Pravda

Če­ti­ri dr­ža­vlja­ni­na Sr­bi­je, ko­ja su pre ne­ko­li­ko da­na uhap­še­na zbog sum­nje da su špi­ju­ni­ra­li u ko­rist stra­ne dr­ža­ve, kon­ti­nu­i­ra­no su se ba­vi­li pri­ku­plja­njem in­for­ma­ci­ja oba­ve­štaj­nog ka­rak­te­ra, od ko­jih po­je­di­ne ima­ju sta­tus po­ver­lji­vo­sti i taj­no­sti. Po­da­ci ko­je su sku­plja­li, pre­ma ne­zva­nič­nim in­for­ma­ci­ja­ma, ti­ca­le su se ra­da i funk­ci­o­ni­sa­nja srp­skih dr­žav­nih or­ga­na i in­sti­tu­ci­ja, po­je­di­nih jav­nih pred­u­ze­ća, ali i re­sur­sa iz si­ste­ma na­ci­o­nal­ne od­bra­ne Sr­bi­je, na­ro­či­to voj­nih slu­žbi bez­bed­no­sti. Po­se­ban seg­ment nji­ho­vog in­te­re­so­va­nja bi­li su i po­je­di­ni dr­žav­ni ru­ko­vo­di­o­ci, ali i gra­đa­ni i pri­vred­na dru­štva.

Pri­li­kom pre­tre­sa sta­no­va osum­nji­če­nih na­đe­na je spe­ci­ja­li­zo­va­na opre­ma za pre­nos po­da­ta­ka. Sve ovo, pre­ma re­či­ma Dra­ga­na Mar­ko­vi­ća, ne­ka­da­šnjeg za­me­ni­ka di­rek­to­ra BIA, uka­zu­je da su osum­nji­če­ni srp­ski dr­ža­vlja­ni, pre ne­go što su po­če­li da se ba­ve špi­jun­skim ak­tiv­no­sti­ma, bi­li vr­bo­va­ni i ob­u­ča­va­ni od stra­ne pred­stav­ni­ka stra­nih oba­ve­štaj­nih slu­žbi.

– Ti lju­di su oči­gled­no bi­li pa­žlji­vo bi­ra­ni s ob­zi­rom na to da su ima­li pri­stup dr­žav­nim taj­nim po­da­ci­ma. Sa­mim tim bi­li su usme­ra­va­ni da pra­te i od­re­đe­ne dr­žav­ne ru­ko­vo­di­o­ce. Po­sto­je „tač­ke” o na­šim dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i raz­li­či­tim or­ga­ni­za­ci­ja­ma ko­je su in­te­re­sant­ne stra­nim oba­ve­štaj­nim struk­tu­ra­ma. To su „tač­ke” u ko­ji­ma za­po­sle­ni u dr­žav­nim or­ga­ni­ma ima­ju pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma ko­je su od zna­ča­ja za dr­ža­vu i ko­je su nor­mi­ra­ne kao po­ver­lji­ve, stro­go po­ver­lji­ve, slu­žbe­ne taj­ne, dr­žav­ne taj­ne. Ovo če­tvo­ro lju­di je oda­bra­no za­to što su ima­li pri­stup ta­kvim po­da­ci­ma. Oni ko­ji su ih vr­bo­va­li de­talj­no su pro­u­či­li nji­ho­ve psi­ho­lo­ške pro­fi­le ka­ko bi zna­li da li mo­že da im se pri­đe i na ko­ji na­čin. U kon­kret­nom slu­ča­ju oni su vr­bo­va­ni za no­vac – ob­ja­šnja­va ne­ka­da­šnji za­me­nik di­rek­to­ra BIA.

Sva­ka slu­žba, pa ta­ko i na­ša, pre­ma re­či­ma na­šeg sa­go­vor­ni­ka, tru­di se da do­đe do in­for­ma­ci­ja ko­je mo­gu da bu­du od zna­ča­ja dr­žav­nom ru­ko­vod­stvu, da se ne­što pred­u­pre­di, ali i da bi se, shod­no po­da­ci­ma ko­ji se „iz­vu­ku”, pra­vi­li do­go­vo­ri i za­klju­či­va­li spo­ra­zu­mi. Oči­gled­no je da je ovo če­tvo­ro lju­di, ka­že Mar­ko­vić, bi­lo iza­bra­no za­to što su mo­gli da do­đu do in­for­ma­ci­ja ko­je su bi­le od zna­ča­ja stra­nim oba­ve­štaj­nim struk­tu­ra­ma, a do njih ni­su mo­gli da do­đu raz­go­vo­ri­ma sa na­šim za­po­sle­ni­ma u mi­ni­star­stvi­ma. Za­to su ovi lju­di vr­bo­va­ni i ob­u­ča­va­ni.

