Kako piše "Politiko", ukrajinska prva linija mogla bi da se slomi ovog leta usled očekivane ruske ofanzive, pošto su ruske snage značajno brojnije od ukrajinskih. Neimenovani izvori ističu da se situacija zakomplikovala usled nedostatka zapadnog oružja, što ugrožava i moral ukrajinskih vojnika.
Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Oleksandr Sirski rekao je ranije da je situacija na frontu "opasno eskalirala".
"Neizbežni novi teritorijalni gubici tokom leta"
Neuspeh Zapada da pošalje oružje Ukrajini pomaže ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da dobije rat, navodi list. Moral među ukrajinskim vojnicima je sumoran. Obećanje da će Zapad stajati uz Kijev "dokle god je to potrebno", kako se požalio jedan vojnik sa linija fronta, "zvuči šuplje kad je prošlo četiri nedelje otkako ste ispalili poslednju granatu". U gradovima daleko od fronta, mladići koji su nekad čekali u redovima da se regrutuju sada izbegavaju regrutovanje, a mnogi su napustili zemlju.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potpisao je u utorak zakon o strožoj mobilizaciji koji će omogućiti mobilisanje još nekoliko stotina hiljada muškaraca, navode agencije. On je priznao da potencijal ruskih snaga višestruko premašuje kapacitete Ukrajine i da stoga Kijev "nema šanse za pobedu bez pomoći" Zapada. Dok Zelenski govori da Ukrajina "pokušava da pronađe način da se ne povuče", kako navodi "Politiko" ukrajinski oficiri u privatnim razgovorima prihvataju činjenicu da su neizbežni novi teritorijalni gubici tokom leta – i da je pitanje samo koliko će biti veliki.
Rusija nikada nije bila bliža ostvarenju svojih ciljeva a ukrajinska nacija bi u sadašnjem obliku mogla da bude "prepuštena prošlosti", sem ako ne dođe do neke prekretnice na frontu u trećoj godini rata, navodi "Politiko", dodajući da je "za rat od takvog značaja u ovoj eri obim akcije zapadnih lidera… daleko ispod njihove retorike".
Šta treba Ukrajini?
Bez velike promene u snabdevanju oružjem i drugom pomoći, Ukrajina neće moći da oslobodi okupirane teritorije, što će Putinu odrešiti ruke, a čak i ako Rusija ne može da dokrajči Ukrajinu, delimična pobeda će gurnuti nade Kijeva o evroatlantskim integracijama u zapećak.
Posledice bi bile ozbiljne po čitav svet, piše "Politiko". Putin bi tvrdio pobedu kod kuće i možda ponovo ojačao šire imperijalne ambicije u inostranstvu. Litvanija, Letonija i Estonija su posebno u strahu da će biti sledeće na meti.
Trenutno, Ukrajini su najpotrebnije artiljerijske granate – milioni njih. Trebaju joj, kako kaže, i najmanje dvadesetak PVO sistema "patriot" da zaštiti svoje snage na liniji fronta i odbrani Harkov, drugi najveći grad u zemlji nakon Kijeva koji je pod žestokom paljbom već nedeljama.
"Harkov bi mogao da postane drugi Alepo"
Rastu strahovi da bi Rusija uskoro mogla da napadne Harkov, koji se nalazi manje od 30 km od granice zaraćenih strana, u kopnenoj ofanzivi. Gradonačelnik Harkova Igor Terehov veruje da je grad u riziku da postane “drugi Alepo” ako ostane bez pomoći, preneo je “Kijev indipendent”.
- To je simbolično jer oni kažu da je Harkov bio prva prestonica Ukrajine. To je velika meta - rekao je Zelenski prošle nedelje "Aksel Špringeru", matičnoj kompaniji "Politika".
Strahovi o krhkosti linije fronta samo su pojačani neviđenim salvom ruskih napada, namenjenih da obore ukrajinsku električnu mrežu. Politički lideri Ukrajine priznali su “Politiku” da javni moral tone i da se frustracija Zapadom javlja u svakoj konverzaciji.
- Dajte nam proklete 'patriote - brecnuo se ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.
On je upozorio da je Ukrajina zarobljena u začaranom krugu – oružje koje treba je zadržano ili je isporuka odložena, onda se zapadni saveznici žale da se Kijev povlači što umanjuje šanse da će poslati više pomoći u budućnosti. Dok je Nemačka pristala da isporuči "patriote", pitanje je da li će se to pokazati dovoljnim, a raspoloženje u višim rangovima vojske je još sumornije nego Kulebino.
Potrebno još 500.000 vojnika
Više oficira prenelo je "Politiku" sumorne prognoze za liniju fronta, koja će se ovog leta potencijalno urušiti kad Rusija krene u očekivanu ofanzivu. Oni su zabrinuti da bi odlučnost Ukrajine mogla da bude oslabljena a moral u vojnim redovima narušen zbog očajničkog nedostatka opreme. Ukrajinski komandanti takođe vape za ljudstvom. Prema proceni bivšeg vrhovnog komandanta Valerija Zalužnog, potrebno je još dodatnih 500.000 vojnika.
Ali, dok je Zelenski potpisao zakon o strožoj mobilizaciji, vlasti oklevaju da narede masovno sazivanje jer takav poziv, kako je rekao šef kancelarije predsednika Andrij Jermak, ne bi imao podršku naroda.
Upravo tu leži problem, piše "Politiko" - Zapad nije uspeo da iznađe ono što je bilo potrebno, a to zauzvrat podriva volju Ukrajine da uradi ono što je potrebno. Zemlja je suočena sa egzistencijalnom krizom – Putin bukvalno želi da je skloni sa mape – ali očigledno je da nema dovoljno javne podrške za novu mobilizaciju.
Zapad je uložio previše vere u sankcije, ali je ruska ekonomija pokazala otpornost a Putin je ojačao svoju vlast. On može sebi da priušti čekanje. Prošlog meseca je osvojio još jedan šestogodišnji predsednički mandat, može se zadovoljiti pat pozicijom. Samo da drži Ukrajinu zaglavljenu između pobede i poraza, isključenu iz NATO i EU, to bi i dalje bio uspeh, navodi list.
Šta ako Ukrajina ne dobije pomoć?
Ukoliko Ukrajina ne dobije zapadnu pomoć potrebnu da pobedi, Putin će, kako je rekao Zelenski, "sve uništiti".
"Uništio bi sve potpuno. Sve. Ukrajinski gradovi će biti sravnjeni, stotiće hiljada će umreti. LJudi neće bežati, većina njih, pa će ubiti mnogo ljudi. Kako će to izgledati? Kao mnogo krvi," rekao je on "Aksel Špringeru".
SPREČEN ATENTAT NA ZELENSKOG! Uhapšeni Poljak sa Rusima planirao likvidaciju ukrajinskog predsednika
Izvor: Informer.rs
