Ako Srbija nastavi evropske integracije i nakon što Ohridski sporazum u celosti zvanično postane sastavni deo poglavlja 35, to bi značilo da se prećutno saglasila da članstvo u EU plati odricanjem od dela svoje teritorije.
Odgovor na ucene iz Brisela "Kosovo ili EU" treba da bude izričit - ne pristajemo na tu perverznu trampu, pišu "Večernje novosti".
U tom slučaju pritisak je na Uniji - da li nas želi pod svojim okriljem ili nas prepušta novim centrima globalne moći.
Ovo bi, prema oceni sagovornika "Novosti" trebalo da bude odgovor države na tekst zajedničke pozicije za poglavlje 35, koji su usvojili ambasadori država članica EU, a koji podrazumeva da će Srbija u potpunosti sprovoditi svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, u skladu sa Aneksom o njegovoj implementaciji dogovorenog 2023. u Ohridu.
Taj tekst trebalo bi da bude potvrđen na Savetu EU sledeće nedelje i tada će zvanično postati deo poglavlja 35. Što će reći, nema ništa od članstva u Uniji, ako budemo blokirali ulazak lažne države u UN.
"Iako je pitanje Kosova kao zalog za evropsku budućnost provejavalo i u ranijim dokumentima EU, sada je uobličeno u konkretniji pritisak", smatra nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović.
On ukazuje na to da je naša strana do sada bila vrlo rastegljiva i konstruktivna u pregovorima, sa jasno željom da se ostvari normalizacija, ali da ovaj zahtev prevazilazi naše crvene granice:
"Prihvatanjem novina u poglavlju 35, značilo bi da smo prihvatili novu realnost. Treba da odgovorimo odrično i jasno strani koja nas agresivno pritiska da praktično prestanemo da postojimo kao samosvojna zemlja. Ovi njihovi ultimatumi su ugrožavanje svega dosad postignutog u pregovorima", kaže on.
Jovanović ističe da Srbija mora da postavi pitanje da li je EU kao međunarodna organizacija država obavezna da po međunarodnom javnom pravu bude otvorena za prijem drugih evropskih država po istim kriterijumima, ili da se izjasnimo da članstvo diskriminišućim metodama, nećemo da prihvatimo.
"Ukoliko njihov odgovor bude da i dalje za nas važe druga pravila, kao što vidimo da kaže, onda treba da im zahvalimo na ponudi. Možemo da im predlažemo da ostanemo u istom ekonomskom prostoru i da sarađujemo na obostranu korist, a sve drugo je neprincipijelno. Ako misle da je to cena za naše odricanje od jedne naše ruke, onda je to dupli razlog da im se zahvalimo na dosadašnjoj saradnji i ponudi. Gubitak je mnogo veći od dobiti - izgubili bismo samopoštovanja, supstanciju svog postojanja i nezavisnosti.
Diplomata Zoran Milivojević navodi da se sada ulazi u diplomatski period razjašnjavanja odnosa na relaciji Beograd-Brisel i ističe da EU ima pravo da menja pregovarački okvir, ali da bi se pregovori nastavili sa tim mora da se saglasi naša strana.
"Ako se ozakoni da je priznanje nezavisnosti tzv. Kosova uslov za članstvo u EU, to otvara pitanje daljeg statusa pregovora i da li EU zaista želi Srbiju kao članicu. Srbija ima svoj Ustav i stav da neće da prizna nezavisnost Prištine, što Brisel zna. Prema tome, oni donose političku odluku da onemogućuju dalje pregovore sa Srbijom ukoliko to postane deo pregovaračkog okvira. Srbija će reći da mi nećemo da priznamo Kosovo, te da se EU u tom smislu izjasni da li želi da nastavi pregovore sa Srbijom, kao članicom UN, sa njenim međunarodno priznatim granicama ili želi nešto drugo. Mi ćemo tražiti od njih da se izjasne", kaže Milivojević.
Naučni saradnik Instituta za evropske studije Slobodan Zečević smatra da bi prihvatanjem da nastavimo evropski put značilo značilo da smo se saglasili da budemo pasivni kada je reč o ulasku tzv. Kosovo u međunarodne organizacije i da ne lobiramo protiv prijema.
"Videćemo kakav će biti odgovor i stav naše spoljne politike. Ukoliko bismo odbili i stav naše spoljne politike. Ukoliko bismo odbili da poštujemo poglavlje 35, to znači da bismo zamrznuti proces, poručuje Zečević.
Pročitajte OVDE o odnosu Grčke ka Šiptarima
Izvor: Večernje Novosti
