Piše: Branko Veljković
Bleda lica, aplauzi bez krvi. Ko krv pije njemu krv I popiju. Tako to ide…
Od svega naglasio je samozvani da je on samo “drug član” i to je jedino tačno. U tom podrumu u kome su on i ti podrumaši po poznatom spisku učili zanat prave se samo članovi. On jeste samo drug ČLAN a nikako ZIDAR. Zato i ne zna.
“Prazan mozak pravi najviše buke” pa je tako od svih lakrdijaških tema o “borbi neprestanoj” najviše odjeknula ona - biće jopet beogradski izbori, pa aj da ponovimo… Pa ko još uvek veruje da je izbor na izborima a ne u Veri, može još dva meseca svog života da pokloni tim besomučnim trošadžijama tuđeg vremena,…
Jer svi su isti – ne verujte političarima!
Ako ste prigrlili Knjigu, onu jedinu koja za čoveka ima smisla, onda znate u čemu se sastoji stvarni Izbor i između čega se zapravo bira i prepoznaćete reč Solomona – “Od uginule muve se usmrdi i apotekarsko ulje. Tako je i malo gluposti teže od mnogo mudrosti i od mnogo časti. Mudrom je srce sa desne strane, a bezumniku sa leve strane. Čak i kad putem ide, luda je bez srca, pa još kaže svima da je luda. Ako se gnev vladara na tebe podiže, ne napuštaj svoje mesto, jer smirenost utišava goleme grehe. Video sam da pod kapom nebeskom postoji zlo nalik grehu vladara: Glupaci su ustoličeni na mnogim visokim mestima, dok poštovani zauzimaju niže mesto. Video sam i sluge na konjima i glavare što pešače kao roblje….”.
Sad kad je ova “naša” samozvana luda za koju svi znaju da je luda baš kao što svi znaju i da je upravo on taj stvarni Oskar, za tu ulogu svakako zasluženi, u svoj svojoj “zato što sam pametan mudrosti” prevazišao sve stepenice i nepomjanika lično, svo ugaono kamenje i sve civilizaciji poznate funkcije i titule, odlučio je samozvani da nas informiše da će sad lično da ode da popriča sa “predstavnicima duboke države u Jamerici”, I to sa onima koji “odlučuju o sudbini Srbije”,…
Eto. Saznadosmo da o sudbini Srbije ne odlučuju Srbi i da imamo samozvanog poštara koji će da nas obavesti o tome da treba da budemo srećni jer on “neće uništiti živote više građana nego što je potrebno”.
Rekoh vam, dijagnoza koja baš kao ni trulež duše nema granicu, tako je po logici i definiciji. Kako bi inače ta granica izgledala?
Tako je, iako samozvani a opet u tom njihovom svetu marioneta zvanični, u grču izrekao i da na teritoriji te divne demokratije, suverene po Ustavu, majke sinova slobode, koja treba kroz krvavu triparticiju opet da se uzdigne zarad sveopšteg cirkusa, postoji entitet, nepriznati i nedefinisani koncept “duboka država” koja nije izabrana, poznata i priznata od strane Jameričkog naroda! “Genijalno “, s obzirom da je u Jamerici izborna godina i da su posebno srećni kad im u taj njihov kaledioskop divnih boja neko sa strane ubaci brabonjak. Dobro, opet će samozvani na hoklicu s kolenima pod zubima ali jednom od slabovidljivih ova izjava nije bila smešna iako meni i nekim režiserima jeste. Slabovidljivi je rekao posilnom – “Mi možemo sebe da nazivamo kako god hoćemo ali ko je taj samozvani?”. Onda se slabovidljivi obratio jednom drugom slabovidljivom sa čudnim jutarnjim navikama iz zemlje beskonačne geografije. Pomenuli su slabovidljivi i neku loptu koja je samozvanom data za lupkanje i lupetanje a koja lopta bi naprasno mogla da se pretvori u kamen ali ne onaj za klesanje, to ionako ne razume. Valjda je mislio na neki sport sa kamenjem, ne znam. Večito prisutna stvarno pravična dama, majka i crnog i belog dečaka, prikazana od dana kada je čovek odabrao plod a ne Istinu, pustila je iz sebe – “Au Revior Cinderrella“,…
A ja se setih kako su se svi koji su to gledali smejali kada je samozvani sa belim oltarima, nakaradnim brojevima, skupštinskim satima bez toaleta, skupljenim petama i mračnim kontekstima i stranim savetnicima koji više ne posećuju trivijalne partijske mitinge, pokušao kao i onoliki pre njega da natera Boga da učini ono što on hoće! Znaju svi nasmejani, proći će kao i svi ti onoliki samozvani pre njega. Ali evo ga! Sada bi svežeimenovani neucenljivi Oskar da ucenjuje I “duboku državu”… Tako su to oni videli. Kad se izjednačio sa “ugaonim kamenom” i nepomjanikom lično zašto ne bi i sa njima? Zato je gore pomenuti slabovidljivi pozvao samog sebe preko duboke vode i rekao mu nešto u vezi sa svim tim. Dogovorili su se.
