Posle dve godine odlaganja na tzv. Kosovu u organizaciji privremenih organa u Prištini u petak, 5. aprila, počinje popis stanovništva i domaćinstava, takom koga će, kako se najavljuje, biti popisana i "ratna šteta" nastala tokom sukoba u pokrajini 1998. i 1999. godine.
Popis će trajati do 17. maja, biće angažovano ukupno 3.500 popisivača i 891 nadzornik a prvi rezultati biće objavljeni tri meseca po završetku procesa. Kako je objašnjeno iz kosovske Agencije za statistiku, popisivači će biti opremljeni "legitimacijom, torbom i prslukom sa logom", svaki popisivač imaće i "ajped" za obavljanje intervjua a pošto popuni upitnik, biće dužan da ga preda i više neće imati pristup odgovorima.
Posebno je uređen i deo odazivanja ili neodazivanja popisu. Popisivači su tako dužni da ako zateknu zaključane kuće ili stanove, na ulazu ostave svoje kontakte, i da to, ukoliko nema odziva, ponove tri puta. Za one koji su popisu ne odazovu, ili daju pogrešne informacije, kazna je, kako je najavio direktor kosovske Agencije za statistiku Avni Kastrati, 2.000 evra po osobi.
Elektronski popis dijaspore
Po Kastratijevoj najavi, biće popisana i kosovska dijaspora i to elektronski. Po njegovom objašnjenju, u petak će na internetu biti pokrenuta posebna aplikacija, formular, na kome će Albanci s Kosova u dijaspori moći da se registruju. U pitanju je, kako je rečeno, poseban obrazac, i ova vrsta prijave biće slobodna, odnosno aplikacije će biti otvorena za sve koji žele da se registruju. Zatim će Agencija za statistiku imati godinu i po dana da te podatke proveri, odnosno potvrdi.
Popisivači će u domaćinstvima popunjavati ukupno sedam upitnika u kojima je oko 150 pitanja a među njima je i pomenuti upitnik o "ratnoj šteti", a popisivaće se štete, po proceni popisanih, između 10 i 40.000 evra i više. U individualnom upitniku su 42 pitanja a među njima i ona o etničkoj i verskoj pripadnosti na koja registrovana, lica koja se popisuju ne moraju da se izjasne.
Inače, po zakonima koji uređuju ovu oblast na Kosovu, svaki stanovnik tzv. Kosova dužan je da tokom popisa popisivaču dostavi sve tražene podatke koji se nalaze u upitnicima.
Ni iz srpske zajednice na Kosovu ni iz Beograda još nema zvaničnog stava kakav će biti odnos Srba na Kosovu prema popisu.
Direktor kosovske Agencije za statistiku Avni Kastrati izjavio je kako očekuje da će se popisu odazvati i Srbi koji žive na severu Kosova i Metohije.
Koliko Srba živi na Kosovu?
Kada je krajem oktobra prošle godine Agencija za statistiku Kosova zatražila odlaganje popisa za proleće, među razlozima za kašnjenje pomenuta je i mogućnost da "srpska zajednica na Severu bojkotuje proces".
Inače, poslednji popis stanovništva na Kosovu obavljen je 2011. godine i tada je srpska zajednica na Kosovu ovaj posao u najvećoj meri bojkotovala. Od više od 100.000 Srba koliko ih je tada po nekim procenama bilo na KiM, tada je, uz 1.616.000 Albanaca popisano tek nešto više od 25.000 pripadnika srpske zajednice.
Demo Beriša, predsednik Matice Albanaca u Srbiji, krajem prošle godine izneo je za RT Balkan procenu da je broj Albanaca na Kosovu trenutno ispod milion. U međuvremenu, od 1. januara ove godine, s početkom vizne liberalizacije, Kosovo je napustilo više desetina hiljada Albanca koji su se uputili ka zapadu Evrope. Samo za prvih 20 dana januara, Kosovo je po zvaničnim podacima napustilo 65.000 ljudi više nego prethodne godine u istom periodu.
Što se broja Srba na Kosovu tiče, proteklih godina baratalo se brojem od oko 100.000 Srba na Severu i u enklavama južno od Ibra. Nedavno je, međutim, iz Vlade Srbije obavljena procena da je od početka vladavina Aljbina Kurtija pokrajinu napustilo 13 odsto Srba.
Upitnik o "ratnoj šteti"
Što se tiče popisivanja "ratne štete" iz Agencije za statistiku Kosova objašnjeno je da su ti podaci neophodni za "pregovore sa Srbijom" kao i za "proces pristupanja Kosova Evropskoj uniji".
U tom upitniku prvo pitanje jeste da li je porodica koja se popisuje imala ekonomske štete kao rezultat rata. Onaj ko na ovo pitanje odgovori potvrdno moraće da označi opštinu u kojoj je boravio tokom rata, a zatim i da proceni visinu štete koju je pretrpeo.
Slediće i pitanja da li je domaćinstvo koje je predmet popisa imalo poginulih, povređenih, zatvorenih, nestalih tokom rata a biće pojedinačno, po imenu i prezimenu popisana svaka takva osoba, godina rođenja, godina smrtni, pol... Biće takođe popisano i ako je porodica tokom ratnih sukoba pretrpela neko nasilje, torturu, i, zanimljivo, ako su članovi imali psihičke posledice.
Na ova pitanja, kako je uređeno kosovskim propisima, odgovaraće "glava porodice" a intervjui bi trebalo da traju oko 40 minuta po jednom domaćinstvu.
ZELENSKI KONAČNO POPUSTIO! Ove teritorije spreman da ostavi Putinu
Izvor: Rt.rs
