Piše: Branko Veljković
Samozvani, samokandidujući i samoventilirajući dubokodržavljanin, prezakazao je svoj najavljeni put do arhetipa zla, do samog epicentra „duboke države“ u Jamerici. Nešto se dogodilo, on još uvek nije shvatio šta a sve mu lepo piše. Naprasno je, bar dok ne ispuni sve zadatke, „zato što sam pametan“ odlučio da razmeni svoje „mudre“ misli samo sa lokalnim dubokodržavljanima, purpunim Prvoslavom i bucmastim spajdermenom iz Kastela. Valjda je i to neka država, duboka ili plitka prosudite sami, šta ja znam,...
Pregled političkih događaja na „vrhu“ u duhu najdublje pozicije pomenutih dubokodržavljana, započećemo sa (iz)laganjem botoksiranog devetara cokulića sa tragovima srećice ispod čulnog aparata za miris, šmrkanje, disanje i držanje tamnih naočara. Cokulić je dobio zadatak da brani samozvanog od CIA! Izgleda da je naprasno ponestalo branilaca sa referencama pa je spala knjiga na zadihanog botoksića. Naravno, samozvani je kalibar koga samo najjači mogu da napadnu pa je otuda dok ne aktiviraju NLO, drski agresor ni manje ni više nego - CIA. Ali, samozvani ne bi bio samozvani, samoponuđeni kandidat za nepomjanika, da već nije znao šta službe rade i pre službi, kao što je znao i koliko će kila da ima na rođenju i pre svoje majke, te je cokulić morao baš tako i da „poentira“. Surov zadatak. Ubi nesrećnika prostoproširena rečenica i predočeno saznanje da sada stvarno više nema transfera a devizne uplate pokupili mangupi. Guši ga i tiho najavljena „spoznaja“ da bi ovaj „naš“ samozvani faraon u svoju piramidu mogao kao i oni pravi s Nila da povuče svu svoju svitu sa sobom, neke da preparira a neke žive da zakopa. Zato je cokulić samoincijativno počeo da se samopreparira pa ga guše botoks i tikovi. To je to. „Au Revior Cinderrella“. Bi mi ga žao. Što bi rekao moj genijalni mali prijatelj kada je konačno pročitao čitav svet – cirkudžišen!
Setih se sad kako su jednog od ovih učenih samozvanih vedeta sa „najviših državnih pozicija“ svojevremeno poslali da pretražuje novine i nađe saopštenja novog premijera Grčke koji se preziva klitoris. I tražio je nesrećnik par dana. Drugog je na praksi u lokalnoj fabrici majstor sa kofom poslao u magacin da mu donese kompresiju. Treći je izmislio Namdiju,... Četvrti je osuđeni dezerter ali sada uredno brani nacionalne interese. Srbi koji su postali komunisti, komunisti koji su sada nacionalisti, nacionalisti koji su se premetnuli u evropejce, dačaci koji su postali devojčice i devojčice koje su postale,... nešto, ko bi ga znao šta i eto, to su najviši državni rukovodioci! Sporedni glumci u večitom teranju da postanu glavni a glavni u teranju da traju večno a i jedni i drugi na kraju završiće na istoj odjavnoj špici. A ti narode – glasaj i biraj !
I opet, ako stvarno hoćete da ih odmah prepoznate i prozrete dovoljno je samo da pročitate. Sve piše!
Sveta Knjiga kaže ovako – „Isus se ispunjen Svetim Duhom, vratio sa Jordana i duh ga je vodio po pustinji. Tamo ga je Sotona iskušavao četrdeset dana. Pošto nije ništa jeo, na kraju je ogladneo. Tada mu sotona reče: ako si Sin Božiji, reci ovom kamenu da postane hleb. Isus mu reče: U pismu je napisano: neće čovek živeti samo od hleba. Sotona ga odvede na neko visoko mesto i u trenu mu pokaza sva svetska carstva, rekavši mu: Daću ti vlast nad svim ovim carstvima i svu njihovu slavu, jer je to meni predato i ja ga dajem kome hoću. Sve će ovo biti tvoje, samo ako se pokloniš preda mnom. Isus mu odgovori: U pismu je napisano: Gospodu Bogu svome klanjaj se, i njemu jedinom služi. Onda ga je sotona odveo u Jerusalim, postavio ga na vrh hrama i rekao mu: Ako si Sin Božiji, baci se sa ovog mesta dole, jer je napisano: On će zapovediti svojim anđelima da te čuvaju i oni će te poneti na svojim rukama, da nogom ne bi o kamen zapeo. Isus mu odgovori: Ne iskušavaj Gospoda Boga svoga. Kada je završio sa ovakvim iskušenjem, sotona ga je ostavio za neko vreme.“
A Isus ga je prozreo i prezreo i odbacio.
I ljudi koji shvatiše su ga prozreli, prezreli i odbacili!
I sad dobro zapamtite ove nepomjanikove reči – „... Daću ti vlast nad svim ovim carstvima i svu njihovu slavu, jer je to meni predato i ja ga dajem kome hoću,...!“. To je, poštovani čitaoče, jedini stvarni uslov koji je od pada Vavilona predviđen za sve političare, vladare, careve i kraljeve, predsednike i premijere, sve te samozvance i sve te njihove slugane,... Ništa i nikada nešto drugo! Svi oni samo za tog gazdu rade, svi su se oni njemu poklonili da bi vlast dobili a on onda vlast daje onom kome on hoće! Zato je to samo jedan večiti kasting, brutalni, bezumni, ogavni kasting. Oni se nude a on bira. Nema prisile, nema drame, nema ničega od svega toga što nama serviraju. Oni to rade i prihvataju dobrovoljno! I zato „pravda za čoveka nikada nije bila u naklonosti vladara već isključivo kod Boga!“.
Kada treba da prikriju stvarne uloge i zadatke svih tih „drugova članova“ na funkcijama oni učine da narod obnevidi. Stvaraju se slike koje tu spoznaju o vladarima čine mutnom i slabovidom. Varaju pojedinca a perfidno podilaze i masama jer „narodi propadaju tako što ih dižu u visine“. I zato zapamtite da kad god nas „dižu u visine“, zatrpavaju kojekakvim idolima iz sveta zabave, sporta, istorije ili čega god hoćete, tada nam u pozadini spremaju neko zlo. Što su idoli zvučniji to je zlo koje nam spremaju veće. I sve to ide zapanjuće lako jer su narodi „navučeni na laž kao na opijum. Laž je potrebna zato što je istina preteška da bi je ljudi mogli prihvatiti“. Tako su ljudi odabrali da budu robovi kreiranih, indukovanih potreba i za to je stvoren „sistem dizajn“ koji se onda bavi izmišljenim potrebama i njihovim beskrajnim i besmislenim modifikacijama. Nekakva eksponencijalna budućnost sa idejom da se civilizacija „razvija“ i po horizontali i po vertikali. Tako ljudi odbaciše slobodu i izabraše laž. Tako se vlada.
