Piše: Miša Đurković
I sudeći prema onome što opozicioni mediji poput N1, Danasa i Nove S promovišu i nude narodu, oni su itekako spremni da idu do kraja, bez ikakve zadrške. Vrednosni i ideološki sistem koji Šolakovi mediji nude Srbiji je, da se ne lažemo, čisto pomodno NATO ustaštvo. Mržnja koja u tim krugovima postoji prema svemu što čini osnove srpskog identiteta (uključujući naravno i SPC i ćirilično pismo) tolika je da što reče neko kad hoću da čujem nešto dobro o Srbima treba da prebacim na HRT. Informativno-vrednosni sistem koji počiva na Ani Lalić, Dinku Gruhonjiću, Koraksu, Jovani Gligorijević, PRO glasu i sličnim likovima (uključujući i njihove goste, analitičare, istoričare) jeste idealan za Vučića i veoma opasan za ovo društvo, jer ljudima koji su nezadovoljni režimom nije ostavljena nikakva alternativa, ni politička , a sve manje i informativna.
Ko prati šta se dešava u informativnoj sferi vrlo jasno uočava kako se na prste jedne ruke smanjio broj slobodnih portala sa kakvim takvim uticajem i kapacitetom da donese komentar, ili pak informaciju. Tako ste za alternativne izvore informacija naterani da se okrenete domaćim ustašama. A tamo uz informacije ide i čitavo ideološko preoblikovanje opozicionog prostora koje vodi ka tome da ceo opozicioni prostor uramljujete u ideološke okvire koje je devedesetih zastupala šaka ljudi i partijica koje su zvali kombi partijama. Sada to ide ka četvrtini stanovništva.
Elem, na portalu Nove S sam pročitao informaciju o mučenom pokojnom Stanimiru Brajkoviću. U ovu jezivu sudbinu slilo se sve što aktuelni režim pravi od ove države i sva naša tragedija i sramota. Moja majka ima isto godina koliko je imao ovaj čovek, a otac je tek nešto stariji. Kad tako nešto dođe do vas ne možete a da ne zamislite upravo nekog svog na mestu ovog mučenika. Od juče osećam neopisivu sramotu u ime svih nas, u ime onih beslovesnih ljudi koji vladaju nama a koji su naravno svakog osećaja stida i sramote lišeni jer je to uslov da bi bili tu gde jesu. Osećam sramotu u ime svih ovih režimskih novina koji su tek nakon što se nešto ovako pojavi na opozicionom mediju uzeli da se bave time i da „obrađuju“ informacije. Takođe i u ime ministarstva i ministarke pravde koja ne oseća nikakvu potrebu ni da se oglasi, a kamoli da snosi neku posledicu. U ime rukovodstva i čuvara u toj zatvorskoj ustanovi koji su po svemu sudeći znali šta se dešava. U ime svih nas koji smo korak po korak dopustili da dođemo u ovakvu situaciju i da budemo nemoći da bilo šta uradimo. U ime toga što niko u ovoj državi nema snage ni potrebe da izađe na Trg republike sa slikom ovog čoveka i da protestuje… U ime toga što će za tri dana , kad se mediji ispucaju svi zaboraviti da se ova sramota desila… I u ime toga što očekujem još gore i gore stvari od ovoga. Nema još ni godinu dana da se desio Ribnikar, pa Dubona…
Za one koji možda nisu videli informaciju da rezimiramo. Penzioner iz Mladenovca, čovek koji u životu nije nikada kažnjavan bacio je pre tri godina petardu za novu godinu sa terase. I zbog toga umro u najgorim mukama i poniženju u instituciji u kojoj je država dužna da brine o njegovom stanju, i da mu garantuje bezbednost - u zatvoru. Petarda je nažalost pala pored ljudi koji su išli sa bebom i kolicima i koji su pozvali policiju. On se vadio da je unuk bacio petardu da bi na kraju priznao da je ipak sam to uradio. Osuđen je da plati 10 000 dinara, ali je to polako tokom proces naraslo na 30 000 dinara. Pošto on nije političar pa da može naprosto da ignoriše presudu, ili nije selebriti ili nečiji sin pa da dobije nanogvicu, niti je Darko Šarić pa da u zatvoru živi kao u hotelu sa sve Skaj telefonom, odlučio je da tih 30 000 zameni za trideset dana zatvora. Ako su informacije tačne, njegovi sinovi koji žive van zemlje o svemu tome nisu znali ništa.
Stanimir Brajković (Foto: Fejsbuk)
U Padinskoj skeli je, još neko u čije ime treba da nas je sramota, a to je onaj ko odlučuje ko će sa kim ležati, ovakvog čoveka, starog i onemoćalog stavio u ćeliju sa trojicom divljih i beslovesnih dvadesetogodišnjaka, pripadnika jedne manjine, očigledno ljudi na početku kriminalne karijere. Ukratko, sa tri živa bića čiji su porivi i moralni sklop očigledno ispod životinjskog – životinje ubijaju iz potrebe, a ne muče radi zadovoljstva. Usledilo je maltretiranje i mučenje koje je krenulo od verbalnog, zatim preko novčanog, uz teranje da im kupuje hranu od para dok ih je imao, zatim do svih vrsta fizičkog iživljavanja i ponižavanja što je uključivalo batine, lomljenje rebara, teranje da pije mokraću iz šolje i konačno cepanje čmara drškom od metle. Dakle ove tri životinje su uživale da čoveku koji je nečiji otac i deda, a po godinama upravo i može da im bude deda, guraju motku u zadnjicu dok ga nisu ubili na taj način.
Apsolutno sam ubeđen da niko od stvarno odgovornih neće za ovo da odgovara - ne govorim o trojici izvršitelja već o svima onima koji su svojim nečinjenjem doveli dotle da pošten srpski domaćin, otac porodice, penzioner, ode sa ovoga sveta u svojoj državi kao Milutin u romanu Danka Popovića…
Vreme je Velikog posta, pokajanja, i borbe sa sobom da se smire strasti. Iskušenja čini se nikad nisu bila veća no danas…
U sjajnom prilogu u emisiji Kvadratura kruga autor nam je pokazao kako u gradu podno Mačkovog kamena, Krupnju, glavna ulica i dalje nosi ime čoveka koji je kao pripadnik Vražje divizije Franje Josifa ubijao srpske junake baš na tom mestu.
Neophodno je, uprkos svemu čuvati veru i nadu u Vaskrsenje. Nadamo se da će proći vreme Tita i da ćemo jednog dana ukinuti Kuću cveća, a nesrećni Krupanj promeniti ime ove ulice.
Predhodni tekst Miše Đurkovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
