u čemu je aktivnu ulogu igrao Dragoljub Mićunović...

POKUŠAJ DA SE UKAŽE NA SLOGU

Trudio sam se da priču u knjizi „Srbovanje i srbofobija“ „objektivizujem“, koliko je to moguće; naravno, nije bilo moguće, ali nisam želeo da zauzimam pozicije „apsolutnog odbranaštva“. O knjizi sam u predgovoru rekao:“Ona nije „artemijevska“ u smislu da brani svaki potez učenika oca Justina od koga je napravljen „slučaj Artemije“; ona ne govori o Grešnom Miloju kao biznismenu; u njoj se niko ne poziva da se učlani u Srpsku radikalnu stranku ili Obraz; nema ni reči o Ratku Dmitroviću kao uredniku „Večernjih novosti“…Ali, ovo jeste knjiga o onima     koji su, srbujući, postradali od srbofobije, tog antisemitizma današnjice, iza koga stoje Vašington i Brisel…“ 

U predgovoru knjige sam rekao i ovo:“Poslednji tekst u njoj, „Jahati zajedno ili visiti odvojeno“, pisan je kao pokušaj da se potraže putevi srpske sloge u doba kada se Srpstvu sprema pogrom i, možda konačni, genocid pre nego što NATO svim silama napadne Rusiju. Naravno, Srbe je skoro nemoguće složiti, čak i ako su rodoljubi. Da li će ta nesloga biti konačna naša kob, ostaje da se vidi.“

Pisano, ponavljam, 2014, kad još nije izgledalo da će NATO protiv Rusije. Sada već izgleda. 

Šta se dešava deceniju kasnije? 

ŠTA SE DESILO SA POTRETISANIMA? 

LJudi u knjizi pomenuti nastavili su svojim putevima: vladiku Artemija, Momira Lazića i Kostu Dimitrijevića, posle teških borbi u zemaljskoj Srbiji, Gospod je pozvao Sebi, Miloje Stevanović je ostao na svom putu i, u međuvremenu, objavio nekoliko lepih i važnih knjiga ( između ostalog, „Rečnik Dragačeva“), Zoran Čvorović je vraćen na Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, i nastavio je naučnu karijeru, postajući jedan od najuglednijih srpskih rodoljubivih intelektualaca, dr Biljana Đorović, zbog zdravstvenih okolnosti, nije više u onom moćnom zamahu u kome je, u doba nastanka knjige bila ( a ućutkivali su je, na mestu gde je radila, dok god su mogli ). Ipak, i ona se vraća u priču, i počinje javno da govori. Miodrag Zarković je, od 2022, stavljao glavu u torbu u Donbasu, a ni sad se ne miri sa lažju epohe i NATOfilnog Vučićevog režima, maskiranog u lažni patriotizam ( ovih dana je na mreži Iks, negdašnjem Tviteru, objavio:“Uopšte nije sporno da se opozicija svojim postupcima ugrožava srpsku državnost - ali to isto radi i režim. Bukvalno sa istim tim zapadnim nasilnicima Vučić već 11 godina dogovara i sprovodi gaženje srpske državnosti na KiM, pa se setite i kovid ludila, pa "strane investicije" itd“).(1) 

Mladen Obradović je, po svojim silama, nastavio borbu za ideale koje smatra ispravnima. 

„Monah – nemonah“ Antonije je, i posle potapanja Valjevske Gračanice, i dalje na ulici, i ne odustaje od svog litijskog svedočenja. Hapse ga, progone, ali ne odustaje. Drži se neodustajno.

Što se tiče bivšeg veroučitelja Bobana Kovačevića, njegovi putevi mi trenutno nisu poznati. Nadam se da je dobro, veran svetosavskim vrednostima. 