Inženjer je to dobro opisao – „Kada bi narod sam od sebe počeo da ruši vlast, ma koja da je, a da to nije u dogovoru, NATO bi pucao po tim ljudima a municiju bi obezbedili Rusija i Kina“.
Zato, ne verujte političarima!
Oni ne žele vašu imovinu, to već imaju, oni žele vaše duše!
U ovom našem „cirkudžišen“, opet, biće krivi svi. I CIA, i mister Hill koga partija kao psuje a samozvani ga uredno prima, i drug Šmit i Šemsa i njeno proročko „izdali me prijatelji, izdao me brat“, i neposlušni drugovi članovi i poslušni drugovi partijci i svi, svi, svi,... samo ne „zato što sam pametan“ on i oni. Spoznao je naprasno ovaj „naš“ sveznajući da su svi političari belog sveta baš njega tako poštenog lagali. Ali tu se, sve i da ne znamo da je sve to samo još jedno bedno glumatanje i ovaj put nameće jedna lagana digresija - nisu oni lagali nas nego tebe a TI si lagao nas! Oni su samo radili svoj posao. A i ti si „samo radio svoj posao“ kao i svi tebi slični pre tebe i pored tebe. Zato sam sve ovo i napisao da ljudi shvate koji je to „vaš posao“, a i ko vam je poslodavac. Sad opet sledi već sklepana trapava tirada za domaću upotrebu o tome da su „državni rukovodioci uradili sve što su mogli“ ali su pritisci bili nadčovečanski a zavera kosmička. Pa ko opet poveruje u sve te gluposti, šta bih mu ja. A dvoumi se sada samozvani, dal da se i dalje glupira ili da se epohalno izglupira pa da počne da ‘apsi. „Organe“ za ‘apšenje je spremio al nema toliko apsova koliko bi slobodnomislećih on voleo da pohapsi. Valjao bi mu opet neki globalni virus da se narod „dobrovoljno“ samopozatvara al to nije planirano za do jameričkih izbora,.. kud sad... virusa još nema a za rat sa „unutrašnjim neprijateljem“ još uvek nije spreman. A previše je onih koji su shvatili da je on ipak samo još jedan drug član te da nesrećni samozvani od svog tog zidanja i „spoznaje“ ima samo jedan skromni zidić od paučine koji ne može ni da sagleda a kamoli da preskoči.
Ničim izazvan a reklo bi se ipak dobro naoštren pridružio se samozvanom i prvorangirani purpurni sa naprasnom potrebom da kune! Od sve milosti i svih poruka mira i razumevanja za sve druge sem za verujuće Srbe, purpurni je sada odabrao kletve! Anateme iz „Majbaha“! Anateme sa puno perfidarija kojima je oduvek bio sklon jer je zbog njih i biran, ali bez stvarne moći pa čak ni glasa za tako nešto. E nesrećni purpurni, džaba si rasprodavao Predićeve ikonostase i to malo svoje REM duše, ne otvaraju se Nebesa za plitkoglase. A trebalo je da naučiš i da si takav kakav si stvarno u stanju da baciš anatemu pokosilo bi te, reč još ne bi završio. I opet nekako dobro. Prokazao si se! Ali ako ste dobro čuli neki od tolikih sad već volšebno obrisanih snimaka, dobro počujete šta je rekao purpurni pukovnik i shvatićete sledeće. Nisu anatemisani ni oni što onoliki narod pobiše, ni oni što narod svađaju, ni ovi ovoliki što narod truju, ni državni narkomani ni državni narko dileri, ni ovi što potpisanu Ohridsku izdaju kao pobedu predstvaljaju, ni sodomisti, ni siledžije, ni nasilnici, ni prajdare po prestonici, ni bafometi po limanu, ni pentagrami po Beogradu, ni svi ti Tomosi na izvolte, ni otimači dece, ni otimači ljudi, ni otimači duša, ni purpurne televizije sa nakaznim sadržajima iz njegovog REM perioda, ni svi ti koji pontifeksu na noge idoše da mu ruku ljube, ni drugovi pukovnici u mantijama, ni pahomanijak i kačavi što decu sotoniše, ni ovi što rastaču Jasenovac, čak ni onaj nesrećni nadrogirani u mantiji što je „duhovno“ skroman pa je umesto velikog džipa kupio onaj malo manji, eto, da ne sablažnjava gladni narod,... Niko nije „zaslužio“ anatemu sem toga „običnog“ čoveka, vernika, što je pored svih tih pahomastih i kačavendastih „duhovnika“ dao sebi za pravo da Sveto Pismo konačno pročita sam! E taj je zbog nečega kriv! Samo njega purpurni kune! Kriv je i što se njega tiče – proklet je! Probudiše se one dve zmije sa zlatnog skiptara i izsiktaše anatemu na sav verujući narod!
I opet će na kraju verujući narod tebi i tvojim purpurnima da oprosti sve ono što ti i tvoji narodu nikada ne bi. Al Bogu hvala, nije do vas!
Narod traži duhovnika a ti nudiš kletve!
I uznemirio se narod, koga to on kune?
Od svih zala i zlikovaca, krivokletnika, bezbožnika, ubica, izdajnika, prevaranata, sotonijara i bludnika, nikad pomenutih ni prozvanih, onolikih čak i odlikovanih, koga to on sada kune?
Jer, šta se desilo!
Reći ću vam samo za jednog starog sa jedne planine iznad svog ovog sveta a svakako iznad tog potamnelog Beograda. Uzeo je taj čovek konačno Sveto Pismo u svoje ruke! Uzeo je Knjigu a mantija se odmah ponudio da mu je rastumači. Stari mu je rekao – „Šta ćeš mi je ti tumačiti, imam ja oči pa ću sam da je pročitam!“. I eto, to se desilo! Stari je pod te svoje dane progledao a mantija je otrčao da prijavi šta se dogodilo, kao i ceo život što je prijavljivao, jedna prijava na tri adrese... Jer desilo se što biti ne sme, Čovek je odlučio da sam shvati kako do Boga! Umorio se Čovek od mantijaša u džipovima, anatema iz majbaha, oprosta za 50 eura, cenovnika i prodavnica po bogomoljama, od lamenta o skromnosti i vrlinama iz usta raznih „vrlih“ pahomijastih i kačavendastih sa zlatnim nakitom, skrivenim tetovažama i skupim limuzinama, purpurnih pukovnika i kojekakvih,...