Treba da znate da u tom brlogu ima brložnika koliko god hoćete i gde god glavu da okrenete.
Neki dan je jedan od tih na “visokim mestima”, prva sova po profesiji a zaista samo još jedan drug član odavno, zapravo vrlo lojalni drug član odavno, odcupkao svoj nadahnuti govor sa sve lamentom o tome kako u njegovom OOUR-u ima mesta “samo za one kojima je Kosovo u srcu”! Nego, reci ti nama prva sovo od svih sova, mimo tih priča o kardio-sistemu i topografiji, kome ti pripadaš? Kome si se zakleo još dok ispred zvezdica nisi imao hrastovo lišće? Kako se zakletva srbskom Kosovu uklapa u zakletvu onima koji u Kosovo ne veruju? Ko te do hrastovine doveo i koja ti je matrikula draža? Ona što si je od naroda na obraz dobio ili ona koju si od njih za dušu dobio? Oli da se podsećamo? Možeš li zelena sovo kao i tvoj “vrhovni komandant”, u smrt da pošalješ hiljade onih koji tvoje stvarne zakletve ne poznaju a u rečeno veruju i da nakon toga pred Sud staneš? Misliš li, zelena sovo, gde će ti ta tvoja crna duša?
I tako, ako ste se zapitali kako je tako nešto uopšte moguće onda je vreme da shvatite da dolazi kraj vremena kakvog smo ga do sada poznavali. Oni kažu da nastaje - “Nova realnost”, a zapravo to je samo eufemizam za – oni ne znaju šta će biti! Ogroman je strah od odabranog NIŠTA koje za njih dolazi a zaista, već je došlo. U svakom slučaju to znači puno toga pa i kraj vremena politike kakvu smo do sada poznavali. A ako nema politike, pa onda nema ni političara ni svih tih njihovih brabonjaka. Otuda sada svi ti “glupaci ustoličeni na visokim mestima”. Jednostavno, više uopšte nije bitno!
Zato danas deluju plitkoumni “kombinatori” koji pred našim očima organizuju da od jedne majke zli državni službenici otimaju Mihajla, Gavrila I Rafaila! Baš tih imena i baš ta deca! Rekao bih u duhu svih tih njihovih magijanja - javlja mi se, da će baš taj “naš“ samozvani, službenik svih samo ne Gospoda Boga, teatralno da decu “vrati“ majci u špicu predizbornog sveopšteg trovanja. Ponovo “spašava“ dete iz snega a pre toga nas je sve svojim glupostima zatrpao. On koji prezire one kojima ta sveta imena pripadaju bestidno se igra njihovim životima baš kao i životima svih nas! U toj ogavnoj predstavi Majka je žrtva, ta deca su žrtva, cela Srbija je žrtva! Sve za vlast!
A sve nas ovde u državi Srbiji, u zemlji u kojoj se svakog dana gledamo kroz sve te nametnute dnevne rutine, gladne, unižene, osiromašene i sve one koji još uvek nekako žive, samozvani više nema čime da plaši. Zato je u ime svih nas sada odlučio da “ode u Jameriku” i da “pokrene” i okrene duboku državu…
Zarad vaše svesti o svoj toj kolosalnoj gluposti, reći ću vam. Izvikana duboka država zapravo - ne postoji!