Veselin Matović se ove, 2024. godine, pobunio protiv dodeljivanja nagrade „Oktoih“, za pedagoški rad, po montenegrinskom ključu. Matović je zapisao:“Ali, da ironija bude još veća, od osnivanja nagrade Oktoih (1970), koja se dodjeljuje za izuzetne rezultate u oblasti vaspitanja i obrazovanja u Crnoj Gori, većina njenih dobitnika imala je dijametralno suprotne kulturno-ideološke nazore od onoga što ova knjiga, svojim sadržajem, namjenom i ulogom, predstavlja u prosvjetnom, kulturnom i duhovnom životu srpskog naroda. Da li se u vremenu svevlasne KP, neki nastavnik, viđen u crkvi, mogao pojaviti kao konkurent za ovu nagradu, a od 2000, sve do danas – da se nije dokazao kao sljedbenik novocrnogorske političko-ideološke koncepcije bivšeg DPS-režima? Lojalnost anticrkvenim i bogoboračkim partijama kao što su KP, DPS i ostali njeni zaperci, bila je, više od sedamdeset godina, glavna referenca za dobijanje nagrade sa imenom jedne od najvažnijih bogoslužbenih knjiga u Pravoslavlju. A da je i danas tako, najbolje nam govori primjer ovogodišnje laureantkinje, profesorice fizike iz Nikšića, koja je 2004. godine, bez imalo dvoumljenja, zgrabila radno mjesto svoje koleginice, prof. Lalatović, koja je, kao savjestan pedagog i odgovoran intelektualac, ustala protiv  institucionalnog progona iz naših škola imena jezika i pisma na kojima je štampan Oktoih, i zato dobila otkaz iz nikšićke gimnazije. Tim postupkom uvažena laureantkinja pokazala je svoj odnos i prema svojoj profesiji i prema vrijednostima koje u našoj kulturi i duhovnosti predstavlja Oktoih Crnojevića. Posebno – prema DPS-režimu i njegovoj zloćudnoj namjeri da sprovođenjem identitetskog inženjeringa zatre istorijsko i duhovno biće Crne Gore, zapravo – sve ono što je čuvao i sačuvao Oktoih. NJenim nagrađivanjem nagradom sa ovakvom simbolikom i značajem, svi koji su učestvovali u tom poduhvatu, počevši od predlagača (direktora matične škole čije je  „mišljenje“ i „procjena uspješnosti rada nastavnika“ prevashodan kriterijum za njenu dodjelu), do žirija i ministarke prosvete, koja je njihovu odluku potpisala i besjedom na uručenju pritvrdila, stali su na stranu (svjesno ili ne – svejedno) raskolničke DPS-ambicije, koja je, uostalom, doživjela žestoku osudu naroda tokom veličanstvenih litija, 2020, i na kraju –  bila poražena na izborima u avgustu iste, a još žešće u junu, 2023. godine.“(2)

Istoričar Borisav Čeliković se proslavio kao urednik biblioteke „Koreni“, o poreklu i migracijama Srba. 

Vladimir Erić i Aco Đenadić žive svojim skromnim srpskim životima, i nisu se odrekli sebe.

Vojislav Šešelj se vratio iz Haga da prisustvuje trijumfu svog radikalizma u vidu Vučićevog naprednjaštva, a Ratko Dmitrović je kratko ministrovao oko brige o porodici, ali, naravno, u Srbiji klovnokratske moribundije, to se neslavno završilo. 

Preuzmite PDF knjige “Srbovanje i srbofobija” OVDE.

KO JE JOŠ BIO NA UDARU? 

Posle knjige „Srbovanje i srbofobija“, bilo je još progona i proganjanih: profesora dr Miloša Kovića su pokušali da spreče da bude izabran za redovnog profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, novinara Dejana Zlatanovića su hapsili i zatvarali jer nije priznavao izdaju Kosmeta. To se, naravno, dešavalo i monahu Antoniju. Urednik „Tabloida“, Milovan Brkić, zbog otpora klovnokratiji, takođe je bio tamničen... 

Da ne zaboravimo žestoke  kampanje protiv tzv. „antivaksera“, poput Valentine Arsić Arsenijević i drugih, koji su upozoravli na štetnost masovnog špricanja Srba sumnjivim DNK preparatima, maskiranim u vakcine. 

