Zašto se Rusija ne libi da zaštiti Arktik

Kum me je podsetio na dobru-staru srpsku poslovicu:“Dobar sused je važniji od brata“. Meni se mnogo sviđaju naše zajedničke sedeljke s njim: s početka u Kosovskom Pomoravlju, u starom-dobrom Pasjanu, u njegovom gostoprimljivom domu , a danas, od kako su mi nove gazde Kosova zabranile ulaz, u centralnoj Srbiji na samom obodu Pokrajine. Sedimo, razgovaramo, ponekad se sporimo i raspravljamo naš veseli život.

Inače, susedi nam čine život „veselim“ koje je, avaj, tešlo nazvati dobrim, bez obzira koliko vi to želeli. Pored kumove kuće živi takav „dobričina“ koji ga stalno ometa: ili kaže neku pakosnu reč, ili će vas tužiti ili bilo šta drugo. Ova priča je počela pre mnogo godina kada je kum počeo da radi parče zemlje, koje mu je pripadalo od starina i koje je dobio kao nasledstvo, a koje se nalazilo pored parcele nesrećnog komšije. Na prvi pogled, ta zemlja nije izgledala da nešto posebno vredi: kamenita, neplodna.Pritom, sused nije propuštao priliku da se odvratno zakikoće i da ispriča selu kakva je budala njegov komšija. Ali kum je vredan čovek, iz godine u godinu je negovao zemlju, đubrio, sakupljao kamenje, ne obazirući se na podsmehe. Kao rezultat takvog staranja i truda taj deo „neplodne“ zemlje se pokazao plodnim i prinosnim. Odjednom se ispostavilo da je komšija silno protiv da neko, pored njegove parcele, razvije takvo imanje! I, uopšteno rečeno, komšija kaže: „Ja sam, takođe, hteo da imam ovo parče zemlje i zbog toga ti moraš da odeš!“ Sudovi, psovke, skandali, kum je morao da podigne ogradu oko parcele i da komšiji, nekoliko puta, „objasni“ svoje pravo na posed.

-Kume-kažem ja- ti me ničim nisi iznenadio: svako selo ima svog budalu. U Rusiji ih čak, može biti, ima i više nego nafte i gasa.

-Da, njih svuda ima mnogo- odgovara kum. –Misliš da ih u Americi ima manje? Ha! Ponekad se ima takav utisak da oni imaju nacionalno dostojanstvo. Kao da je to neiscrpno.

Dakle, mislim da će sada sigurno biti predavanje. I nisam se prevario.

Kum je čovek obrazovan, odlično poznaje istoriju. Saslušavši novosti iz naše kuće, upoređujući ih sa sopstvenim, uzdahnu i reče: „ Ako ove epizode posmatramo iz istorijskke i geopolitičke retrospektive tu, u principu, nema ničeg što je novo. Svako od nas ima nesrećnog komšiju, koji je ili bolestan ili nas mrzi- koji nas u dužem periodu čini nespokojnim. Kako Srbija, tako je i Rusija okružena takvim „susedima“ koji su osnovi zaboravili časove lepog ponašanja.

Uzmimo za primer Rusiju, tvoj i moj (tu smo s kumom pružili ruku jedan drugom) voljeni Ruski sever. Samo pogledaj: Rusija je stotinu godina tamo osvajala ogromne zemlje, na Arktiku, uvodila red, u 20.veku je izgradila železničku prugu, Murmansk (Romanov na Murmanu) je osnovala kao moćan i veliki! Perspektiva je neverovatno velika, posebno kada je reč(sve se dogodilo za vreme Nikolaja Drugog) o otkriću Severnog Morskog puta. Sprovodila su se istraživanja, kipelo je od rada ceo vek, do vaše strašne „perestrojke“. Kako ste izdržali a da niste iščezli sa karte sveta, neshvatljivo? Očigledno da je Bog sve spasio. Sve u svemu, tada, 90-ih godina, vama nije bilo ni do Severa kao ni do Srbije.

