Šef srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini SE Biljana Pantić Pilja izjavila je da će Srbija razmotriti da li će ostati član organizacije koja ne poštuje međunarodna prava.

"Gospođo Bakojani, čestitam vam jer ćete ući u istoriju kao neko ko je na najbrutalniji način prekršio sve zakone na kojima je ova institucija zasnovana", rekla je Pantić Pilja.

"Primate nešto što nije država, kršeći sve procedure", rekla je ona.

Samo evropska zemlja koja poštuje vladavinu prava, manjinska prava, može postati član SE, podsetila je Pantić Pilja.

Ona je govorila o brojnim primerima kršenja prava Srba na KiM.

"Zašto ne govorite o pravima Srbima? Kurti sprovodi progon i gotovo 14 odsto Srba je napustilo KiM. Srbi doživljavaju etničke napade a vi ne marite, prištinske vlasti hapse, plene, pucaju na Srbe", istakla je Pantić Pilja.

"Ovo što radite je presedan kojim otvarate Pandorinu kutiju. Pokazujete da teritorijalni integritet vam ne znači ništa", istakla je šefica srpske delegacije.

KiM će uvek biti deo Srbije, mi smo mala zemlja, ali se nikada nećemo predati, dodala je ona.

"Razmotrićemo da li ćemo ostati član organizacije koja ne poštuje međunarodna prava", rekla je Pantić Pilja i završila izlaganje rečenicom na srpskom: "Živela Srbija".

Bakojani o članstvu “Kosova” u Savetu Evrope

Izvestilac za prijem Kosova u Savet Evrope Dora Bakojani iznela je ranije, u delu sednice Parlamentarne skupštine posvećenom njenom izveštaju, da smatra da bi ovo telo trebalo da pošalje preporuku Komitetu ministara za članstvo tzv. Kosova u Savetu Evrope.

Bakojani je istakla da se njen izveštaj ne bavi statusom Kosova, jer, da je to od nje traženo, kako je dodala, svakako ne bi preuzela funkciju izvestioca i saglasila bi se sa stavom Grčke.

Navela je da je tokom svog rada dugog 301 dan obavila dve posete, imala četiri različite sednice i više desetina sastanaka širom Evrope, te da „nijedan kamen nije ostao neokrenut u pripremi izveštaja“.

„Ovaj izveštaj je posvećen ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava u regionu. Od početka sam rekla da on nema nikakve veze sa priznanjem ili nepriznanjem Kosovo, to ostaje na državama članicama“, podvukla je ona i dodala da su ugledni pravnici ocenili da su zakoni na Kosovu u skladu sa standardima SE, da se Kosovo može smatrati funkcionalnom parlamentarnom demokratijom, u kojoj se poštuje nezavisnost pravosuđa.

„Pravnici su ocenili da bi proširenje pravnog akta SE doprinelo daljem jačanju ljudskih prava na Kosovu. Kosovo je u saglasnosti sa pravilima za pristup SE“, podvukla je ona.

Bakojani je istakla da su, i pored pogoršanja situacije na Kosovu, posebno u vezi odnosa prema manjinskim zajednicama, vlasti odlučne da promene stanje. Ukazala je da je u svom izveštaju podvukla tri stvari koje je potrebno hitno sprovesti.

Prva je implementacije odluke Ustavnog suda u vezi imovine manastira Visoki Dečani, drugi vezano za eksproprijaciju imovine manjinskih zajednica i treće uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

„Iako su mnogi upozoravala da ne može da se očekuje napredak po ovim tačkama, ostvarili smo napredak. S ponosom mogu da vas informišem da je SE uspeo da reši pitanje otvoreno od 2016., a to je povratak imovine najvažnijem srpskom manastiru, što predstavlja veliku pobedu vladavini prava i srpskoj zajednici“, podvukla je ona.

Navela je da, za razliku od imovine manastira, pitanje eksproprijacije predstavlja proces. Prenela je da su se vlasti Kosova obavezale da će buduća pitanja eksproprijacije biti sprovedena u skladu sa zakonima, koji moraju biti usaglašeni sa Ustavom i u skladu sa zaštitom imovine SPC. Istakla je da, ako se Komitet ministara odluči da primi Kosovo, treba biti jasno da će svaka eksproprijacija biti predmet suda.