Ova prijemčljiva mas-floskula dramski osmišljena je da se sakrije onaj jedan koji je zapravo iza svih zemaljskih zala i svih famoznih “dubokih” i bezbrojnih “plitkih” država i državnika. LJudi, tragikomični kakvi jesu, okovani u nesagledivi ego, verujući da tako postaju upućeni u nekakva epska razotkrivanja, traže sebe u nedokučivim ciljevima nekakvih polova “duboke države”, izmišljenih opcija A I B sa neutvrđenim vremenom trajanja. Binarni koncept za binarnu pamet. Ceo svet je potonuo u teoretisanje o tim banalnim frakcijama istog. Kakav globalni trivijalni galimatijas!
Ono što zapravo postoji je PERMANENTNA DRŽAVA. Izvorni koncept organizacije zemaljskih vlasti koji traje još od Vavilona sa ciljem i “talentom“ da kroz dato nam vreme sam iz sebe metastazira do besmisla u svim mogućim religioznim, teritorijalnim, ideološkim, ekonomskim i kakvim sve god hoćete varijacama. U čulnoj ravni prostor je tako dobio vreme i iluziju da traje prilagođenu svom tom zlu u ljudima. Sve zarad podela, sve zarad otimanja duša. Država je samo prozaična forma, nakaradna i prilično neefikasna organizacija zemaljske vlasti, vlasti ljudi nad ljudima u nametnutom a potom i od ljudi lako prihvaćenom vrlo prilagodljivom spektru svih mogućih i izmišljenih razloga, motiva i kojekakvih mitskih “vrednosti”. Vladarske porodice, izmišljeni rodoslovi, “drevni” koreni,… sve da bi baš oni, jedini, bili bolji od svih drugih i da bi baš oni zavredeli da budu “izabrani”, vladari, carevi, predsednici, premijeri, svetovni i “duhovni” gospodari a zapravo svi samo priprosti komesari… Svi zapravo svojim izborom i traženim poklonom podanici Kneza ovoga sveta. I znam da je lakše sve te đavole videti kod drugih ljudi i naroda nego kod samog sebe i u svom narodu ali zapravo, svi su isti bez obzira na svu tu izmišljenu geografiju. Ako ste još uvek čovek onda znate da ni jedan od njih nikada i nije bio “naš” I Božiji, već isklučivo i samo njegov, Knežev.
Permanentna država eonima opstaje u bezbrojinim varijacijama i sa samo jednim ciljem – pokoravanje čoveka zlu! Ako ne milom i darovima, privilegijama, onda manipulacijama i silom. Ako bar u mislima izađete iz ličnih okvira i ostvarenih želja i ambicija, nađite jednu jedinu takvu tvorevinu u dodeljenoj nam istoriji koja je bila ZA čoveka a ne PROTIV njega!
To je zapravo jedina država koja traje, ta permanentna tvorevina napravljena da bude PROTIV čoveka, PROTIV ljubavi i slobode, PROTIV vere! To je taj duhovni Vavilon, “veliki” Vavilon u trajanju, koji nas drži okovane hiljadama godina. Sve državnike, vladare, careve, kraljeve, predsednike, sve purpurne mantije i kojekakve besmislene titulare… sve ih gledajte kao službenike istog poretka i sve će vam pući pred očima.
Ali radujte se ljudi! Protekao je šesti dan i počeo je sedmi. Prošlo je vreme od Adama do Hrista spasitelja i od Hrista spasitelja do prve zore sedmog dana. Bi Doba Milosti, poče sedmi dan!
“Jer je hiljadu godina pred očima tvojim kao dan jučerašnji, kad mine, i kao straža noćna”.
Narodi se stvaraju, narodi nestaju, dodeljuju im se teritorije, grbovi i zastave, himne i ordenje, junaci i izdajnici, granice se crtaju pijanim lenjirima, od jezičkih grupa prave se narodi a u dokolici spajaju i razdvajaju čitave teritorije i prekrajaju kontinenti. Tako je drug Vinston jednog dana u dosadi smislio Transjordaniju i eto, sto godina kasnije pobi se narod oko te Vinstonove ludorije. Veruju ljudi da postoji. I kolju se kao i sva braća po krvi kad se kolju – strahovito i bezmilosno.