Shvatio je Čovek! Shvatio je da između njega i Boga jedinoga nema nikoga i ničega, sem Sina jedinorođenog, Hrista! Shvatio je da je Sin samo jedan, Hristos, jedini provrođeni i jedinorođeni a da Hristos koji je rođen ne može biti brat sa onima koji su stvoreni! A njihova prevara je skrojena tako da „načine“ da ljudi poveruju da su Hristos i Lucifer braća, a nisu. Kada bi to bilo prihvaćeno onda im je namera da prikažu svoju „verziju“ ko je u toj borbi pobedio a onda i koga treba slaviti i obožavati, kome se pokloniti. To je po njihovom prevarnom planu put ka svetu bez Boga. Ovo je u svetu palih jedina stvarna teološka osnova oko koje pletu sve i jedini pravi razlog i smisao svih njihovih (ne)dela. Samo je Hristos sin Božiji po rođenju a svi ostali, stvoreni, su sinovi po usvojenju! Zato je Hristova večnost stvarna i u trajanju nedokučiva a Luciferova je uslovljena.
Tako piše, tako i jeste!
A u odbranu kletnika, svog pukovnika, ustade jedan jerej, malo življi od devetara cokulića. Reče on ovako – „... Ja mogu da prihvatim da čak i Patrijarh pogreši, nije to meni problem, jer je čovek – nije Papa...“. Dakle, reče pravoslavni duhovnik, da je Patrijarh razumljivo grešan a Papa razumljivo – nije! Sreća, nije na ljudima da mere ko je grešan a ko nije, ali ovaj jerej „očita“ Patrijarha i reče nam u čije krilo ide Crkva Pravoslavna!
Te otuda ostade Istina - Srbija na tim pilarima „vlasti“ nikada nije imala dva prezrenija mrtvozornika. Jedan nas robi, pljačka, ubija, satire, izdaje,... drugi nas kune. Zamislite, ako možete, kakav bi svet za nas bio da je ono što jeste stvarno samo do njih takvih kakvi oni jesu?
Nego, hoće li se sada grešni kletnik izvinuti svom narodu za rečeno? Ima li ispod mantije išta sem ega, sujete i srebrnjaka?
A Juda, kada je shvatio šta je uradio i koga je izdao, pokajao se i vratio se do fariseja koji su mu srebrnjake za izdaju dali. Rekao je da im vraća srebrnjake – „Sagrešio sam izdavši nevinog čoveka“. Ali, bilo je kasno. Rekli su mu – „Šta se to nas tiče? To je tvoja briga“... „Ovo je novac za smrt pravednog čoveka. Ti vidi s tim šta ćeš, to nije naša stvar“. Juda onda užasnut odbaci srebrnjake u Hram, ode i obesi se. Vodeći sveštenici su se brzo snašli sa prosutim srebrnjacima i rekoše – „Ovaj novac ne može da stoji u Hramskoj blagajni jer je to plata za smrt čoveka. Sa tim novcem ćemo da kupimo njivu od grnčara da se napravi groblje za strance. I ta njiva je dobila ime KRVNA NJIVA,...“.
Zato je ova zemlja prepuna krvnih njiva,...
I zato, kad opet misli počnu da nam lutaju po svim tim zlim vodama, sve što treba da znamo i da se od zla spasimo piše nam u Knjizi - „I nikoga na zemlji ne oslovljavajte s „Oče“, jer samo je jadan vaš Otac – onaj koji je na nebu!“
Verujte, sad znamo na koga je mislio kada je rekao - „Znalci Svetog Pisma i fariseji su zaseli na Mojsijevu stolicu. Sve što vam kažu, vi to činite i sledite, ali se ne povodite za onim što rade, jer oni jedno govore, a drugo rade. Oni vezuju i tovare teška bremena ljudima na pleća, a sami neće ni prstom da mrdnu da bi ih pokrenuli. Sva svoja dela čine da bi ih ljudi videli: proširuju svoje molitvene zapise i produžuju rese na odeći. Vole pročelja na gozbama i prednja mesta u crkvama, da ih ljudi pozdravljaju na trgovima i da ih oslovljavaju sa „učitelju!“. A vi se nemojte oslovljavati sa „učitelju“, jer samo je jedan vaš Učitelj, a vi ste svi braća!“.
„Oni osiromašuju udovičke kuće, i to pod izgovorom dugih molitava. Zato će biti strožije osuđeni“.
I eto, znamo i na koji narod je mislio - „Vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod koji pripada Bogu, određen da objavi slavna dela onoga koji vas je iz tame pozvao u svoju čudesnu svetlost,...“
I džaba im maglovanje, brbljanje, tajni obredi i „tajne“ matrikule jer Bog nije nerazuman, nelogičan, tajan. Bog živih je Bog Istine, jasnoće, vidjela i ljubavi. Bog živih je Bog logike, mira i harmonije. Uvek kada smo okurženi nemirom, samo mir je naš štit. Sa Bogom se naravno ne može razgovarati u ravni njegove misli i promisli te je zato svoju reč prilagodio čoveku, i to svakom čoveku, dao je reč da bude jasna i čitljiva svakome. Apostoli nisu bili ni fariseji ni generali ni akademici a svakako ne i nikako političari. Bili su ribari, zanatlije, a samo je Mateja bio učen čovek. I razumeli su i prihvatili Boga po cenu zemaljskog života i svih zemaljskih tvari. Verolomni fariseji su Hrsita ubili a ne verni narod. I baš ti „obični“ ljudi su prepoznali Boga i svaki sve svoje grehe a fariseji nisu! I ti koji su prepoznali su odabrali i za svoj izbor su nagrađeni. Zato se Sveto Pismo čita posle molitve Bogu za razumevanje i spoznaju te svete reči. I to onda nije ni merno ni za takmičenje. Svakome će biti dato da razume koliko mu je potrebno za spas duše i izbor puta. Svi ti koji su od toga kasnije napravili mumlanje, laži, tajna znanja, simbole i devijacije, katakombe, preskupe mantije i jeftine duše i svi ti koji su evoluirali od kočija do majbaha su samo bedni lažovi, manipulatori a zapravo sluge onog drugog. NJima vodilja nije reč Božija već „politički korektna“ interpretacija, podobna da se impreginra u nakazno tkivo zemaljskih vlasti a ne sveto tkanje duhovne spoznaje.