A evo o čemu je, o sebi i drugima, pisao Miša Đurković:“Pre koji dan prijatelji su mi poslali link  ka Fejsbuk profilu organizacije „Da se zna“, na osnovu čije prijave sam 2017. javno proglašen LGBT diskriminatorom. Ovo je usledilo nakon što sam koordinisao javnu kampanju kojom je zaustavljeno uvođenje tzv. Obrazovnih paketa što je u svom obrazloženju odluke Poverenik (ca) (Obratite pažnju, ovako mora ubuduće da se piše sve pa i novinski tekstovi, naučni radovi itd!) i napisao/la. U međuvremenu je ista organizacija pokrenula koordinisano postupke i protiv dr Branislava Ristivojevića (Vrhovni kasacioni sud posle tri godine završio proces oslobađanjem Baneta koji je prvostepeno bio osuđen) i protiv Vlade Dimitrijevića (proces ulazi u petu godinu i čovek mora stalno da dolazi iz Čačka), Jugoslava Kiprijanovića itd. Dakle vrlo ciljano se targetiraju ljudi koji su nosili javnu borbu za odbranu porodičnih vrednosti u skladu sa članom 16 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i sprečavanje novih zakona koje su nam donosili. U međuvremenu je 2021. donet novi restriktivniji Zakon o zabrani diskriminacije u čijem obrazloženju je doslovno pisalo da pošto do sada niko nije osuđen, treba doneti restriktivniji zakon a onda naći nekog da se osudom postavi presedan i da onda to počnu da primenjuju ostali sudovi. To su takozvane strateške parnice za koje postoje posebni projekti i neko ozbiljno finansira ceo proces. Ovaj zakon je donet u skupštini, na predlog Vlade Srbije i oko toga su se svi, uključujući i crkve i verske organizacije napravili blesavi. Jedini otpor pružila je naša Koalicija za odbranu porodice, ali je pod okriljem korone ovaj Zakon prošao kao i Zakon o rodnoj ravnopravnosti.“

I Miša Đurković veli – neću više da pišem o dženderizaciji Srbije, dosta mi je svega.

GAŠENJE JEDNOG SAJTA: POUKE ZA BUDUĆNOST  

Za to vreme, posle pritisaka i nemoći da se povežu nacionalni sajtovi, gasi se „Stanje stvari“, koje je snažno pružalo otpor svim izdajama i lažima režima: i kad je u pitanju Kosmet, i kad je reč o dženderizmu, i kad je bila koronokratija. I to nam objašnjava Miša Đurković, pišući o Aleksandru Laziću, uredniku ugašenog sajta:“Ako neko misli da je Lazić uzaludan čovek, da je kukavica, reketaš ili prevarant te da zbog toga sada preko noći drami i rešava da ukine portal – koji je u međuvremenu sa prijateljima podigao i izgradio – vara se. Kao što sam i ja onomad ukazao da više ne mogu da radim svoj posao – jer mi stalno nad glavom stoji mogućnost da me prijave, drndaju po sudovima i drakonski novčano kažnjavaju, tako je i on došao do kraja i bio prinuđen da stavi ključ u bravu. Tokom prethodnih godina pretili su mu razni, od advokata okupatorske izdavačke kuće koja ima monopol na tržište udžbenika u Srbiji, preko nezadovoljnih delova režima itd, ali je uprkos svemu opstajao. Očigledno je da ova država ulazi u narednu, vrlo kontroverznu i tešku fazu, kada će pritisci, pretnje i razni drugi oblici represije postati sve izraženiji i prisutniji.“(4)

Obratimo pažnju: država ulazi u ozbiljnu i opasnu fazu. A svet je, kao što vidimo, na ivici sukoba neviđenih razmera.

PREUZIMANJE DISKURSA 

Izbori u decembru 2023, pokazali su, veli Đurović, da je režim sasvim preuzeo „diskurs nacionalne opozicije“, i da više ni ne pominje evropske integracije:“Umesto toga videli ste čoveka za koga je nacionalnookupljeni Boško čist liberal, evropejac. On je zaista u potpunosti vratio Slobin sistem iz devedesetih, u smislu da je ključ svog opstanka na vlasti zasnovan na dokazivanju da je opozicija gora od njega. Dakle, osnova njegovog opstanka nadalje jesu Nova, N1 i prozapadna opozicija kao jedina relevantna opozicija. Čitaj: ključ je dokazati biračima da su oni izdajnici, bez obzira na to šta on sam radi.“(4)

Zbog svega toga, uništava se nacionalno – demokratska opozicija, jer Mastermajnd operacije mora da ukloni iz svesti birača ( koji su, avaj, u teškom stanju pinkokratske narkoze ) činjenicu da su, tobož patriotska, vlast i otvorena NATO opozicija (  ovih dana odevena u eko – zelenu i slične boje senilnog kosmopolitizma ) mnogo bliže no što izgledaju:“I kao što smo videli, to je maestralno uradio, sprečavajući da se formira nacionalni blok, zatim šaljući DSS ka Đilasu i kampanjom u kojoj je cilj bio da Dveri, Zavetnici i Jeremić ostanu ispod cenzusa. Podizanje nove ekipe bilo je neophodno da bi se ovi stari uništili i tek ostaje da se vidi kako će se oni sada snaći i da li mogu da prežive u parlamentu. On će svakako pokušati da ih zaustavi i svede na prihvatljivu meru beznačajnosti.“(4)

Dobar izraz – „prihvatljiva mera beznačajnosti“.