Zapravo, uvek je bila važna cela planeta a ne nekakve iscrtane državne granice. Od Boga je zemlja čoveku data celovita a ne rasparčana po administrativnim vilajetima. Uokvirene granice kojekakvih država služile su da se dele ljudi i narodi a ne oni. Oni znaju ko je gospodar sveta i ponizno mu i svojim izborom služe. Oni znaju da granice služe Knezu ovoga sveta a ne ljudima. A istorija … Inženjer je objasnio - “Uzmeš neki papir, ostaviš ga da malo odstoji, da požuti i kažeš im onda, ovooo jeee,…. I oni se ubijaju oko toga i zato su spremni da umru”.
Istorija baš kao i nakaradna religija – besmisleno je učiti svu tu njihovu istoriju baš kao što je i besmisleno za oslobađanje od greha ići kod Sotone. Kako od pisaca lažne istorije tražiti šta se stvarno dogodilo? Kako od tvorca greha tražiti oprost od greha?
Zato su narode sabili u izmišnjene granice a ljude u religije. Jer religija je nastala kada je bilo potrebno instucionalizovati Veru, podrediti je “ekskluzivnim” purpurnim tumačima vere, bestidnim “vlasnicima” Božije reči koja reč je zapravo data svim ljudima jednako jer nas Bog i vidi sve jednako. Vera je zapravo od Boga za čoveka i za put do Boga, religija je prevara!
Bivši ljudi, kao i ovaj “naš” samozvani i svi njegovi Bokan-kokan na mnogim apanažama pa i na grobljanskim, Mali Mare Pate i mnogi njima slični su samo zasluženo niskorangirani “ideolozi” i “djelatnici” tog poretka. Iz panteona svih tih nakaradnih tvorevina oni veruju da su baš oni ovladali tim mračnim alatom zla, nepomjanikovim konceptom, koji su ljudi nazvali – laž ! Veruju da je laž deo njihovih neotuđivih stečenih i zasluženih prava. Nanose neljudske količine zla neimenovanim milionima samo da bi “bili” i “trajali”. Kakva epohalna glupost!
I koliko god svi ti banalni samozvanci verovali da je laž samo njihova, čovek zapravo nije izmislio laž - čovek je samo njen najodaniji korisnik, onaj koji naivno veruje da laž može da kontroliše i koristi besposledično. A otac laži je tvorac laži. Laž je njegovo prvo dete. A on je bio prvi anđeo. Gledao je od dana svog stvaranja stvaranje univerzuma. NJegova inteligencija je nepojmljiva čoveku i ikome sem Bogu samom. Ali on nije sin po rođenju već moguće po sopstvenom izboru i onda, samo po usvojenju i bezgraničnoj milosti Boga Gospoda Stvoritelja da nas sve grešne po pokajanju usvoji. I ma koliko se pali trudio da narodu svekolikom sebe kao sina prikaže preko svih tih svojih sluga, obnevidelim u telima čovečijim Sin je i dalje samo jedan. I Sin ga je prepoznao, prozreo i odbacio. On, pali, stvoren a ne rođen, I onda samo još jedan od stvorenih, kao i čovek što je, kao i sve što je, dakle konačan, dakle neupućen u tajnu večnosti, samo se uplašio svesti o trajanju i kraju. Stvoren a ne rođen, znači - omeđen trajanjem, slagao je čoveka da spoznaja dobra i zla vodi u večni život, da će ljudi onda biti kao bogovi! Otuda jabuka koja zapravo uopšte nije bila jabuka već “plod” sa “drveta znanja”. Jabuka je dodata naknadno jer je podložna deljenju pa onda oni koji je dodadoše perfidno stvoriše i “jabuku razdora”. Simobolički, u tom njihovom besomučnom igranju, od svih tih jabuka kojima nas okružuju, pomenuću vam samo jednu, da vidite da sadašnji banalni samozvani nije ni prvi ni jedini koji dokon “baja” i “šalje poruke” da je “ukapirao” i da je “dostojan”. Bilo je to 2009. godine kada je inženjer rekao da kad maneken bude “odlazio 2012. godine biće mu predata jabuka”. Tako i bi. Sa tom “spoznajom”, drug četnik u pokušaju, gladoštrajker i uredno registrovani saradnik teatralno je, od toga ionako više ne ume, u TV “duelu” 2012. godine ustao i manekenu predao jabuku. Drug saradnik No 1 predao je drugu saradniku No 2 jabuku jer “znanje” više nije kod “njih” nego kod “njih”. Blesavo zar ne? I za TO ljudi glasaju!?!