Setih se sad da skoro javno pitah prvog sovu za njegove matrikule i koja mu je draža kao da to već ne znam i kao da se on išta pita. Šalio sam se. Znamo koji je njegov radijus i gde je centar kruga njegovog šestara poboden. Ali ti, purpurni, oćeš ti nama reći, onako, ako se još uvek sećaš šta to znači - iskreno – ko je i kad tebe izgeometrisao ili da to izrekne neko drugi? Na kom ramenu ti sedi „duhovnik“ i čime te je „gojio“ pa si aksios „zaslužio“? Reci narodu! Bog, nepomjanik, sve svetovne i one druge službe i sav verujući narod to već ionako znaju, svestan si, nadam se. Reci, Istina će te osloboditi!
A ove „naše“ zemaljske vlasti opet spremaju knjige. Ali ne onu Svetu, tu bi voleli da nam otmu samo da mogu. U Srbiji su revnosne samo poreske, tajne i mobilizacijske knjige,... Pare, vlast i smrt,... U zemlji u kojoj svaki nadgrobni spomenik ima na sebi kuršume iz prethodnog rata opet čine da ruke naroda umesto njiva kopaju rovove. Opet dele i zavađaju narod. Opet bi da Strahinja puca u Milana, Dragan u Velibora,... A oni bi kao i onomad Rada Pašić, malo do Pariza pa malo do Beča i ako ikako može da vojska pre pogibelji opet jede brašno sa malo više piljevine.
Zato ovaj naslov, možda će neko reći vulgaran ali zapravo nije. Samo je slikovit. Jer setih se kada je pravljen „Crni Gruja“ i kako je osmišljena ta scena kada je sluga Bole svom gazdi Karađorđu objašnjavao kako treba da se ponaša prema slugama – „Gazda, ne možete vi nas da tlačite, jer je u Francuskoj krenula revolucija i talas slobode se širi Jevropom“. Karađorđe, dubokouman kako je već predstavljen u toj seriji, smisleno je u „spoznaji“ stavio besmislenog Bola tačno tamo gde mu je po njima mesto – „Šta kenjaš bre Bole,...“.
Inženjer, bez imalo želje za ironijom, objasnio je – „To, „Šta kenjaš bre Bole“ je paradigma svih odgovora kada se neko od „njih“ nešto kao pobuni, svi odgovori se svode upravo na to – šta kenjaš bre Bole“.
Eto. Toliko o svim tim „dobronamernim“ državnim službenicima, upravljačima, mantijašima, dubokodržavljanima, samozvancima, izborima i partijama, aktivistima i „funkcionerima“,... „Šta kenjaš bre Bole,...!“. Ako negde vidim genijalnost kratke misli naroda ovih prostora onda je vidim u toj savršenoj misli. Srbski haiku. Otuda naslov ovog teksta a „javalja mi se“, ovaj naslov će postati ključni neporecivi slogan Underground para-političke misli za predstojeće izbore. Živi bili pa videli!
Međutim, ne odnosi se rečeno samo na nekog tragikomičnog slugu Boleta i njegovu želju za slobodom. To se zapravo odnosi na sve te samozvance, polititčiće, sektaše, generalčiće, purpurne i sve druge mantijaše koji neprestano talambasaju o svojoj bitnosti, nezamenjivosti i ooogrooomnim pritiscima koje trpe za naše dobro i u naše ime a mi tako nezahvalni pa to ne umemo da cenimo!
Posle svega što sam vam napisao, verujem da razumete koliko su svi oni samo patetični, besmisleni i tragikomični. A na žalost i svi mi sa njima, sve dok ne „progledamo“, dok ne shvatimo. Spoznaja ne ide iz pukog poznavanja činjenica šta se dogodilo već u razumevanju ZAŠTO se to dogodilo! Kada to budete shvatili razumećete i zašto Hristos kada je prvi put došao nije upotrebio silu, razumećete suštinu! Ali, tako je bilo samo za prvog dolaska Sina Božijeg!
Zapravo, sve to oko „talasa slobode“, ljudskih prava, naprednih ideja, promena, revolucija i pripadajućih glorifikacija išlo je vrlo organizovano i planski. Objasniću vam sve to ukratko, koliko je to moguće, na korenima i „razvojnom putu“ tog proklamovanog i izvikanog „novog doba“ koje svi mi sada „živimo“.
„Seme“ Novog Doba nije samo sebi cilj. To je zapravo još jedna faza ka krajnjem cilju – Ustoličenje! Ponoviću vam, poštovani čitaoci, da je iza svega što vidite u smislu ovoga što pišem isključivo teološka dimenzija i bez razumevanje te dimenzije svi događaji će vam biti prepuni nelogičnosti i praznina, naročito ako pokušate da ih sagledate kroz besmislene narative dodeljenih nam „logičnih“ istorija i trabunjanja svih tih plitko izbaždarenih „znalaca“ prošlosti i budućnosti kao što su svi oni što se smenjuju kod apsurdnog Malog Mareta Patea. Setite se -„Isus poče da im govori: Pazite da vas ko ne zavede! Mnogi će doći u moje ime govoreći: ja sam taj! To će mnoge zavesti. A kad čujete da se vode ratovi i da se šire glasine o predstojećim ratovima, ne plašite se, jer to sve mora da se dogodi, ali to još nije kraj. Podići će se narod na narod i carstvo na carstvo; biće i zemljotresa po raznim mestima i gladi. Ovo je tek početak nevolja.“... „I da Gospod nije odlučio da skrati broj tih dana, niko se ne bi spasio, ali zbog izabranih, onih koje je izabrao, Bog će skratiti broj tih dana. Ako vam tada neko kaže: Evo, Hristos je ovde, ili eno ga tamo, ne verujte. Jer će se pojaviti lažni Hristosi i proroci i učiniće znakove i čuda, da zavedu, ako je moguće i izabrane. Ali vi pazite, sve sam vam unapred rekao.“... „Ali koji je to dan i čas, to niko ne zna, ni anđeli na nebu, pa ni sam Sin, već samo Otac!“.
