Bajden je na stranačkim izborima osvojio više od 1.968 delegata, koliko je bilo potrebno da bi formalno osigurao predsedničku nominaciju demokrata, a Tramp neophodnih 1.215 za nominaciju u Republikanskoj stranci. To znači da će se njih dvojica ponovo susresti na predsedničkim izborima u novembru ove godine.
Kandidatura DŽozefa Bajdena biće ozvaničena na konvenciji Demokratske stranke u Čikagu u avgustu, a Trampova na konvenciji u Milvokiju u julu.
Prema američkom izbornom procesu, na osnovu rezultata stranačkih izbora u pojedinačnim državama kandidatima se dodeljuju delegati. Da bi osigurao nominaciju, kandidat mora da ima određen broj delegata koji se zatim i formalno izjašnjavaju na stranačkim konvencijama.
"Suočeni smo sa otrežnjujućom realnošću. Sloboda i demokratija su u opasnosti ovde u Americi kao nikada pre, od Građanskog rata. Donald Tramp vodi kampanju ogorčenosti i osvete koja ugrožava samu ideju Amerike.Verujem da će Amerikanci izabrati svoj put u budućnost", poručio je Bajden u saopštenju pošto je nominovan za kandidata demokrata za predsedničke izbore u Americi u novembru ove godine.
Istakao je i da mu je čast što je osvojio drugu predsedničku nominaciju demokrata.
Donald Tramp je već prošle nedelje osvojio nominaciju i postao kandidat Republikanske stranke za izbore za predsednika SAD, kada se iz trke za nominaciju u Republikanskoj stranci povukla i poslednja preostala Trampova rivalka, Niki Hejli.
Na skupu u DŽordžiji, Donald Tramp je ponovio neosnovane tvrdnje da su izbori 2020. godine bili pokradeni, a Bajdena je kritikovao i zbog toga što nije uspeo da spreči priliv migranata na granici sa Meksikom.
Pitanje imigracije je centralno u njegovoj kampanji, kao i druga pitanja bitna za republikance, kao što je abortus i slanje američkih fondova u inostranstvo.
Posle izbora u utorak u četiri države, uključujući DŽordžiju i Havaje, postalo je jasno da će Bajden i Tramp ponovo biti u trci za predsednika na izborima 5. novembra, iako još uvek nije održana ni polovina stranačkih izbora, a to će biti prvi put od 1912. godine da su kandidati na izborima dva američka predsednika.
Takođe, prvi put od 1956. godine da su isti kandidati u dva izborna ciklusa. Tada je republikanski predsednik Dvajt Ajzenhauer drugi put porazio bivšeg demokratskog guvernera Ilinoisa Adlaija Stivensona.
Najviše delegata u utorak dodeljivala je DŽordžija, koja bi mogla da bude ključna i za ishod predsedničkih izbora u novembru.
Pročitajte OVDE o Rusiji i elektronskom ratovanju
Izvor: RTS / Tanjug / Glas Amerike