A kod konačnosti i strahova prvog palog je seme laži. I tu je pao. Na zemlju je pao. Rečeno je u Otkrovenju – “Jao tebi zemljo. Sin zorin je pao i besan je mnogo jer zna da mu je malo vremena ostalo!”. Otuda sva ta stiska i panika. Zato se to njegovo “čedo” - laž, ovde tako dobro “primilo”. I eto ga čovek, prvi lažov u njegovoj kneževini, posvećen i lojalan lažov, uvek spreman da povredi drugoga zbog sopstvenih laži. A zapravo, čovek ne razume laž, nije mu to dato. Onaj koji je stvorio laž je iznad svakog mogućeg čovekovog poimanja kraja i početka, smisla, uzroka i posledica. Otac laži je u laž utkao samog sebe. Zato u svetu ljudi svaka laž prevazilazi lažova koji ju je izrekao. Mnogi lažovi su se u prah vratili ali su njihove laži opstale. To nekada bude smešno a suviše često bude užasno i strašno.
Čovek po rođenju ne spoznaje odmah laž. Čovek se rađa kao iskreno biće. Tek u trećoj godini života dete otkriva laž i shvata kako mu je taj moćan “alat” zapravo lako dostupan. Nakaradne zajednice čine sve da afarmišu laž i lažove i da laganje učine laganim, besposledičnim i benefitnim. Od tog, dečijeg doba čovek uči šta je laž i opredeljuje se. Sa svešću počinje i da bira – hoće li živeti život lažova ili čoveka! To što izabere, to mu je.
A ako želite da shvatite bar mikron koncepta inteligencije o kome vam govorim pokušajte da razumete taj “efekat leptira”, ideju da se u jednoj od beskonačnih interpretacija, recimo, uveže let leptira u Kini sa posledičnim tornadom na drugom kraju sveta. Dakle, stvoren i uvezan neopisiv broj subjekata i njihovih međusobnih interakcija koji sa kraja na kraj sveta množe sami sebe u nesagledivim varijacijama i manifestacijama. Taj poredak je moguć samo zahvaljujući jednom momentu stvaranja i inteligenciji koja prevazilazi ljudsko poimanje. Jedan deo te uzvišene lepote, kroz inteligenciju, dat je i Luciferu. Onda je pao. Dakle, mera njegove inteligencije nije trivijalni čovek nego onaj koji mu je to u momentu njegovog stvaranja dao, Bog lično. A mera njegove zaostavštine je opet pokajanje i zamislite, samo pomislite šta će da bude sa svim tim obnevidelim (ne) ljudima koji svo to zlo u ime palog učiniše ako se On pokaje i vrati Stvoritelju!?! Svemilosni Bog je i njemu dao vreme za pokajanje a vreme nije čoveku razumljiva kategorija!
Zato čovek, ograničen sopstvenim čulima i samodefinišućom inteligecijom a zapravo samo ličnom ambicijom, egom i sujetom, sve što ne razume i sve što je izvan njegovih percepcija olako proglašava za – haos! Čovek haos definiše kao neko nepredvidljivo i po njemu nepravilno ponašanje determinističkih nelinearnih dinamičkih sistema, dakle sistema koji se stalno menjaju a kad god se promene za deo sistema to je kraj a za neki drugi deo to je nov početak. Lepota stvaranja i rađanja u večnom kontinuitetu. Život. Ono mesto gde kada se ukrste zvuk i tečnost, nastane svetlost. Beskonačni poredak nepojmljivo velikog broja međuzavisnih elemenata koji zajedno rezoniraju u postojanju. A čovek se, umesto da živi u svrsi i Veri, gubi u tim od palog datim predikcijama, od vremenske prognoze, preko kockarnica i horoskopa pa do bihejviorizma. Sve da poverujemo da iko sem Boga zna šta će biti. U tom gubljenju đaci od palog love ljudske duše. “Efekat leptira” je tu da nas podseti na tu svrsishodnu, večitu i tananu zavisnost od prapočetka i dato nam trajanje sve do tačke akumulacije kada čovek sa svojim trivijalijama više ne može da predvidi “konačno rešenje” - I eto ga haos. Čovek veruje da haos nastaje kada više ne može da predviđa šta sledi! Kakva trivijalna arogancija!