Dora Bakojani: ZSO je najveće otvoreno pitanje

„Od početka sam stavila do znanja da smatram uspostavljanje ZSO unutrašnjim pitanjem Kosova, jer se ono tiče samo građana Kosova. Uložila sam napor u materijalizaciju ZSO, ali nažalost to pitanje nije moguće rešiti, jer je ono osnova dijaloga od 2013. godine. Ohridski sporazum jasno ukazuje da svaki pregovori o uspostavljanju Zajednice moraju biti održani u okviru dijaloga. ZSO je trenutno nedostižno, a Komitet ministara to pitanje mora uzeti u obzir“, objasnila je ona.

Bakojani je istakla da na osnovu tig faktora smatra da Parlamentarna skupština treba da uputi preporuku Komitetu ministara u korist članstva Kosova u SE.

„Nadam se će danas PS SE podvući potrebu da se pod demokratski kišobran uvede daljih dva miliona ljudi“, kazala je ona.

Bakojani je ukazala da je, od kada je njen izveštaj objavljen, bila izložena napadima, a najagresivniji komentari su dolazili iz članica koje ne priznaju Kosovo.

Odbijeni amandmani – sledi ulaganje prigovora Srbije

Šefica srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE) Biljana Pantić Pilja izjavila je danas za Tanjug da je Odbor za politička pitanja i demokratiju PS SE glasao protiv svih amandmana koje je predložila srpska delegacija, kao i protiv amandmana koji su predložili članovi italijanske delegacije i jedan član delegacije Mađarske i najavila ulaganje prigovora.

Pilja je dodala da su amandmani odbijeni velikom većinom i da se samim tim neće razmatrati na plenarnoj sednici PS SE, osim ukoliko se ne uloži prigovor.

Srpska delegacija u PS SE podnela je juče 10 amandmana na tekst preporuke za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope (SE), a njima se pored ostalog traži odlaganje odluke o zahtevu Prištine za članstvo kao i da formiranje ZSO bude pretpristupni uslov.

Podeljenost u Savetu Evrope – nema jedinstvenog stava

Većina predstavnika političkih grupacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE) priznala je da unutar svojih redova nema jedinstven stav o aplikaciji Prištine za članstvo u SE, a jedini koji su otvoreno rekli da neće glasati za izveštaj Dore Bakojani su evropski konzervativci.

Predstavnik grupacije liberala i demokrata u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Julijan Bulaji izjavio je da je Priština spremna za članstvo u SE.

"Naša borba nije za zemlje, već za prava. Ovo je istorisjki dan i mi branimo prava pojedinaca, a ne zemalja ili naroda, rekao je Bulaji, dodavši da je većina poslanika u PSSE rođena u zemljama koje više ne postoje. Ova odluka znači više prava za 1,6 miliona ljudi koji žive i čije ranje zaceljuju. Današnja odluka je početna tačka i očekujemo od Kosova da ispuni reforme. Kosovo je spremno za članstvo u SE, ali mora da obezbedi zaštitu srpske zajednice", poručio je on.

Bulaji je rekao da se ne sme ići pogrešnim putem kreiranjem nove Republike Srpske na severu KiM, ali se isto tako ne smeju ignorisati prava srpske manjine da bude poštovana i uključena na Kosovu.

Izvestilac Ujedinjene evropske levice Aleksis Cipras istakao je da su u toj grupi različite pozicije o aplikaciji Prištine u SE.

"Nema lakih rešenja za mir. Sve odluke koje nas vode napred su teške i imaju poltičku cenu, ali ona je vredna jer može napraviti razliku između rata i mira", naglasio je on.

Priština je odlučila da primeni odluku Ustavnog suda o manastoiru Visoki Dečani, ali želim da budem jasan da to nije dovoljno da se podrži članstvo, rekao je Cipras, podsećajući na ozbiljne eskalacije, neke zbog odluke Beograda, neke zbog odluke Prištine.

Predstavnik socijalista Frank Švabe ocenio je da je ovo istorijski momentat i da će podržati izveštaj Bakojani, a pozvao je da se odbiju svi predloženi amandmani.

Predstavnica Evropske narodne partije Ingjerd Šije istakla je da ta politička grupacija nema jedinstven stav o ovom pitanju, ali se raduje debati i različitim mišljenjima.

Norveška je među prvim zemljama priznala nezavisnost tzv.Kosova i premijer Aljbin Kurti je potvrdio da je spreman da potpiše Nacrt statuta ZSO, a naše jasno očekivanje je da se to dogodi bez nepotrebnog odlaganja, rekla je ona.

