Jedna od specifičnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je propisao upotrebu rodno osetljivog jezika, ogleda se u tome što je uprkos protivljenju svih stručnih tela i organa koji se bave srpskim jezikom, zakon ipak usvojen. Drugi kuriozitet, doduše manje jedinstven od činjenice da je cela struka stala iza jednog stava koji, za sada, nije uvažen, jeste u tome što prilikom pisanja zakona srbisti nisu ni konsultovani.
Protiv obavezne upotrebe rodno osetljivog jezika u javnoj administraciji, udžbenicima i medijima, izjasnili su se Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Matica srpska, Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti, sve katedre za srbistiku u našoj zemlji.
Iako su članovi instituta koji je pod njenim okriljem aktivno i od početka učestvovali u javnom diskursu o neophodnosti izmena zakona koji se na grub način meša u jezička pitanja, sama SANU nije se izjašnjavala.
Kako nam je rečeno u ovoj najvišoj naučnoj i umetničkoj instituciji, za sada ne postoje planovi da se o ovom pitanju oglase.
Oglasila se, međutim, jedna druga institucija srpskog naroda i zbog toga se našla u vatrenom obruču pobornika rodno osetljivog jezika, trpeći javne udarce od zajedljivih kritika do otvorenog nipodaštavanja. Srpska pravoslavna crkva osudila je donošenje ovog zakona navodeći da on kidanjem ustaljenih jezičkih veza kida tradicionalne veze u društvu. Da se pri tom to radi na veštački način i uz pretnju zakonskim kaznama. Takođe, da se rod, džender, uvodi u jezik, ali i u društvo, kao obaveza, a ne kao preporuka.
Stručna tela pobunila su se najviše upravo zbog te obaveznosti upotrebe više nego zbog samog rodno osetljivog jezika, za koji je malo reći da nakaradno zvuči onako kako je predstavljen u brošurama nevladinih organizacija.
"U ovom slučaju je reč o nasilno uvedenom specifičnom vidu izražavanja, pri čemu se istovremeno pod plaštom uklanjanja takozvanih rodnih stereotipa nameće promena svesti i načina života pojedinca i društva u celini, promovišu se ideologija, politika i praksa LGBTQIA+ od vrtića, preko osnovnih i srednjih škola do univerziteta i svakodnevnog života svih građana, što zagovornici ove ideje i ne kriju", navodi se u zaključcima sa nedavnog naučnog skupa posvećenog ovoj problematici u organizaciji SPC i Matice srpske.
Pravo na jezik je jedno od osnovih ljudskih prava koje je zagarantovano svim međunarodnim konvencijama, poveljama o ljudskim pravima, a mi imamo slučaj u 21. veku i to na tzv. evropskom putu da se od nas traži da pogazimo to osnovno ljudsko pravo i primenjujemo nešto protivustavno, kaže za RT Balkan predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika profesor Sreto Tanasić.
"U istoriji nije zabeležen takav inženjering u jeziku sa pozicija jedne ideologije. To je inženjering i nad jezikom i nad narodom kojem se zabranjuje da se služi svojim jezikom", ističe Tanasić.
Problematični zakon bio je glavna tema sednice Saveta za srpski jezik, relativno novog posebnog stručnog tela osnovanog u skladu sa Zakonom o zaštiti ćirilice. Profesor Tanasić, koji je član i ovog tela, objašnjava da je na sednici krajem decembra doneta odluka da Savet pokrene postupak pred državnim organima da se iz ovog zakona briše sve što propisuje upotrebu rodno osetljivog jezika.
"Na sledećoj sednici jasno ćemo formulisati zahteve i odlučiti da li ćemo istupiti zajedno sa SPC i Maticom srpskom ili će to biti zahtevi samo Saveta za srpski jezik. Razmotrićemo i da li da tražimo da se ovaj zakon ukine", objašnjava Tanasić.
Izvor: RT Balkan
