Solovjov: Juče se desio važan događaj, koliko ja razumem, de fakto je formirana nova vlada, nova koalicija. U isto vreme, kao što ste predvideli, malo je dobrog za Rusiju.
Rar: Počnimo sa lošim vestima. Lično sam očekivao da će novi program nemačke vlade više reći o spoljnim izazovima sa kojima se Evropa i Nemci suočavaju. Verovao sam da odbrambena i bezbednosna politika neće biti poslednja u ovom programu, pa tek u nekoliko fraza.
To ukazuje da nemačka vlada nije zainteresovana za spoljnu politiku. Veruju da ih Amerikanci štite, da je u Evropi u principu sve u redu i da će se izboriti sa izazovima. I zato su se više fokusirali na rešavanje unutrašnjih političkih problema, povećaće socijalna davanja, sve će se učiniti da se Nemačka spase od zagađenja životne sredine i tako dalje.
Što se tiče spoljnopolitičkog dela, zanimljivo je šta se piše o Rusiji. Više se piše o Americi, da Nemačka ostaje dete Amerikanaca, da će se učiniti sve da se Evropa konsoliduje. Što se tiče Rusije, prilično je oštro rečeno da će se Nemačka zalagati za teritorijalni integritet Ukrajine, da se neće složiti sa ukrajinskim gubitkom Krima i Donbasa i da će čvrsto voditi dijalog o građanskim vrednostima i liberalnim vrednostima sa Rusijom.
Istovremeno, u ovom dokumentu se, hvala Bogu, pojavila takva rutinska fraza da smo spremni za konstruktivan dijalog sa Rusijom, uključujući i pitanja energetike, klime, značenja, pa čak i zdravstvene zaštite.
Solovjov: Ali u isto vreme Ministarstvo spoljnih poslova vodi gospođa za koju je, ljubazno rečeno, teško posumnjati da ima bilo kakve simpatije prema Rusiji. Ne zamišljam baš njen mogući dijalog sa Sergejem Viktorovičem Lavrovom. Odnosno, ulazimo u scenu ne čak ni ledenog doba, već konačne apsolutne nulte temperature?
Rar: Upali smo u nekakvu zamku u Nemačkoj, ovo je moje mišljenje, Nemačka na to gleda drugačije, nemamo nijednu osobu u celoj vladi koja ima spoljnopolitičko iskustvo.
Hajko Mas odlazi, možda će ostati ministar odbrane, ali to će biti mala korist za Nemačku. Veoma je kritikovan, veoma je slab ministar. Kancelar Olaf jednostavno nema iskustva u spoljnoj politici.
On još nije dao nikakve izjave o spoljnoj politici osim što je Lukašenka nazvao „lošim diktatorom“. Pa, on je bio zadužen za finansije na međunarodnoj sceni, ali to nije bilo dovoljno. A gospođa Berbok je studirala, po mom mišljenju, 2 godine u Londonu, bila je u Americi par puta, mislim, na odmoru je otišla u Francusku, Italiju, ali, recimo, Rusiju, Kinu, Tursku – sve ove zemlje sa koji, u principu, treba da razgovaraju u novom multipolarnom svetu, ona jednostavno ne zna. Mislim da ni njeni savetnici ne znaju.
A Vlada je odlučila da polovinu ministarskih mesta popunimo ženama. Ispada da su muškarci više teškaši od žena, sve dok, u svakom slučaju, ne mogu da uđu u vladu, jer 50 odsto mesta u vladi moraju dobiti žene. Ali takvu vladu ćemo sada imati: specijaliste za klimatske promene, da, negde za socijalna pitanja, ali ne vidim tamo jake ekonomiste ili jake spoljnopolitičke ličnosti. Ovo je opasno jer se Nemačka suočava sa ogromnim izazovima.
A naivno je misliti da nema realnosti… Razgovaram sa ruskim kolegama. Mi smo realisti, razumemo da se svet ubrzano menja, svesni smo izazova sa kojima se suočavamo. Osećaj u nemačkim diskusijama je da je sve u redu oko Evrope, Evropa je, uz podršku Amerike, i dalje veoma jaka.
I što je najvažnije, Evropa više nije politički, a ne ekonomski kontinent, već je pre svega pod uticajem liberalnih vrednosti koje treba usađivati svima ostalima: Turcima, Rusima, Kinezima, jer je dobro, pošteno je, biće to dobar univerzalni svet. Mislim da gđa Berbock čvrsto veruje u ovo.