Preuzmite PDF knjige “Srbovanje i srbofobija” OVDE.

STVARNOST DOLAZI PO SVOJE 

Naravno, stvarnost ispostavlja svoje račune: situacija u Srbiji je sve teža, Kosovu se ubrzano daje nezavisnost, firme se rasturaju da bi se predale strancima, o čemu Đurković svedoči:“Dakle, postavite idiota koji upropasti firmu, a onda kažete narodu: „Narode, ovo si ti, nesposoban da išta uradiš i moramo da ti dovedemo strane gospodare.“ Tako će isto uskoro da bude i za prezaduženi Telekom, koji su oni opelješili i već počeli da predaju Englezima itd. Pa šta reći za ovo što se desilo u Aleksincu, u kanadskoj firmi gde se potrovalo jedno sedamdeset ljudi, da bi narednog dana inspekcija rada, tužilaštvo i slični organi bez problema pustili da dođe sledeća tura u kojoj se opet pedesetak ljudi potrovalo. Za to bi u zemlji koja nije kolonija odmah moralo da se ide u zatvor. Ovakve vesti stižu svakodnevno kao na traci, a nigde niko ne odgovara. Za to su ljudi glasali, kažu oni.“(4)

Ništa nije urađeno da bi se očistila atmosfera zla i nasilja posle koje je postao moguć zločin u „Ribnikaru“ i u Duboni, pa su slični krvavi događaji i dalje mogući. Zato će istinski patriotski informativni resursi i inteligencija naći na udaru, a Nova i N1 će, bez problema, nastavitgi da funkcionišu, pošto iza njih stoje svetske gazde, koje vuku konce svojih marioneta čas na desnoj, čas na levoj strani pozornice. Da bismo doveka imali Karađoza umesto Karađorđa. Đurković je jasan:“Za razliku od Mila koji je bio ozbiljan tehničar vlasti starog kova, i koji je kapirao da mora da ostavi neki prostor za opoziciju, ovaj misli da je uguši potpuno i da će onda neobavešten narod da ćuti i trpi. Zato narodu treba oduzeti sve moguće izvore uznemiravanja. Sa situacijom u LJigu smo videli da – i kad izgube izbore – njemu ne pada na pamet da preda vlast. Pošto ga sve manje briga šta Nemci i Brisel misle, on će verovatno sve više koristiti represiju u unutrašnjem političkom i medijskom životu, što znači potpuno ignorisanje i same ideje vladavine prava. Ostaje čist voluntarizam i njegove lične odluke.“(4)

Bilo čiji voluntarizam je opasan, čak i dobronamernih, moralnih i sposobnih. O onim drugima čitalac može sam da zaključi. 

OPET SPISKOVI 
        
Zato ovih dana počinje spremanje spiskova za obračun. DŽendermerija nastavlja tamo gde stala Sonja Biserko, koja je, ima tome već prilično, objavljivala slične spiskove.(5)         

Jednostavno, oni koji nisu marionete ni na kvazipatriotskom, ni na senilno – građanističkom delu bine, smetaju svima. I biće na udaru, pravom udaru. Doduše, oni neće ćutati – pitanje je veoma važno da bi se prećutkivalo.  Glas će se dizati dok ima grla koja viču i ušiju koje čuju.          

Knjiga „Srbovanje i srbofobija“ na sve ovo treba da nas podseti. NJen završni tekst i danas šalje istu poruku kao i 2014. godine – ako se, barem oko osnovnih činjenica, ne ujedinimo, nećemo izdržati pritisak. To jest, kako reče DŽordž Vašington svom generalu:“Ako danas ne budemo jahali zajedno, sutra ćemo visiti odvojeno“.                                                                   

Koji čita, da razume.

Preuzmite PDF knjige “Srbovanje i srbofobija” OVDE.

UPUTNICE( 14.2.2024. )
1.https://twitter.com/MiodragZarkovic/status/1756642708381221094
2.https://www.in4s.net/kompromitacija-nagrade-oktoih/
3.https://standard.rs/2023/12/31/javno-izvinjenje-ili-srecna-nova-1948/
4.https://stanjestvari.com/2024/01/22/represija-kao-buducnost/
5.https://srbin.info/politika/sonja-biserko-spisak-nacionalistickih-profesora-beogradskog-univerziteta/

Izvor: Pravda