Dok su sekularni muslimani u najvećim turskim gradovima Erdoganovu pobedu na referendumu dočekali lupajući u šerpe i lonce, sa pištaljkama u ustima i transparentima na kojima je jasno pisalo "ne", u Sarajevu je vladala euforija: baklje, radost, turske zastave i razdragani ljudi na ulicama.

Kako će se svevlašće turskog predsednika odraziti na Balkan?

- Rezultat turskog referenduma imaće jako negativne posledice. Moj bošnjački narod se u poslednja četiri veka identifikuje sa sudbinom Osmanskog carstva i turske države, a tako je nažalost i danas. Skloni smo toj autoritarnoj svesti i kultu ličnosti iako nam to vera brani. Kad kažu Turska u Sarajevu misle Erdogan. kad kažu islam oni misle Turska. Kad kažu BiH oni misle džamija.Ta identifikacija je istorijski i kulturološki pogrešna, neopravdana i suluda, i uvek će koštati Bošnjake, ali i Balkan - kaže za "Blic" stručnjak za borbu protiv terorizma DŽevad Galijašević. Sarajevski stručnjak ističe da očekuje još destruktivniju politiku Turske prema Zapadnom Balkanu, i uopšte budućnosti ovog regiona na njegovom putu ka EU. - Erdoganova sultanska pozicija biće još destruktivnija i prema onome što jeste negacija njegove politike, a to je Evropska unija. EU je trenutno najbolje mesto za život na planeti, najbolja društveno-državna organizacija. Mi stremimo tome, a istovremeno aplaudiramo Erdoganu. To je neiskreno. Mi od Evrope želimo novac i standard, a ne želimo vrednosti. To je problem. Mi Bošnjaci kroz Erdogana otkrivamo da robujemo pogrešnim vrednostima - podvlači Galijašević.

Hoće li efekat turskog referenduma odjeknuti i u Srbiji, koja je najveća zemlja balkanske migrantske rute?

U Srbiji postoji muslimansko stanovništvo koje gaji veoma pozitivna osećanja prema Turskoj, a naročito predsedniku Erdoganu. Međutim, turski predsednik je izazvao negativna osećanja u Srbiji nekim svojim izjavama, iako je nesporazum kasnije "ispeglan". - Izgledalo je da smo izgladili stvar sa Erdoganom posle one skandalozne izjave u Prizrenu, kada je spominjao Kosovo i uopšte Albance kao štićenike i deo velike turske nacije. Posle Vučićeve pobede na izborima stvar je malo izglađena, dogovoren je i sastanak... To je jedna strana medalje, koja je veoma bitna, pre svega zbog migrantske rute. Srbija bi pametnom politikom mogla da bude bajpas između Erdogana i Brisela. Mi smo tu sitan igrač, ali istovremeno glavna zemlja na toj ruti - kaže za "Blic" Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam. Erdogan je nekoliko puta pretio puštanjem miliona migranata ka Evropi. U tom slučaju, u Srbiji i uopšte na Balkanu bi zavladao kompletan haos. Sa tim se slaže i Popov: - Erdogan bi trebalo da shvati sledeće: ukoliko ostvari svoju pretnju i pusti migrante, Evropa će hermetički zatvoriti granice, kao što je deo kontinenta uostalom već uradio. U tom slučaju nastradaće Balkan, na kom živi određen deo stanovništva koji gleda u Tursku kao zaštitnika. Mislim da bi naš premijer/predsednik na budućem sastanku trebalo da Erdoganu ukaže pažnju na tu činjenicu i eventualne posledice slanja migranata - ističe Popov.

Šta će biti sa NATO?

Turska vojska je druga najveća u okviru NATO alijanse. Međutim, nakon Erdoganove pobede na referendumu, Turska vrlo lako može postati najveći problem Severnoatlantskog saveza. - NATO nije gadljiv na diktaturu. U neka stara vremena, Kad je Turska ušla u Alijansu 1952. godine, nije bila baš reprezentativan primer demokratskog razvoja. Ali da se razumemo, za NATO je bitna disciplina, vođena zajedničkim idejama. Nažalost, posle toliko teških reči koje je Erdogan uputio zapadnom sistemu vrednosti, pod koji NATO svakako spada, Alijansa se suočava sa činjenicom da čitavo južno krilo počiva na snazi jedne zemlje koja će odnos prema NATO graditi samo na trenutnoj proceni dobitaka ili gubitaka koje bi mogla da ostvari - kaže za "Blic" vojni analitičar Aleksandar Radić. On dodaje da sada dolazi era trgovine interesa. - Mislim da će Turska mnogo više uznemiriti NATO nego bilo koja izjava Trampa ili Putina, jer se sada suštinski podriva ideja vojnog saveza. Sada samo Erdogan u Turskoj odlučuje da li mu je NATO potreban ili nije. čvrst i predvidljiv savez ne može da se gradi sa partnerom koji možda hoće, a možda i neće nešto da uradi. Naravno, u realpolitici će se trgovati. Neće to biti jednostavan model funkcionisanja, ali NATO je ipak klub zemalja evropske zapadne civilizacije. NATO i EU imaju isti sistem vrednosti, između kojih postoji poklapanje. U tom pogledu, stav Erdogana o preispitivanju odnosa prema EU dovodi u pitanje kompletnu konstrukciju odnosa Turske i NATO pakta - zaključuje Radić.

Eroganu je potrebna opozicija

Ne treba zaboraviti činjenicu da je Erdogan jedva pobedio na referendumu, i to možda uz vrlo kontroverznu promenu pravila usred glasanja, kada je dozvoljeno uvažavanje glasačkih listića koje pečatom nisu potvrdili izborni odbori. Polovina stanovništva ne želi da budućnost zemlje bude u rukama jednog čoveka. Kurdi i sekularni muslimani, nosioci Ataturkovog nasleđa svakako neće prihvatiti rezultat referenduma, a Erdogan nikada neće umiriti to nezadovoljstvo, bez obzira na moderna ovlašćenja modernog sultana. Ipak, teško je očekivati da turski predsednik naglo islamizuje zemlju. Činjenica je da Erdogan sa kemalistima ide u konflikt na duže staze, i da mu je islamizacija zemlje dugoročni cilj. Međutim, kemalisti su mu istovremeno i veoma potrebni, pre svega u borbi sa Kurdima. Erdogan je svestan da je obespravljena i ugnjetavana kurdska zajednica, koja se čak ni kroz popise ne može izjasniti kao takva, najveća pretnja za Tursku. Jačanje kurdskih država (ako ih tako možemo nazvati) u Iraku i Siriji samo će zaoštriti borbu, zbog čega će Erdogan morati da čuva Ataturkovu liniju kako bi imao saveznika u borbi protiv Kurda. Zahvaljujući svojim oštrim stavovima protiv EU, ali i SAD, za tu borbu pomoć neće dobiti na Zapadu, naročito ne u Vašingtonu koji blagonaklono gleda na Kurde. Pogledajte OVDE zašto Japanci razmeštaju trupe. Izvor: Blic