Ako ovo razumete shvatićete odakle dolazi grč purpurnih, samozvanih i svih njihovih slugana. Taj dan DOLAZI a oni i dalje lažu da su oni ti koji „vladaju“ krajem svih krajeva!
I zato, u tom poretku i tako užasan i globalan događaj kakav je bio, recimo, drugi svetski rat, je samo još jedan dogovoren i iz ugla mas-upravljača logičan deo stvarnosti. Da bi se „seme“ Novog Doba primilo tlo je intenzivno pripremano duže od 300 godina. Tlo o kome govorim je zapravo taj ram koji je stvoren za sve nas u materijalanoj ravni. Seme je zapravo seme zla. Svi nama znani političari i sve što ide uz njih su samo prikladan i lako zamenljiv alat. Ništa i nikada više od toga. I nikakvog tu problema za njih ne može da bude jer „kakav problem možeš da očekuješ za prostor koji je oročen u trajanju?“.
Proces je osmišljen (i sproveden) kao kontinuirani niz radikalnih i dubokih promena jer je sa masovnom proliferacijom „znanja“ i odabranim „znanstvenicima“ za taj proces trebalo stvoriti i sve druge uslove za implemenatciju Nove Misli, dakle Nove Stvarnosti ako Misao identifikujete sa pojmom Stvarnost. Otuda je, u realizaciji, sve počelo sa dobro osmišljenom američkom revolucijom 1776. g., zatim je došla francuska revolucija 1779. g., pa španska revolucija 1823. g., a za njom poljska revolucija 1831. g. Završna je bila ona u Rusiji 1917. g. Dakle skoro pa 150 godina kontinuiteta u planu i realizaciji sa jako puno učesnika i pojedinačnih događaja. Uz mnoštvo drugih dramatičnih događaja ove revolucije su dale opšti kontekst sa neophodnim „popunjavanjem“ vremena i prostora ljudima i događajima za potrebe nove rekonstrukcije sveta za Novo Doba. U maniru već toliko puta viđenog okeani krvi koji su proliveni u tom procesu su za „upravljače“ samo tekuća neminovnost. Ništa više od pojmovne kategorije, eto, desilo se.
Novo, po tim pravilima, zahteva da se prethodno sruši staro. I uvek je to tako bilo. Suštinska carstva ne koegzistiraju, carstva se smenjuju. Otuda su dva Rima već postojala, treći je tu a četvrtoga neće biti. A zapravo, samo se „menja naličje“ ili „šije se novo odelo za Cara“,... Stvarni upravljači sve ovo vide samo kao proces. Sila je uvek samo jedna kao i kontrola kao i stvarna sveprisutna potčinjenost toj sili.
I otuda sve te silne političke odluke koje su „običnom“ zdravorazumskom narodu nelogične, nejasne, obavijene „velom tajni“, nekakvim nedokučivim „najvažnijim“ državnim interesima,... Dokle god budete pokušavali da u tim odlukama vidite bilo šta ljudusko - nećete uspeti. Biće i dalje nejasne i nelogične jer „jasnoća“ i „logika“ tih odluka ide isključivo iz pripadnosti političara, SVIH političara odvajkada jednoj istoj sekti, toj naopakoj duhovnosti, tom zlom entitetu. Kada je sve naopako onda je zlo na površini. I to je tako od Vavilona. Isto, isto, isto,...
Međutim, za sve „drugove članove“, samoponuđene aktiviste u ovim procesima, bolna je činjenica da se „onaj kome je svet predat“ kreće u okvirima svog stada pa zato tako lako svoje poslušnike menja jedne drugima. To se onda zove – REFORMA! Nekada je kozmetička, nekada plitka, nekada radikalna a nekada potpuna. Ova što dolazi je suma svih reformi do sada jer ovo što se dešava nije se dešavalo do sada. Tako mora biti! Da ste izdržali na časovima do kraja, znali bi to!
Ono što ih brine je spoznaja da niko od njih ne zna da „spremi“ reformu i reformaciju a ako je ne spremate vi onda to znači da je sprema neko drugi. Izvesno je i da je reintegracija u toku a vi i o tome ništa ne znate a i dalje mislite da u rukama držite sve.
Zato, džaba meškoljenje i nervozni botoksirani coklulić, svima su već „sve dlake prebrojane“!
Za sada, napašće vas samo vaši! To ćete vi međusobono. Naš dolazi tek na kraju i to ovaj put u slavi!
Rekonstrukcija, zapravo reintegracija, zarad kreiranja „Nove stvarnosti“ krenula je iz epicentra određenog za upravljajne procesom – Velika masonska loža Britanije. Prva je 1717. g. re-osnovana Britanska loža. Nakon toga pristupilo se reosnivanju „po dubini“ pa je tako, za nas na periferiji bitno, „svetlost“ dobila i zidarska loža u Francuskoj 1721. g. Dakle, iz ugla punog razumevanja ove slike, do tog momenta Francuska je bila jedna potpuno nebitna geografska kategorija, puki dominion, prostor koji se popunjavao ljudima, ratovima i ukradenim vinskim sortama. Na tugu Mareta Patea i svih onih koji sebe podadoše Parizu, Francuska nije ništa više od toga ni danas. Gledajte samo kako je sada lako izgone iz svojih država i svojih života afrički narodi! Jedino još kod nas, kod svih tih bezkičmenih bednika koji sebe nazivaju srbskim političarima, figuriraju razno razni „frankofoni elementi“, manje u logici, više u raspodeli opljačkanih narodnih resursa. Kada je dobila „svetlost“ Francuska je dobila i odgovornosti pa je tako nastala i „francuska zona uticaja“, zapravo samo trikolorni balon izvikanog imena bez stvarnog značaja i uticaja. Ništa, samo prazan kroasan na turbo kvascu!