– U kon­kret­nom slu­ča­ju je ra­dio kon­tra­o­ba­ve­štaj­ni sek­tor na­še slu­žbe či­ji su pri­pad­ni­ci, pra­te­ći stran­ce, ot­kri­li na­še dr­ža­vlja­ne ko­ji se ba­ve špi­ju­na­žom. Pret­po­sta­vljam da su pra­ti­li stra­ne špi­ju­ne ko­ji, na pri­mer, ra­de kao ata­šei u am­ba­sa­da­ma. Ti lju­di se po­la rad­nog vre­me­na, ne­ka­da i du­že, ba­ve oba­ve­štaj­nim ra­dom. Če­sto se sa­mo pra­ti nji­hov rad i po­ku­ša­va se da se dez­in­for­ma­ci­ja­ma nji­ho­ve ak­tiv­no­sti usme­re ili skre­nu na dru­gu stra­nu, šti­te­ći na taj na­čin dr­ža­vu. Ne­ka­da do­la­zi i do „pre­se­ca­nja”, ako se ot­kri­je da špi­jun­ska ak­tiv­nost uru­ša­va naš ustav­ni po­re­dak – ob­ja­šnja­va Mar­ko­vić.

Sr­bi­ja je bez ob­zi­ra na ve­li­či­nu i eko­nom­sku moć, ka­že naš sa­go­vor­nik, in­te­re­sant­na stra­nim oba­ve­štaj­nim slu­žba­ma. Ko­li­ko je špi­ju­na u Sr­bi­ji ni­ko sa si­gur­no­šću ne mo­že da ka­že. Je­dan broj je, ka­že Mar­ko­vić, ot­kri­ven i pra­ti se.

– De­ša­va­lo se u ra­ni­jem pe­ri­o­du da su lju­di ko­ji su se ba­vi­li oba­ve­štaj­nim ra­dom bo­ra­vi­li u jed­noj ze­mlji, a da nji­ho­ve oba­ve­štaj­ne ak­tiv­no­sti ni­su iden­ti­fi­ko­va­ne kao ta­kve. Ot­kri­ve­ni su to­kom ra­da u ne­koj dru­goj ze­mlji, zbog če­ga su op­ser­vi­ra­ni – ka­že biv­ši za­me­nik di­rek­to­ra BIA.

U slu­ča­ju ne­dav­no uhap­še­nih gra­đa­na Sr­bi­je ra­dio je kon­tra­o­ba­ve­štaj­ni sek­tor, ko­ji je, pra­te­ći stran­ce, ot­krio na­še dr­ža­vlja­ne, ka­že Dra­gan Mar­ko­vić, biv­ši za­me­nik di­rek­to­ra BIA

Če­ti­ri dr­ža­vlja­ni­na Sr­bi­je, ko­ja su pre ne­ko­li­ko da­na uhap­še­na zbog sum­nje da su špi­ju­ni­ra­li u ko­rist stra­ne dr­ža­ve, kon­ti­nu­i­ra­no su se ba­vi­li pri­ku­plja­njem in­for­ma­ci­ja oba­ve­štaj­nog ka­rak­te­ra, od ko­jih po­je­di­ne ima­ju sta­tus po­ver­lji­vo­sti i taj­no­sti. Po­da­ci ko­je su sku­plja­li, pre­ma ne­zva­nič­nim in­for­ma­ci­ja­ma, ti­ca­le su se ra­da i funk­ci­o­ni­sa­nja srp­skih dr­žav­nih or­ga­na i in­sti­tu­ci­ja, po­je­di­nih jav­nih pred­u­ze­ća, ali i re­sur­sa iz si­ste­ma na­ci­o­nal­ne od­bra­ne Sr­bi­je, na­ro­či­to voj­nih slu­žbi bez­bed­no­sti. Po­se­ban seg­ment nji­ho­vog in­te­re­so­va­nja bi­li su i po­je­di­ni dr­žav­ni ru­ko­vo­di­o­ci, ali i gra­đa­ni i pri­vred­na dru­štva.

Pri­li­kom pre­tre­sa sta­no­va osum­nji­če­nih na­đe­na je spe­ci­ja­li­zo­va­na opre­ma za pre­nos po­da­ta­ka. Sve ovo, pre­ma re­či­ma Dra­ga­na Mar­ko­vi­ća, ne­ka­da­šnjeg za­me­ni­ka di­rek­to­ra BIA, uka­zu­je da su osum­nji­če­ni srp­ski dr­ža­vlja­ni, pre ne­go što su po­če­li da se ba­ve špi­jun­skim ak­tiv­no­sti­ma, bi­li vr­bo­va­ni i ob­u­ča­va­ni od stra­ne pred­stav­ni­ka stra­nih oba­ve­štaj­nih slu­žbi.

