Jedan od prvih podataka do kojeg je došao Milanović bio je od velikog značaja za Republiku Srpsku. Kako se navodi u knjizi "Jovan Milanović - najveći srpski obaveštajac", on je preko svog izvora u NATO-u uspeo pouzdano da utvrdi kako su masakre na sarajevskoj pijaci Markale inscenirali operativci CIA, američki instruktori i bošnjački oficiri, uz znanje i saglasnost bošnjačke vlasti i Alije Izetbegovića.
U prvom masakru, 5. februara 1994. godine, poginulo je 68, a ranjene su 144 osobe, dok je u drugom, 28. avgusta 1995. godine, poginulo 37, a ranjeno 90 osoba.
Drugi masakr je poslužio kao direktan povod za bombardovanje položaja Vojske Republike Srpske. Milanović kaže da je u ruci imao dokument koji dokazuje da je teroristički masakr na pijaci Markale u Sarajevu insceniran kako bi za ta zločin bila optužena srpska strana:
"Kolega iz NATO-a, koji je imao uvid u dokumenta američke vojske o Markalama, preneo mi je dokaze da je ta akcija uvežbavana na američkom poligonu kraj grada Aleksandrija u Virdžiniji u prisustvu oficira Armije BiH. Tamo su napravili kopiju sarajevske pijace i imali generalne probe tragedije pre februara 1994. godine."
Istražujući ovu informaciju, Milanović je, zapravo, raskrinkao model po kojem SAD i neke druge članice NATO-a, pre svega Velika Britanija i Francuska, izazivaju krize i stvaraju povod za agresiju radi ostvarivana geostrateških ciljeva širom sveta.
Kako je navedeno u knjizi, CIA je bila nosilac psihološke operacije "da su srpske oružane snage organizovale i izvele masakr sa okolnih brda oko te lokacije". Koristili su iskustva iz prethodne terorističke akcije koju su izveli u ulici Vase Miskina kako bi proračunali efekte novog masakra.
Tokom istraživanja modela pravih psiholoških akcija, general Milanović je utvrdio da akcije HATO-a treba da obezbede povod za agresiju i ujedno satanizuju protivnika.
Veliki obaveštajni uspeh generala Milanovića je činjenica da je, prilikom istraživanja ovih akcija, njegov izvor iz struktura Alijanse upozorio da je NATO doneo odluku o agresiji na SR Jugoslaviju i da će izvesti neku sličnu terorističku operaciju, koja će poslužiti kao povod za pokretanje agresije, što se kasnije i dogodilo.
Agent CIA prerušen u šefa verifikacione komisije OEBS-a
Milanović je, početkom avgusta 1998, pola godine pre insceniranja masakra u Račku 15. januara 1999. godine, koji je poslužio kao direktan povod za agresiju na SR Jugoslaviju, upozorio Obaveštajnu upravu Generalštaba i državni vrh, na to da će se tako nešto dogoditi.
Kao ekskluzivan dokument, general Milanović je autorima knjige ustupio fotokopiju svog koncepta na osnovu kojeg je sastavio izveštaj u Briselu i dostavio ga Obaveštajnoj upravi GŠ u Beogradu.
Upozorenje je, jasno, bilo rezultat dobrog funkcionisanja obaveštajne mreže "Olimpik", kojoj, navodi se u knjizi, ništa od važnih odluka NATO mašinerije nije moglo da promakne.
Milanovićev predlog je bio da se ova informacija prosledi medijima, kako bi bila osujećena realizacija prave psihološke operacije, ali se njena inscenacija ipak dogodila.
"Akcijom je rukovodio agent CIA Vilijam Voker, pod maskom šefa kosovske verifikacione misije OEBS-a. Bili su to sami počeci potpunog usvajanja novih metoda hibridnog ratovanja u obliku taktike prljavog podmetnja teških zločina suprotnoj strani", navode autori knjige Ilija KAJTEZ I LJuban Karan, dodajući:
"Te sumanute akcije surovog ubijanja svojih sunarodnika ili saveznika pratila je izuzetno moćna i unapred pripremljena propagandna aktivnost koja je trebalo da satanizuje protivnika. Danas se takva prava podmetanja koriste u Ukrajini kako bi ruska vojska bila satanizovana."
Protivno svim očekivanjima da je to moguće, kao i da je on sposoban da to učini, Milanović je preko svoje obaveštajne mreže svakodnevno pratio pripreme NATO-a za agresiju na SR Jugoslaviju.
Dokučio je njihove najveće tajne, pa i onu da je napad na Jugoslaviju planiran još 1998. godine, na samitu NATO-a 25. maja u Lisabonu.
Dnevni red samita bio je: "Ugroženost mira na Balkanu, represalije srpskih bezbednosnih snaga protiv albanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i nužnost humanitarne intervencije NATO-a". Tada je doneta odluka o započinjanju priprema za agresiju na našu državu.
Način na koji je Milanović došao do izuzetno važnog dokumenta sa ovog samita zaista je impresivan i pokazuje njegovu vanrednu sposobnost i snalažljivost.
Naime, prema Milanovićevom svedočenju, on je visokorangiranog portugalskog diplomatu u NATO-u koji je vodio Komitet političkih direktora u Savetu Alijanse, obrlatio tako što ga je naveo da, nakon ručka u srpskom restoranu u blizini Komande Alijanse, pije rakiju.
"Pokušao je brzo da napusti ručak ali ga je rakija savladala. Onda je obavestio svog ambasadora da se neće vratiti tako brzo jer ima problema sa zdravljem deteta. Pao je konačno u moje ruke", počinje Milanović, dodajući:
"Okrenuo je ploču i sve ispričao iz sadržaja dokumenata na kojima je padio".
U pitanju su bile političke procene u vezi sa planiranom agresijom na Jugoslaviju.
U isto vreme, u Španiji i Portugalu održana je štabna vežba širokih razmera pod nazivom "Kriza jug", a u Komandi NATO-a u Monsu štabna vežba "Kriza sever". Prva je bila proigravanje scenarija agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, a druga - sukob sa Ruskom Federacijom ukoliko ona bude pružila vojnu pomoć SR Jugoslaviji.
"Oba pisana scenarija imala su oko 1.000 stranica. Nakon što sam došao do njih poneo sam ih u Beograd, vožnjom u 'jednoj turi', bez pakovanja u diplomatsku poštu, kako je procedura nalagala, s obzirom na hitnost i odsutnost šefa misije nadležnog da potpiše kurirsko pismo", navodi Milanović u svom svedočenju, ističući:
"Rizik koji sam tom prilikom preuzeo ravan je samoubistvu."
Uprkos tome, Milanović je nastavio da izveštava Beograd, tako da je sve o čemu raspravlja i odlučuje NATO istog dana bilo i na stolu vojnog i državnog vrha Srbije.
Pročitajte OVDE o napretku ruske armije kod Artjemovska
Izvor: RT Balkan