Godine 1738. pravi se i sprovodi dogovoreni raskol sa Rimokatoličkom ali i Pravoslavnom Crkvom i nastaje prostor za kreiranje novog „verskog“ identiteta za potrebe Novog Doba, Novog Sveta i sve to kroz veštačku distancu koja je stvorena za potrebe budućnosti. Kako su sve Crkve premrežene „ljudima od uticaja“ tranzicija je zapravo prošla vrlo mirno i disciplinovano jer je crkveni kadar po pravilu vrlo disciplinovan i poslušan. Nova podela sveta po principu „vere“ zaživela je lako. Sve lože u hrišćanskom svetu i pripadajućim Crkvama su neometano nastavile sa radom i „radovima“, kao što to čine i danas. U Vatikanu neometano rade 4 lože baš kao i sve lože u Srbiji u kojima su „duhovnici“ pristuni u frapantno velikom broju. Zato su svi apeli verujućeg naroda poglavarima SPC da se sačuva SPC ili bar da se Crkva oglasi povodom svih tih svakodnevnih užasa i sotonijanja kojima svedočimo, na žalost, potpuno besmisleni. Ti ljudi nemaju nikakve veze sa Crkvom Hristovom i zato ćute. Oni zapravo služe nekom i nečemu drugom i odlično se razumeju sa svojom braćom crvenocipelićima, zato i ljube ruke prvom crvenocipeliću. A crkveni raskoli nisu nastajali „slučajno“ i ne zbog Boga nego zbog Crkvi, ne zbog vere nego zbog vlasti i onoga koji tvori zemaljske vlasti. Zato u hrišćanskom svetu ima na hiljade hrišćanskih denominacija i svi se spore oko pitanja Boga ali su oko pitanja nepomjanika i zemaljskih vlasti svi nekako čudno složni i kooperativni. Doktrina je uspostavljena kada su crkve bile jedinstvene a od tih doktrina niko nikada nije odstupio. Tako će i ujedinjenje biti zbog vlasti onoga ko im je vlast dao. Sada se samo vraćaju konceptu oko koga se slažu. Tu se krije i jedna od (ne)vešto izrečenih perfidarija purpurnog kletnika. Zato i tome služi ekumenizam.
Egzekutivni deo procesa implementacije „revolucionarnih“ ideja i zadataka tražio je anažovanje većeg broja profesionalaca ali i „nadarenih“ amatera.
Organizacioni deo prepušten je ljudima poput Frensisa Dašvuda koji je 1758. g. osnovao „Klub Vatre večnosti“, ali jedan od najbitnijih „organizatora“ tog vremena bio je Bendžamin Frenklin, iniciran u Slobodne Zidare 1738. g. sa mandatom da upravo on ode u Englesku gde je svoju braću obavestio o tome kakva će biti sudbina britanskih kolonija na tlu Severne Alemrike. Dočekan je hladno, ispraćen još hladnije.
Baron fon Hund 1768. g. osniva „Obred Striktne Opservacije“ zarad, kako samo ime kaže, vrlo striktnog nadgledanja osetljivih delova procesa i aktivnosti (pokornosti) ključnih aktera te zarad čuvanja „pune spoznaje“ onih stvarno upućenih, onih kojima brojevi ne bi trebalo više ništa da znače. Sva njima raspoloživa i dostupna znanja iz prošlosti i učenja očuvana su u okviru ovog „Obreda“.
Za potrebe Afričkog kontinenta Fridrih Pruski ili Veliki osnovao je „Red Afričkih Arhitekata“ i koristi naziv „Prosvetljeni“ kao naziv za zidarske lože afričkog kontinenta.
1770. godine Bendžamin Frenklin postaje Veliki Majstor takozvanih „Loža 9 sestara“, što je zapravo udruženje 9 loža. Na ritualu u Parizu zemlje učesnice bile su – još uvek kao britanske kolonije buduće SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Japan, Španija, Otomansko Carstvo i Afrički kontinent.
Tek 1771. g. Francuskoj se dodeljuje „svetlost“ Velikog Orijenta i to tek kada su se „dokazali“, što znači da im je dato malo „znanja“ pred ono što sledi i to pre svega zbog planirane revolucije. U okviru tog plana nije bila bitna Francuska već upravo revolucija jer je iz narativa tog događaja stvoren orjentir za ideološko, nacionalno, političko, ekonomsko pa čak i emotivno usmeravanje cele Evrope u narednim vekovima, a zapravo celog sveta. Za inspiratore odabrani su najbolji tog vremena, okupljeni oko glavnog javnog ideologa revolucije Fransoa Mari Aruea, od Bastilje poznatog kao Voltera, filozof sa više lica a samo jednim naličjem – jezuitskim. Umesto da bude simbol organizovanog ludila i masovnih pokolja što je zapravo i bila, francuska revolucija je postala simbol borbe za slobodu – liberte, egalite, fraternite... Tri reči, tri pojma koji u postrevolucionarnom i današnjem svetu masovnog nadzora, globalnih ratova i sveopšte nepravde ne znače više ama baš ništa.
Red Iluminata stvoren je iste godine kada je pokrenuta i američka revolucija, 1776. g.
Proces uzdizanja „Novog Sveta“, pri tom ovde mislim na SAD u stvaranju, podrazumevao je aktivno učestvovanje tadašnjih „faktora“ iz stvarne globalne politike. Da bi osigurao uspešno izvršenje svojih zadataka Ruski Car Petar 1. Aleksejevič Romanov osnovao je „Tajni Krug Spoznaje“, koji je, u egzekutivnom delu, između ostalog, imao zadatak da osigura sabratstvo ali i sadejstvo sa novoformiranim ložama u SAD. Reforma koja je tom prilikom zahvatila Ruske lože bila je brutalna i sveobuhvatna. Petar 1. nije imao samilosti za „braću“ koja nisu imala sluha za potrebe novog vremena i preuzete zadatke. Ulozi su bili preveliki.
Američka revolucija i stvaranje SAD nikada ne bi uspeli da su se za to pitali oni što ih po geografiji zovemo Britanci. Oni se nikada ne bi odrekli svojih kolonija ni sa jedne strane globusa da na to nisu bili primorani. Zapravo, od dolaska Bendžamina Frenklina u Englesku, svi državni (i drugi) rukovodioci Velike Britanije radili su na njenom uništenju, što zapravo čine i danas. Jer, samo ako ovo razumete, shvatićete zašto je od Bendžamina do danas Britanija u konstantnom opadanju. Ili to, ili su menadžerisanje i kadrovska politika Britanije ubedljivo najgori u istoriji svih nama poznatih civilizacija. Od carstva gde sunce nikada ne zalazi spali su na mesnu zajednicu Liverpul i Premijer ligu. Doduše, za ligu ćemo još da vidimo.
1785. g. održao se Veliki Zidarski kongres na kome je detaljno isplanirana već dogovorena revolucija u Francuskoj koja je počela četiri godine kasnije.