– Ti lju­di su oči­gled­no bi­li pa­žlji­vo bi­ra­ni s ob­zi­rom na to da su ima­li pri­stup dr­žav­nim taj­nim po­da­ci­ma. Sa­mim tim bi­li su usme­ra­va­ni da pra­te i od­re­đe­ne dr­žav­ne ru­ko­vo­di­o­ce. Po­sto­je „tač­ke” o na­šim dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i raz­li­či­tim or­ga­ni­za­ci­ja­ma ko­je su in­te­re­sant­ne stra­nim oba­ve­štaj­nim struk­tu­ra­ma. To su „tač­ke” u ko­ji­ma za­po­sle­ni u dr­žav­nim or­ga­ni­ma ima­ju pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma ko­je su od zna­ča­ja za dr­ža­vu i ko­je su nor­mi­ra­ne kao po­ver­lji­ve, stro­go po­ver­lji­ve, slu­žbe­ne taj­ne, dr­žav­ne taj­ne. Ovo če­tvo­ro lju­di je oda­bra­no za­to što su ima­li pri­stup ta­kvim po­da­ci­ma. Oni ko­ji su ih vr­bo­va­li de­talj­no su pro­u­či­li nji­ho­ve psi­ho­lo­ške pro­fi­le ka­ko bi zna­li da li mo­že da im se pri­đe i na ko­ji na­čin. U kon­kret­nom slu­ča­ju oni su vr­bo­va­ni za no­vac – ob­ja­šnja­va ne­ka­da­šnji za­me­nik di­rek­to­ra BIA.

Sva­ka slu­žba, pa ta­ko i na­ša, pre­ma re­či­ma na­šeg sa­go­vor­ni­ka, tru­di se da do­đe do in­for­ma­ci­ja ko­je mo­gu da bu­du od zna­ča­ja dr­žav­nom ru­ko­vod­stvu, da se ne­što pred­u­pre­di, ali i da bi se, shod­no po­da­ci­ma ko­ji se „iz­vu­ku”, pra­vi­li do­go­vo­ri i za­klju­či­va­li spo­ra­zu­mi. Oči­gled­no je da je ovo če­tvo­ro lju­di, ka­že Mar­ko­vić, bi­lo iza­bra­no za­to što su mo­gli da do­đu do in­for­ma­ci­ja ko­je su bi­le od zna­ča­ja stra­nim oba­ve­štaj­nim struk­tu­ra­ma, a do njih ni­su mo­gli da do­đu raz­go­vo­ri­ma sa na­šim za­po­sle­ni­ma u mi­ni­star­stvi­ma. Za­to su ovi lju­di vr­bo­va­ni i ob­u­ča­va­ni.

– U kon­kret­nom slu­ča­ju je ra­dio kon­tra­o­ba­ve­štaj­ni sek­tor na­še slu­žbe či­ji su pri­pad­ni­ci, pra­te­ći stran­ce, ot­kri­li na­še dr­ža­vlja­ne ko­ji se ba­ve špi­ju­na­žom. Pret­po­sta­vljam da su pra­ti­li stra­ne špi­ju­ne ko­ji, na pri­mer, ra­de kao ata­šei u am­ba­sa­da­ma. Ti lju­di se po­la rad­nog vre­me­na, ne­ka­da i du­že, ba­ve oba­ve­štaj­nim ra­dom. Če­sto se sa­mo pra­ti nji­hov rad i po­ku­ša­va se da se dez­in­for­ma­ci­ja­ma nji­ho­ve ak­tiv­no­sti usme­re ili skre­nu na dru­gu stra­nu, šti­te­ći na taj na­čin dr­ža­vu. Ne­ka­da do­la­zi i do „pre­se­ca­nja”, ako se ot­kri­je da špi­jun­ska ak­tiv­nost uru­ša­va naš ustav­ni po­re­dak – ob­ja­šnja­va Mar­ko­vić.

Sr­bi­ja je bez ob­zi­ra na ve­li­či­nu i eko­nom­sku moć, ka­že naš sa­go­vor­nik, in­te­re­sant­na stra­nim oba­ve­štaj­nim slu­žba­ma. Ko­li­ko je špi­ju­na u Sr­bi­ji ni­ko sa si­gur­no­šću ne mo­že da ka­že. Je­dan broj je, ka­že Mar­ko­vić, ot­kri­ven i pra­ti se.

ZAPADNI MEDIJI JAVLJAJU! Za Ukrajinu stvari izgledaju sumorno - Rusi vrše sve nemilosrdniji pritisak

Izvor: Politika.rs