Borbene bespilotne letelice prisutne su već nekoliko godina, ali značajno povećanje iranske proizvodnje i izvoza u poslednje dve godine menja uticaj asimetričnog ratovanja dajući daleko veću moć mnogo širem spektru državnih i nedržavnih aktera, piše "Telegraf".
Dronovi su veoma fleksibilni i mogu se pokrenuti sa širokog spektra platformi, uključujući kamione, transportne kontejnere i plovila. Mogu se lako rastaviti i ponovo sastaviti i lako transportovati i sakriti. Kao što je slučaj u Ukrajini, bespilotne letelice mogu biti upotrebljene u rojevima da preopterete protivvazdušnu odbranu.
Najdramatičniji napad do sada uz upotrebu iranskih dronova dogodio se ovog vikenda. Procenjuje se da je odbijanje tog bombardovanja koštalo do 1,5 milijardi dolara. "Ovo ilustruje jedan od najhitnijih problema sa kojima se danas suočava naša nacionalna odbrana", navodi britanski list.
I borbene i izviđačke bespilotne letelice, koje takođe ugrožavaju raspoređene snage, mogu biti veoma jeftine - cena im je oko 2.000 dolara.
Čak i bespilotne letelice "šehid" koje se u velikoj meri koriste u Ukrajini, mogu da isporuče velika eksplozivna punjenja sa velikom preciznošću na udaljenostima od oko 2.000 kilometara, po ceni od samo 20.000 do 50.000 dolara po komadu.
Neki od projektila koji su korišćeni za presretanje ovih bespilotnih letelica mogu da koštaju više od po milion dolara, a ponekad i mnogo više. Uopšteno govoreći, što ranije dronovi budu oboreni, manje su šanse da pogode metu, ali je cena veća, objašnjava list.
Iranska proizvodnja i izvoz bespilotnih letelica, kao i ruska upotreba bespilotnih letelica i drugih projektila u Ukrajini, predstavljaju, navodi "Telegraf", zakasneli alarm zapadnim zemljama koje sada ulažu sve više pažnje i resursa u tehnologiju protiv dronova, kao i u odbranu od raketa.
Izrael već dugo prednjači u ovome, a očekuje se da će u bliskoj budućnosti postaviti "gvozdeni zrak", laserski presretač za dronove i rakete. To je prvo oružje te vrste bilo gde u svetu i očekuje se da će promeniti igru i smanjiti cenu presretanja.
Britanija razvija laserski presretač pod nazivom "dregon fajer", za koji se očekuje da će ući u službu za pet do deset godina. SAD, Rusija, Kina i Indija takođe rade na takvim sistemima.
Međutim, uprkos obećanjima o laserima, oni trenutno ne mogu u potpunosti da zamene kinetičke rakete protivvazdušne odbrane. Kratkog su dometa - verovatno ne više od 10 milja - i ograničeni su atmosferskim uslovima kao što su kiša i magla.
Sve dok se ne razvije tehnologija za dramatično smanjenje nesrazmerne cene neutralisanja dronova, sistemi protivvazdušne odbrane se i dalje mogu posmatrati samo kao delimičan odgovor.
Do tada, ofanzivna akcija uništavanja proizvodnih objekata, centara za skladištenje, tranzitnih puteva i lansirnih mesta ostaće najvažnije mete, zaključuje "Telegraf".
UKRAJINA PUCA OVOG LETA? Situacija se zakomplikovala, Putin zadovoljno trlja ruke
Izvor: Rt.rs