U sličnom formatu 1794. g. obznanjena je odluka da Habzburška monarhija mora nestati kao carstvo i da u tom kontekstu svoj značaj gube i Rusko Carstvo, Španija kao carstvo i Otomanska imperija koja je baš od tih dešavanja od „sablje nad Evropom“ naprasno postala „bolesnik na Bosforu“. Još tada su definisani vremenski parametri i okvir nestanka svih pomenutih imperija te posledično i sudbina svih drugih mikro subjekata vezanih za taj deo sveta. Kao i kod nas, na rušenju svih tih imperija radili su decenijama upravo „najviđeniji“ sinovi tih naroda. Upravo sa tim saznanjem i zadatkom u Srbiju je upućen prvi triumvirat sa potpuno definisanim zadacima i neograničenim resursima. „Ram“ koji je tada stvoren nikada nije napustio ili iz njega izašao niti jedan „naš“ političar do danas. Nisu ni pokušali, sve kada bi po nešto i razumeli. Ali, zarad pune istine, u našoj novijoj istoriji bio je jedan koji je naravno kao i svi sa tog kastinga pio otrov sa tog istog izvora, koji je sve ovo razumeo ali koji je naivno verovao da se trčanjem pre predviđenog vremena za neke poteze može redefinisati pozicija ili sudbina jednog naroda. Šta god i kako god da se ponašao pre te svoje spoznaje i svega što je izgovorio i pokušao da uradi nakon toga, to je zapravo bio jedini političar koji je bar pokušao. Zbog toga je ustvari ubijen! Nepomjanik ne trpi nikakve korekcije ili iskakanja iz rama van opcrtanog dela igrališta.
Od svih imperija tog vremena koje su bile u tom formatu pretekla je samo Velika Britanija ali isključivo zbog potrebe da se preko fizičke prisutnosti te imperije u celom svetu stvore uslovi da se za potrebe „Novog vremena“ kreiraju kadrovska rešenja i političke pozicije u drugim delovima sveta, poput dalekog istoka, Indo-Kine, Bliskog Istoka,... Arogantni ali i brutalno efikasni kakvi jesu, ostrvljani sa titulama, uredno su izvršavali svoje zadatke. Kako onda tako i sada. To je zapravo razlog zbog koga im se Hitler divio i potajno priželjkivao da sa njima opkroji ceo svet. Ali, glavni gazda nije dao. Bi kako je bilo.
Britanci su se naravno bunili, pokušali su i kontra udar u Americi za vreme građanskog rata ali su ih „zakulisna diplomatija“ i Ruska carska flota stavili gde im je mesto. Britanija je zvanično ostala monarhija ali je u decenijama koje su usledile gubila koloniju po koloniju. „Puna Svetlost“ više nije bila kod njih i u njihovoj „sili“ već u elementima „Novog Doba“. Abraham Linkoln je bio bezgranično zahvalan ruskoj „braći“ a američka štampa je masovno i nadahnuto pisala hvalospeve ruskom caru i Ruskom narodu. Britaniji je ostao samo „Big Ben“ da simulira prisustvo „gospodara vremena“ na svojoj teritoriji. Rusija je zapravo „napravila“ SAD. Od tada do danas, Rusija i SAD su najlojalniji i bezpogovorni saveznici jedni drugima. To nema nikakve veze sa „vidljivim“ političkim, ideološkim, ekonomskim, vojnim ili bilo kojim drugim razlozima sem sa spoznajom čemu te dve geografske kategorije zapravo služe.
Dakle, sve revolucije su ispalnirane na istom mestu a sprovedene su od ljudi iz država u kojima su se revolucije i dogodile. Sva ta trabunjanja o „stranim“ elementima, „stranim“ faktorima, ambasadama i šta sve već sve ne lupetaju služe samo zato da se sakrije taj unutrašnji faktor koji zapravo sprovodi zadatke. Koja to vlast u padanju ma gde u svetu ne bi počistila taj famozni „strani faktor“ na svojoj teritoriji da se stvarno oseti ugroženom a da je to stvarno vlast iz naroda? Kako bi taj strani faktor da ga ne podržava domaći „faktor“ mogao uopšte da deluje na teritoriji druge države?
Sve vam je jasno, siguran sam!
Koliko god vam se činilo da je ovo nekakav političko angažovani tekst on to zapravo nije. Sve ove dušegubnike koje vam pominjem, pominjem ih isključivo zato da bi kroz takve, najbednije primerke kojih je naša izvitoperena „stvarnost“ prepuna a kakvi izvitopereni ne-ljudi zapravo SVI političari jesu, svi čitaoci „videli“ i spoznali ono o čemu pišem. Ovaj tekst kao i svi drugi moji tekstovi napisani su od strane jednog sasvim običnog čoveka i kad god ga čitate treba da vidite sami sebe kako ga pišete. U smislu svih ovih saznanja ja stvarno nisam bitan, ni moje ime, ni sve to „moje“ što bi neko rekao da „jesam“ ili da „imam“. Ja jednostavno volim život, volim Onog ko mi je taj život dao i zahvalan sam čovek na svemu što sam video, naučio, doživeo i evo sa vama podelio. Zato, sve ovo napisano je dar od jednog sasvim običnog čoveka za sve druge obične ljude koji možda više ništa u ovom životu ne znaju i na ovom obolelom svetu ne umeju već samo znaju da prepoznaju Istinu i da je žive. To su onda moja braća po Istini. Iskonski i iskreni zidari sveta kakav je nekada bio i kakav svet treba opet da bude!
Tako sam se pobratimio sa tim zidarima sa tog jednog gradilišta, ali onim stvarnim, od teških ruku stvorenim. Onima koji umeju da okom premere a viskom i uglomerom onda samo potvrde, onima koji znaju šta se od kojih cigli zida i kakav je stvarni značaj i veličina njihovog dela jer oni ne zidaju puke građevine već zidaju domove za ljude! I reći ću vam. Kada su beskrupulozni investitori od njih tražili da u noseće stubove uzidaju armaturu manjeg preseka od predviđenog oni su to odbili. Rekli su da oni neće da zbog trivijalnih nagrada ili zbog ozbiljnih pretnji koje su usledile, na duši nose sve te ljude koji bi tako u slučaju zemljotresa mogli da stradaju. Zapamtite, armatura te zgrade nije načinjena od želja pohlepnih investitora već od savesti tih zidara. Znam i da su sada složni kao jedan i da zajedno idu kada treba da se bore i za onu majku kojoj su oduzeli decu i za onu decu koja sada brane svoj Univerzitet i svoje pravo da žive bez mrznika a kog mrznika opet štite „naši“ političari jer su od iste mržnje napravljeni. Eto, ti zidari su sada prave svetlonoše i čuvari Istine. Od škole imaju – život a od nauke imaju – savest! Vera i ljubav su došle onda same od sebe. Više oni stvarne vere imaju od svih tih kardinala i vladika zajedno. Oni nikada ne kunu, oni stvarno znaju da vole!