Ako i kada Priština postane član SE, biće pod procesom monitoringa, dodala je.

Predstavnik evropskih konzervativaca Žolt Nemet rekao je da ta grupacija podržava članstvo Prištine u SE, ali su tri važna razloga zašto neće podržati izveštaj Bakojani.

"Kosovo nije ispunilo sve svoje obaveze, već samo jednu od tri. Drugi razlog je Srbija, jer se ovim krši njena spoljna i unutrašnja stabilonost. U čijem interesu je da destabilizuje jednu takvu zemlju", upitao je Nemet.

Treći razlog, dodao je, jeste da je ovo suprotno principima ove organizacije, koja treba da služi regionalnoj stabilnosti.

Maja Vukićević: Kosovo je kamen temeljac religije i istorije Srba

Maja Vukićević, predstavnica Crne Gore ponovila je da je već odavno rekla da neće glasati za ulazak Kosova u Savet Evrope, i naglasila da predstavnici imaju pravo da takve odluke donose samostalno uprkos zvaničnoj politici njene zemlje.

U delegaciji Crne Gore biće glasova "za" i "protiv", dodala je.

"Za nas Srbe, bez obzira na to gde živimo, Kosovo je kamen temeljac naše religije i istorije. Slažem se da treba da gledamo u budućnost i gradimo mostove saradnje, ali mislim da ne gurajući Kosovo u članstvo Saveta Evrope ne pomažemo dijalogu Beograda i Prištine.

Ona je podsetila da većina članica UN ne priznaje Kosovo kao samostalnu državu.

"Moramo poštovati teritorijalni integritet država, jer ako to ne radimo, vratiće nam se kao bumerang. Nema potrebe da se proces sili, budući da može imati brojne štetne posledice. Savet Evrope treba da doprinese dijalogu i saradnji. Nadam se da će odluka koja se donese biti odgovorna i promišljena"

Konačna odluka od 16. do 17. maja

Za usvajanje predloga potrebno je da glasa dve trećine prisutnih poslanika PSSE.

Konačnu odluku o prijemu tzv. Kosova u Savet Evrope treba da donese Komitet ministara na sednici koja bi trebalo da bude održana od 16. do 17. maja u Strazburu.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je u ponedeljak da je ta sednica bila zakazana za 11. maj, ali da će najverovatnije biti održana 16. maja, ukoliko ne dođe, kako je rekao, do određenih pomeranja.

On je izrazio uverenje da ipak postoji šansa da se, zahvaljujući francuskom zalaganju razmisli o odlaganju i o nekim drugim stvarima, kao i da je Srbija poslala mnogo zvaničnih pisama i objašnjenja na različite adrese.

Srpska delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope podnela je 10 amandmana na tekst preporuke za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope, a jednim od njih traži se odlaganje odluke o zahtevu Prištine za članstvo.

U tekstu, u koji je Tanjug imao uvid, amandmanom pod brojem devet se predlaže da Skupština preporuči Komitetu ministara SE da odloži odluku o zahtevu za članstvo dok Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, kako se navodi, „ne utvrdi ili odobri status Kosova i Metohije“.

Pored ostalog, srpska delegacija je tražila i da se predloženi tekst izmeni tako da osnivanje ZSO bude preduslov za nastavak procesa razmatranja aplikacije tzv. Kosova, a ne post-pristupna obaveza kako stoji u preporuci.

Protiv članstva tzv. Kosova u Savetu Evrope glasaće Mađarska i Španija.

Tzv. Kosovo je kandidaturu za članstvo podnelo pre dve godine, a prihvaćena je na sednici aprila prošle godine kada ju je podržalo 33 od ukupno 46 država članica Saveta Evrope, sedam zemalja bilo je protiv, pet uzdržano, jedna nije glasala.

PSSE je parlamentarni ogranak Saveta Evrope, međunarodne organizacije koju čini 46 zemalja. To je jedan od dva statutarna tela Saveta Evrope, zajedno sa Komitetom ministara, izvršnim telom koje predstavljaju vlade država članica.

Dok u Komitetu ministara svaka država članica ima jedan glas, u Parlamentarnoj skupštini broj predstavnika, a samim tim i glasova, određuje veličina zemlje.

Pročitajte OVDE šta su Vučić i Dodik rekli o “genocidu u Srebrenici”

Izvor: Pravda / Tanjug / RTS / Sputnjik / Kosovo Onlajn