I sad, u taj divni poredak pokušajte da ubacite nekog od svih tih besmislenih političara koji besomučno trabunjaju o “dubokim državama”. A političari, kao najniža forma postojanja (ne) čoveka, veruju da haos počinje baš onda kad njih više ne bude bilo. I opet – kakva trivijalna arogancija!
Zato, kad god vam iz kutija na preskupu struju ili sa partijskih mitinga govore o nekakvim tajnama i svim tim epskim razlozima za laž setite se da Božiji karakter nije pokazan kroz laž i skrivanje nego isključivo kroz Istinu! Zato u stvarnom Hramu Božijem, onom zidanom na Veri i LJubavi, nema katakombi i skrivanja, nema mističnih simbola, nema tajnih propovedi i mumlanja, nema nepoznatih jezika i skrivenih znanja, nema beskonačnih grimasa, maski, lica i naličja. Samo Istina!
Otuda onaj jednostavni i divni stari sa planine nikada nije mogao da razume karnevale i namazana lica, nafrakane spodobe, maske i sablazan nakaradnu. Ne razume stari kako neko može da živi i ima dva lica, jedno za maškare a drugo za “neđe drugde”. Kako to može? Stari su bili ljudi sa jednim licem koje nije imalo cenu već vrednost. To lice je s ljubavlju i svrhom držalo i ženu i plug i sablju,… Već po redu i onome što bi. Tako se živelo. Taj stari je voleo i umeo iz kamena hranu da načini i da živi na malo, da bere voće a da grane ne lomi i da “vodi račun” i šta govori i šta misli. Iz te “zdravine duše”, kako reče moj brat Vele, mogao je da se iznedri zagrljaj ljubavi i sam čo’ek. U to vreme svaka reč jeste bila zakletva ali se iza tih zakletvi niko nije krio.
Čovek je zaboravio da poštuje alate tišine skovane za zidanje večnog Hrama. Lakše mu je da štuje laž jer je postao laž. Zato svi ovi lažovi oko nas. Zaslužili smo ih.
Nisu ljudi razumeli a valjalo bi – “A vama su i sve vlasi na glavi prebrojane!”
Zato je čoveku lakše da umesto za Bogom traga za svim tim natrpanim simbolima i njihovim “značenjima”. Čovek bira simbole umesto da shvati da te simbole ne stvara Bog nego onaj drugi. Čovek olako bira sve te lažne putokaze ka Bogu kao da Bogu trebaju simboli. Koliko je samo miliona pobijeno zbog svih tih simbola. A Bog je kroz Avakuma rekao – “Kakva je korist od lika koji je klesar isklesao, od livenog idola, učitelja laži? Jer onaj koji ga je napravio se pouzdaje u svoje delo praveći neme idole. Jao onome koji drvetu govori: Budi se! I kamenu nemom: Podigni se! Taj će da poučava? Evo, optočene zlatom i srebrom, ali u njemu nema daha. Ali Gospod je u svom Hramu svetom. Tiho pred njim, zemljo sva.”
A Istina je u Srcu! I verujte, samo Srce zna šta je bilo, šta jeste i šta će da bude!
Zlo prepustite zlu da se samopojede a Nebo neka pamti, vi praštajte i idite dalje! Živite!
Jer Bog zna naše srce – „Ja znam tvoju nutrinu“, rekao je!
Pustite ljudi srce da vas vodi. Srce je jedino u nama koje u mraku svih naših laži i prevara ume da nađe put! U vreme Hrista srce je označavalo razum, iz srca su išle želje a onda ih je um, mozak, samo sprovodio. Zato, spojte srce i mozak, ne pristajte da vas dele unutar vas samih! Budite celoviti!
Budite Božiji!
Izvor: Pravda
