Piše: Miša Đurković
Sve to je naravno skandalozno, ali iz njihove perspektive ljudi su potpuno u pravu. Srbiju svakoga dana sve više i formalnije kolonijom čini upravo Vučićev režim, pa su onda oni naučili kao i IFDT pre koju godinu da treba raditi direktno za Metropolu, odnosno kolonijalnog guvernera, koji jedini može da vas zaštiti od lokalnog kompradora. Ajd sad majstore, pipni Dinka nakon što je Hil došao da ga zaštiti. Hilova poseta to je kao kad vam Arkan negde 1993 da svoj kalendar. U to doba kad stavite kalendar Stranke srpskog jedinstva u radnju, potencijalni reketaši kad uđu, znaju da je teritorija obeležena, okrenu se i odu. Stoga su domaći preduzetnici naučili da je bolje da rade direktno sa spoljnim gazdom, nego da zavise od lokalnog moćnika. Otud i onih 700 i kusur profesora i ostalih kojima je sasvim u redu da podrže i ustaštvo i sramotu i iživljavanje nad Srbima. To se plaća i to te kod Velikog gazde štiti od malog.
Naravno daleko veći skandal je dovođenje narečenog Hila na sednicu Brnabićke i opozicije u skupštini. Radi se o potpuno istom mehanizmu, gde je Vučić iskoristio istog tog Hila kao svog Arkana protiv opozicije. Hajde da razjasnimo taj mehanizam kojim je upravo AV ponizio Srbiju i Srbe sto puta više od svakog Dinka ili sličnog nebitnog šrafa. Bez ikakvog formalnog smisla ili pokrića oni su doveli Hila da bi ga iskoristili kao adut protiv pronemačke opozicije. Hil došao, odsedeo i rekao da bojkot nije opcija. Pa ti majčin sine glumi prozapadnu opoziciju kad glavni zapadni Baja kaže da nema bojkota i da ćete da izađete na Vučićeve izbore koliko god nezadovoljni bili uslovima. Postoje naime glasovi koji tvrde da režim direktno plaća reket i pominjanom američkom penzioneru kao što plaća i nekim drugim ambasadorima ovde. Nebojša Čović je prošle godine kod nas na tribini lepo opisao taj mehanizam i način na koji su 1995. oni na sličan način radili sa Holbrukom. Elem, dok god američki ambasadori i predstavnici rade u skladu sa instrukcijama i interesom svoje zemlje, sasvim im je dopušteno da reketiraju i eksploatišu lokalne poglavice. Tako je Holbruk lično završio posao oko odmrzavanja sredstava Košarkaškog saveza Jugoslavije zarobljenih u SAD i taj posao je naplatio provizijom u visini deset posto tih sredstava koje su završile u njegovom džepu. Stoga je sasvim očekivano da penzionisani gospodin koji obezbeđuje silna sredstva Behtelu i drugim američkim kompanijama, postepenu predaju Kosmeta korak po korak, realizaciju američke ideje o otvorenom Balkanu , preorijentaciju Srbije ka NATO-u i jednom rečju bukvalno sve što treba Amerikancima od AV, uz to može da uzme i poneku tranšu za sebe. Ponižavajuće prisustvo na sednici u skupštini je istovremeno odrađivanje američkog interesa očuvanja kooperativnog Vučića na vlasti, vraćanje nekooperativne opozicije na fabrička podešavanja i lično odrađivanje honorara. Dakle dovođenjem Hila na sednicu AV je uradio isto što i Dinko sa onom kafom na fakultetu samo sa sto puta gorim posledicama po ovu državu i društvo. Setite, se ovaj mučenik koji mora da juri O'Brajena po ulici u Davosu da bi se slikao, onomad se hvalio da se susreo da predstavnicima američke „duboke države“!?
U istom rakursu treba gledati i nedavnu posetu Francuskoj. Kao što je ovo davanje poslova Behtelu deo reketa američkoj dubokoj državi, predaja Telekomovih antena i 5G Vodafonu reket Englezima, izgleda da je ono skidanje gaća i davanje svega Francuzima zapravo reket evropskim Rotšildima. Sve teži ostanak na vlasti, kao što smo onomad napomenuli AV mora da plaća sve većim reketima i davanjima zapadnim siledžijama, pardon „partnerima“. Ovo sa raspalim Francuzima je krajnje zanimljivo i čini se da je ova pozadina Rotšilda čija je evropska prestonica u Parizu jedino logično objašnjenje. I to da nekako baš francuska policija ima ključ za skaj aplikaciju više je deo celog ovog paketa, nego neki poseban uzrok. Naime, Francuska počinje da igra vrlo brutalnu igru koja daleko prevazilazi njen realni značaj i mogućnosti u savremenom svetu. NJen ulazak na Kavkaz i stavljanje nesrećne Jermenije pod svoju kontrolu, istovremeno sa ovako snažnim ulaskom u Srbiju, sa sve paketom rafala i nuklearne energije, nema nikakve logike, osim toga da neki ozbiljni globalni vladari rade preko Pariza. A sudbina nesrećne Jermenije je najbolji primer kako završe oni koji se uzdaju u Francuze.
