Đuro Bilbija, urednik informativnih portala FAKTI i Sve o Srpskoj, kaže:
– Američko-natovski rat u Ukrajini je rat i protiv Srbije, a i Srpskog sveta – čak svedenog i samo na njegovu kulturno-duhovnu dimenziju.
Takođe: protiv svega što je za Srbiju, Republiku Srpsku i Srbe važno u Kumanovskom sporazumu, Rezoluciji 1244 i Dejtonskom sporazumu.
Američko-natovski rat u Ukrajini je rat i protiv povratka srpskih vojnika i policajaca na KiM i rat protiv Zajednice srpskih opština.
A sve pobrojano tek su minimalni srpski interesi, njihova NATO-CIA-BND-MI6 nametnuta redukcija u funkciji trajne razdrobljenosti, oslabljenosti i podređenosti srpskog faktora na Balkanu.
Američko-natovski rat u Ukrajini je rat i za dovršavanje antirspkih radova započetih sa procesima koji su doveli do razbijanja SFRJ, sankcijama, majdanom Petog oktobra i NATO agresijom iz 1999-te.
Taj rat nije od nas stotinama i stotinama kilometara daleko jer je to i rat za dovršavanja pokušaja da se Srbija pretvori u AntiSrbiju i AntiRusiju.
Rat za trajno držanje Crne Gore u statusu Montenegra i takođe AntiSrbije i AntiRusije. Sa podgoričkim pregrađivanjem Srbiji izlaska na Jadran i priznanjem šiptarskog „suvereniteta“ nad Kosovom Poljem, Gračanicom, LJeviškom i Visokim Dečanima.
Rat i za trajni ostanak Bondstila na našoj okupiranoj teritoriji i za održavanje stanja pri kojem avion šefa ruske diplomatije može stići do Beograda samo po odobrenju onih koji preko naših interesa namiruju i svoje i apetite svojih balkanskih vazala.
Srbi poraz Rusije u Ukrajini i povodom Ukrajine mogu priželjkivati samo ako žele svoj sopstveni poraz.
Sasvim konkretno: pretvaranje Srpske u praznu ljušturu, gubitak Kosova i Metohije, odnarođivanje Srba u Crnoj Gori i svođenje Srbije na „beogradski pašaluk“ u kojem će gazdovati Nemci, Britanci i Amerikanci.
Za opomenu: NATO rat protiv Srbije i Srba nije prestao, traje od 1999-te do danas. Tačku na njegovo nastavljanje može staviti samo pobeda Rusije u Ukrajini i u pratećem odmeravanju sa Zapadom, u kojem Amerika i njeni postrojeni vazali već gube i sve što se već priključilo ili će se u bliskoj budućnosti priključivati Briksu.
Postratni ratni atak na srpsku Crnu Goru neki sa naše strane uporno guraju pod tepih i prave se da ne vide da je litijama iznuđena korekcija kursa ostavila nedirnutim i vlast Vašingtona i Londona nad ključnim figurama u Podgorici i njeno priznanje „Kosova“ i bolje odnose sa Tiranom i Zagrebom nego sa Beogradom.
Postratna agresija se najintenzivnije usmerava prema Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj.
Protiv Srbije na KiM i povodom njega i dalje vodi pravi hibridni rat. Isti slučaj je i sa nevojnim raketiranjima i bombardovanjima Republike Srpske. Kako seva u slučaju suđenja predsedniku Srpske Miloradu Dodiku, a i samoj dejtonskoj Republici Srpskoj, može sa srpske strane da ne vidi samo onaj ko neće ili se stavio na stranu neprijatelja.
Seva i sa pokušajem Britanaca da bošnjačkim rukama – i sa postrojavanjem američkih poslušnika u strukturi Ujedinjenih nacija – proguraju novu-staru rezoluciju o Srebrenici koja treba da Srbe prikuje za „krst genocida“ i legalizuje svu zapadnu antisrpsku divlju gradnju od 90-ih do danas kada je cilj dotući Srbe, kao nepopravljivi narod, a Rusima zatvoriti sva vrata Balkana.
Za agresore iz 1999-te „srpski front“ rukavac je ukrajinskog. Zato i KiM i Republiku Srpsku moramo braniti svim sredstvima. U tome treba da učestvuje ceo Srpski svet jer nema ničega što je za Srbe važnije. To ne mogu biti ni Ekspo, ni 100 fabrika veštačkog mesa, ni…
Cilj produžene agresije nije samo odvajanje Srba od Rusije i Briksa. Dobro je Sergej Lavrov ukazao: „Srbi nose slobodarsku zastavu zahvaljujući Dodiku, Republika Srpska je bastion hrabrog otpora neokolonijalnoj politici Zapada“.
Rusi objavili „iznenađujuće“ podatke: Koliko je Srba otišlo da se bori na strani Ukrajine
Izvor: srbratstvo.ru