Ali danas se sve promenilo. Severni Morski put je proradio, a ostali zavide-isto kao sa mojom parcelom na selu. I odjednom (gle čuda!) se pokazalo da Rusija „ne može sama vladati sa svim ovim“-kako to da bude bez Amerikanaca i drugih divnih civilizovanih suseda: “Mi to, takođe, želimo! Toliko hoćemo da ćemo pljunuti na sve dogovore, zakone i na naše shvatanje pristojnosti-dajte nam vašu zemlju na tanjiru sa plavim rubom. Baš tako, kako ste vi nama razdavali sve vaše u divnim 90-im godinama! Dajte, dajte. A mi ćemo vas pogladiti po glavi i nazvaćemo vas „partnerima“.Ne, novac vam nikakav nećemo  dati, to nije poslovan pristup. Odnosno, kako to da se vi ne slažete sa ovim?! Za ovaj slučaj mi imamo rezervisan, na primer, nosač aviona „Hari Truman“ i druge udarne argumente koji su raspoređeni na vašim granicama još od 2018.g, nekoliko godina pre Specijalne Vojne Operacije u Ukrajini, zbog ubedljivosti. Uopšte, u doktrini SAD-a (doneta za vreme Trampa), Arktik se posmatra kao zona strateškog interesa ove divne zemlje i bilo koje odluke o razvijanju Arktika ne mogu se donositi, po mišljenju Vašingtona, od strane nacionalnih vlada koje su članice Arktičkog saveta. Zbog čega?-Zbog toga što sam ja tako kazao. I još, za svaki slučaj, zbog toga što vi, Rusi, imate ekspanzionističke ciljeve i vršite agresiju na Ukrajinu! Zbog toga nam vi, u principu, na Arktiku niste potrebni, pokupite se sa ove zemlje koju ste tako fino osvojili za nas. Zar vam indijanski primer nije ubedljiv? Marš u rezervat, ruski varvari! Dobro: možete još da nam obezbedite sigurnost u vodama Beringovog moreuza da sprovedemo naučna istraživanja i budite dobri da rezultate ustupite gradu-heroju Vašingtonu.

Kum je u pravu: Srbi i Rusi (u krajnjoj meri većina od njih) jednako gledaju na stvarnost. Ratovi na Balkanu, potom Ukrajina, je samo povod za širenje NATO-a, što je već bilo i planirano mnogo pre 90-ih godina. Što se tiče odnosa Rusije prema  Arktiku, ti nesrećni susedi su još 1868.g.predložili caru Aleksandru Drugom da zaključe nekakvu Konvenciju o proizvodnji i trgovini na severnoj obali Tihog okeana. Konvencija je predviđala dozvolu Amerikancima da koriste prirodne resurse na zapadnoj obali okeana, uključujući Čukotku , obalu Ohotskog mora i ušće Amura(!). Rusiji se predlagalo da ih podržava i pomaže u gradnji američkih fabrika na severu, normalno, zar ne? Rusi za to kažu: „Tы berega poputal“ (Izgubio si obalu iz vida ili izgubio si kompas). Car Ruske imperije im je, razume se, otkazao. A godine 1870.su predložili da se Beringovo more, na istoku od od 167° severne geografske širine, smatra „zatvorenim morem SAD-a“. A to je i Tihi okean od Čukotke do Aljaske, i cela obala Čukotke od Oljjutorskog zaliva uključujući i ogromni Anadirski zaliv i završava Pevekom na obali Čukotskog mora. Naći podršku za ovu inicijativu se nije dalo jer se loša Rusija ponela necivilizovano. U epohi „perestrojke“ kada je Rusiji pretilo uništenje, Ševarnadze je jednim potezom pera predao SAD-a 23,7 hiljada kvadratnih kilometara vode Beringovog mora,predao 7,7 hiljada kvadratnih kilometara -izuzetno važne ekonomske zone SSSR-a i 46,3 kvadratnih kolometara naftonosnih polja. Zbog toga su teritorijalne vode SSSR-a bile umanjene za 150 milja, što je manje od onoga što je predviđeno po međunarodnim zakonima. Tada su od Rusije, bukvalno, brisali noge. Čak i najmanji pokušaj da se pisne o nacionalnim interesima Rusije odmah je nailazio na zavijanje (unutar zemlje takođe). Krvavi anđeli Olbrajt i Rajs već se nisu stideli: otvoreno su govorili o „prbogatom Sibiru za samo jednu Rusiju“ i naravno: „Ako smo mi prinuđeni da primenjujemo silu-to je zbog toga što smo mi, Amerika, nezamenljiva nacija. Mi stojimo na vrhu. Mi gledamo u budućnost“. Danas, kada, Slava Bogu, ponovo možemo ( i ne sa pola glasa) govoriti o Rusima i interesima Rusije, i dokazati našu sposobnost da zaštitimo sebe, vreme je da razmislimo: zar nije vreme postaviti ogradu oko teritorije, i oružje držati napunjenim, da bi se pokazalo „dragom susedu da je on izgubio obalu iz vida. „Sikter s plaže“, kako govori jedan moj poznanik specijalac.

Kum uzdahnu:
-Ponašanje je potpuno isto kao kod pijanice suseda: napakostiti, podpaliti vatru, proterati iz doma. Pozivanje na pravila o pristojnosti, po mojem ubeđenju, je beskorisno jer u bavljenju geopolitikom nema pristojnosti? Zaključak: zaustaviti naglog suseda možete samo strahom i silom. Tako da me ne čudi što Rusija povećava i količinu i kvalitet oružja-u tom delu i na severu. A šta drugo možemo  uraditi, recite? Već je to isto bilo i u Ukrajini. Nekada u Ukrajini…

Volim razgovore s kumom. On uvek ima razumljiva upoređenja. Mnogo objašnjavaju.

STOJIČEVIĆ: Blekrok je kupio novi DSS, Vučić direktno uništava Pavića i Nestorovića!

Izvor: Pravda