U isto vreme čitava koncepcija spoljne politike režima je u potpunom raspadu. Nakon svih reketa, potpisa, obećanja i davanja kapom i šakom na sve strane, rezultat je niz poteza koji bi u svakoj normalnoj zemlji doveo do smene na svim nivoima i podnošenja ostavki. U isto vreme ide rezolucija o „genocidu“ u Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, gde je kosponzor čak i država Makedonija nakon svih ustupaka koji su im dati. Dakle ovaj režim nije sposoban ni sa Makedonijom da izađe na kraj, a kamoli sa daleko ozbiljnijim globalnim igračima. Donošenje rezolucije je naravno uvod u raspakivanje Dodika koje se već dugo priprema. E sad, šta o tome AV stvarno misli, pitajte Mileta. Obrni, okreni, mitinzi i propaganda služe samo za unutrašnju upotrebu, umesto da diplomatija i tajni fondovi rade za interese države.
Opet u isto vreme imate potpuni krah oko prijema Kosova u Savet Evrope. To se takođe mesecima priprema, a režim ne samo da ništa ozbiljno nije uradio da to spreči, već celu priču koristi za unutrašnju propagandu za lokalne izbore. Pametni ljudi će podsetiti da se on Briselskim i Ohridskim sporazumom i obavezao da ništa ne radi i da ne sprečava ulazak Kosova u međunarodne institucije. I kao što je pre neki dan i rekao u intervjuu, mi smo sve ispunili iz tog sporazuma, a oni nisu ništa. I tako već jedanaest godina… No naravno, on zna da je ispunjavanje jedini razlog zbog koga ga Amerikanci održavaju na vlasti pa će to raditi i dalje.
Rusi su počeli polako da negoduju, jer vide da ovaj ubrzava okretanje ka NATO-u. Zasada to ide preko alternativnih portala, informativnih agencija, anonimnih izvora i telegram propagande. Dok god ne uvodi sankcije, trpeće, ali ovi nimalo usamljeni glasovi ukazuju na povećan strah da bi i to moglo da se promeni u skorašnje vreme. Kada je nedavno u Ruskom domu gostovala veoma visoka delegacija iz Rusije koja je došla zbog obeležavanja četvrt veka od agresije, nijedan jedini predstavnik režima nije smeo da dođe. Aleksandar Vulin je predstavljen kao senator republike Srpske i u svom govoru se žalio na to kako ljudi iz režima, kandidati za ministre moraju da ćute u ovom periodu dok se bira vlada, jer očigledno zapadni ambasadori utiču na to ko će da bude ministar. Zapanjujuća tvrdnja od nekog ko je do juče vodio Bezbednosno informativnu agenciju ove države…
Sve ovo što pišem ne treba shvatiti kao kukanje. Ovo je pokušaj da pokažem u koliko lošoj situaciji se nalazimo i kolike su posledice činjenice da je Vučić politički sve slabiji i stoga mora strancima sve više da daje da bi ostao na vlasti. Nad Srbijom i Srpskom nadvijaju se ozbiljne oluje, delimično zbog usložnjavanja međunarodnih okolnosti, ali mnogo više zbog nesposobnosti i korumpiranosti domaćeg rukovodstva. Osnovni problem je naravno što nemamo opoziciju. Odnosno, ono što je uramljeno kao nekakva opozicija je idealno za Vučićev opstanak na vlasti. Dok ne stvorimo drugačiju opoziciju, sa alternativnim medijskim prostorom, finansijama i ljudima, promena nije moguća. No to u ovom trenutku u Srbiji nema ko da uradi i sprečavanje pojave autentičnih glasova i snaga jeste najvažniji zadatak i samog predsednika, ali i Šolak-Đilas-Proglas sistema.
Srbima kao i mnogo puta u istoriji ostaje da se uzdamo u Gospoda i da svako od nas uradi ono što može u svom okruženju.
Ostale tekstove Miše Đurkovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