Imam ja i tog Stefana, tako divnog i iskrenog koji je od svega što jeste prepoznao i odabrao ono stvarno najvažnije i najlepše. Taj divni Stefan koji kada vidi čoveka ume da prepozna sve ono lepo u njemu i da baš to prigrli a da sve ono drugo ne zameri i oprosti. To je Stefan koji leči, Stefan koji razume više od svih nas. I nismo mi potrebni Stefanu nego on nama. Skroman na način kako ja to još uvek treba da naučim. Od svih želja ovog sveta želi samo da uzgaja biljke i poštuje život. I tako naš Stefan živi. Čist i divan!
Onda moj brat Marko koji je sve za jednu nepojmljivo tešku noć shvatio i u svojim rukama dar Božiji prepoznao i onda svim tim ljudima pomogao i bol sklonio. Nikad za novac, nikad za slavu. Pomaže jer oseća da to samo tako može da bude. On i dalje svojim golim rukama može da prelomi i umobolnog, bednog glavosaginjača sa Umke ali je birao da ga slomi pogledom. Snaga je taj moj Marko. Tu je i taj drugi Marko koji je u vreme onog sveopšteg ludila i pošasti odlučio da svima deli onaj besmisleni papir s kojim su od zla ljudi mogli da se odbrane. I on je sve to bez novca i bez slave radio. Iz čiste i nesebične ljubavi prema ljudima. U ovom nakaradnom svetu platio je cenu za svoju ljudskost. Uhapšen je, osuđen je, posao je izgubio ali je dušu sačuvao.
Moji Milan i Paja, dva posvećenika, svaki na svoju ruku ali uvek sa dlanovima punih samo dobrih namera. Oni, kad i njihovo vreme prođe, ipak ostaće! Učiniće onaj kome pripadamo da sito bude sitno a prosijano meko i da onda to meko traje kao voda što traje. Večno.
Zorica iz one moje Šumadije. Žena koja je doživela i preživela i svo vreme mislila da je sama, da na svetu nema više nikoga ko razume to što ona razume a onda joj je u život došlo Slovo. Zorica se onda obradovala a i svi mi sa njom. Sve i da jesmo ipak nismo sami Zorice!
Nema ništa ni bez hrabrog Dejana koji je prirodu njihovog „svetla“ prozreo da bi onda svo Božije svetlo stvarno prigrlio; Pavla iz stare zemlje, prvog u veri istinitoj, stvarnog učitelja bez škole; Ne bi ništa ni bez mog Dindija tihog saborca, putnika i domaćina i mojih Jaka, svih snaga mojih, krvi moje i svih tih čistih duša što stoje i kad gradovi padaju.
Ratomir sa stvarnim ratovima i stvarnim mirom a ne pitah ga ni ko mu dade to ime ali znam odakle mu je došao i rat i mir i kako onda posta i osta Raco Ratomir, Čovek!
Oni moji sa planine, stari a za sabor uvek spremni. Od oružja imaju obraz a od artiljerije reči. Pored njih odstojaće samo onaj ko je sa čistim srcem i dobrom namerom stao.
Predrag, imenu se vratio i postade stvarno drag kad je zidove prozreo i prepoznao i krenuo da ih ruši. Tada je shvatio da nisu sačinjeni od stena nego od magle i strahova; Mladi Srđan koji će tek da oktrije jer to stvarno hoće i matori mrki Čiča! Eee, Čiča, koliko ga puta samo trovaše i nikad otrovaše; Darko i Petar, dva sveta sa dva života i tek ponekom tačkom do koje retki dolaze a još ređi odlaze; Branka što je na korak od sebe sve bitke sveta prepoznala, pobedila i Boga prigrlila kao i Oki što je korov sa sebe trsila i prodisala; Maja sa obale plitke reke u kojoj se mase podaviše a ona onda ljudima most svojim delom napravila; Jovan i 11 vukova, moja braća od veštine, ceo život nose oružje ali žive za svet bez oružja; Vuksan, život od pesnica do algoritma a Srbija u srcu; Tanja, neka bude lek za ljude kad je već ne-ljudi ne puštaju na miru; Strahinja bez straha; I dr. Dušan i dr. Dragan, ljudi koji ljude vole; Inženjer Ivan od tumaranja do Istina; Nenad koji je u sred vremena straha našao mene i rekao mi, naučio me. Nenad koji krvlju živote spašava a zapravo svojim životom živote štiti,...
Moj mali prijatelj,... Zmaj od pre zmajeva. Odstoja pored mene ovakvog onolike tuče i bitke, utakmice i zamke. Prozre sve krvnike i podrugljivce, zloćude i mrznike i u svom tom što jeste pope se na krov sveta a da pri tome osta to što odabra da bude – Čovek! Moj mali prijatelj a ipak najveći, neponovljiv, jedinstven, od kog naučih kako je to kad odabereš da „prema svima budeš čovek a vi vidite onda šta ćete“,... Najlepši dokaz da se Čovek može popeti i na krov sveta a da se na tom putu ne mora prodati, poniziti, odreći sebe, ljudskosti i čojstva.
Znam i da sam ovde onolike zaboravio, praštajte!
Praštajte kad god sam umesto vaše ljubavi, mudrosti i dobrih namera birao svoje lude snove i putokaze. Biće da nisam umeo bolje. Učio sam i na teži i verujte, najteži način.
Hvala Vam svima!
Eto, takav vam je ovo tekst, od jednog običnog Čoveka za sve te divne obične LJude.
I svi ti obični LJudi ovo čitaju zato što umeju da vole i stvarno žele da spoznaju a biće, shvatili su i reč Marka Miljanova Popovića Drekalovića iz Kuča što razumede i junaštvo ali i čojstvo – „Čo’ek oće protiv zla da se bori bez Božijeg zakona,... ne ide!“
Ovi drugi čitaju zato što moraju.
Za njih se molim dok su živi, jer kad više ne budu živi, biće kasno.
Nadam se, naučiće,...