Solovjov: Kako ona može da vrši pritisak na nas?
Rar: Kada razgovaram sa Nemcima, pitam: „Kakve mogućnosti Nemačka ima da izvrši pritisak na Ruse, na Turke, na Kineze?“ Odgovor je: „Ali mi imamo najjaču ekonomiju. Imamo konsenzus u Evropskoj uniji i, ako treba, iza sebe imamo Amerikance. Ovo je naše oružje. Plus moral i vrednosti.”
Solovjov: Moral i vrednosti – ne morate čak ni da izgovarate ove reči. U odnosima sa Rusima, ako se krene razgovor o moralu i vrednostima, razgovor će se vrlo brzo završiti. Koliko ja razumem, generalno u Nemačkoj su, očigledno, počeli da zaboravljaju tragičnu istoriju odnosa, a nova vlada više ne doživljava nikakvu refleksiju na ovu temu, odnosno smatraju sebe moralno u pravu. Upravo ste govorili o ovome, o promenama koje se dešavaju u ovom sloju političara. Ali da li će pokušati da zakopaju Severni tok 2, ili novac ipak igra neku ulogu?
Rar: Ne novac, ali mislim obećanja koja je nova vlada dala u vezi sa starom vladom. Nemoguće je, došavši na vlast, proći pored glavnih infrastrukturnih projekata prethodne vlasti, jednostavno je zakopati u zemlju, uništiti i onda nekome, istim nemačkim kompanijama, ne samo ruskim, platiti veliku odštetu za to, da će ovaj projekat biti sahranjen.
Biće, samo će biti teško odmah brzo sertifikovati Severni tok 2, čak ni zbog Nemačke, mislim da su Nemci spremni, spremni su „zeleni“. Svi razumeju da je gas potreban, posebno u hladnoj zimi, on ovde ne dolazi dovoljno. Ne postoji, treba ga kupiti preko cevi Severni tok 2. Molim vas, sve ovo možemo da uradimo da rešimo mnoge probleme.
Ali ima Poljaka, ima Balta, ima Britanaca, inače, koji se mešaju u politiku, Amerikanci, komisije, oni će i dalje da stavljaju klipove u točkove.
Solovjov: Evo interesantne informacije iz SAD da Bajden želi da ukloni sankcije Severnom toku 2 zbog amandmana na vojni budžet.
Rar: Malo ko ovde govori o tome, ali u ovom zakonu koji Kongres želi da progura ili natera Bajdena na povećanje u odnosu na Nemačku piše da su za energetsku bezbednost Evrope zaduženi Amerikanci. Šta je ovo? Jesmo li vazali, Evropljani?
Solovjov: Odgovor: da. Nažalost, na svojoj teritoriji imate de fakto okupacione trupe, one su tu od 1945. godine.
Rar: Prvo, da, razgovarao sam i sa mnogim Nemcima ovde, koji me čak bolje poznaju ovde u Nemačkoj u Bundestagu, koji kažu da, s jedne strane, grde Rusiju što sada premešta svoje trupe na granicu sa Ukrajinom, ali u isto vreme, naravno, takođe nije isključeno da se u Ukrajini nešto sprema, nešto veoma loše. Dakle, može doći do provokacija. Ono što me brine je to što Britanci, Česi i još neke zemlje šalju vojnike sa oružjem na poljsko-belorusku granicu. Sa kim hoće da se bore tamo? Protiv izbeglica koje kamenuju poljske graničare, ili će tamo nešto drugo uraditi? To me brine, a evropska zajednica bi trebalo da brine o ovome, jer će se ovaj sukob desiti veoma brzo, dokle god trupe budu tamo…
Solovjov: Da, to će se razviti u evropski rat.
Rahr: To će se razviti u evropski rat. Zašto su ove iste engleske i češke trupe u Ukrajini, ne znam, možda će se sutra pojaviti rumunske, pa će tamo stati neko iz Estonije sa zastavom – sve ovo može da stane, mogu da se presele tamo, u Ukrajinu, jer stvoren je presedan da je to neka vrsta intra-NATO, unutarevropske solidarnosti. Štaviše, Britanci su napustili Evropsku uniju, šta rade u evropskoj bezbednosnoj politici? I niko ih ne postavlja na njihovo mesto, niko.
AMERIKA U VELIKOM PROBLEMU: Bajdena više ne spasava ni veliki telesufler sa velikim slovima
Izvor: Vebtribune.rs
