Navodi se i da bi EU i SAD trebalo da nastave da vrše pritisak na Prištinu da ukine zabranu uvoza hrane i lekova iz Srbije, kao i zabranu korišćenja srpskog dinara.
"Glavni prioritet je demilitarizacija. Kosovo bi trebalo da povuče svoje specijalne policijske jedinice iz regiona sa srpskom većinom i, dok to ne učini, trebalo bi da ih raspoređuje ’štedljivo’ i samo u koordinaciji sa mirovnim snagama Kfora, koje Srbi na severu vide kao verodostojnije, s obzirom na njihovu posvećenost neutralnosti. Da bi povećao osećaj bezbednosti Prištine, Kfor bi trebalo da pomogne Kosovu da kontroliše svoju granicu, spreči dalje krijumčarenje teškog naoružanja i pronađe ranije donete zalihe“, stoji u izveštaju pod nazivom "Sever Kosovoa Potvrđivanje suvereniteta usred podeljenih lojalnosti".
Sa svoje strane, Srbija bi trebalo da prestane da „podržava paravojne aktivnosti“ i da procesuira one koji su umešani u ubistvo kosovskoj policajca, „u meri u kojoj su pod njenom jurisdikcijom“.
"U odsustvu sveobuhvatnog političkog rešenja, teret će biti na EU, SAD i Nato da održe mir i spreče eskalaciju dok ne sazre uslovi za dogovor. To će značiti pritisak i na Prištinu da povuče specijalnu policiju i na Beograd da preduzme navedene korake, uz zadržavanje i, ako je potrebno, jačanje mirovnog prisustva Natoa", konstatuje MKG.
Kao drugi prioritet navodi se obezbeđivanje zadovoljenja potreba manjine kosovskih Srba – sa ili bez formalnog okvira za autonomiju.
Ukazuje se da Srbi na severu zavise od škola, univerziteta i zdravstvenih ustanova kojima upravlja Srbija, dok je većina stanovništva zaposlena na radnim mestima, koje direktno ili indirektno plaća Beograd, a mnogi dobijaju socijalno osiguranje, u srpskim dinarima, preko mreže pošta i banaka koje Priština želi da zatvori.
"Etnička diskriminacija i jezičke barijere sprečavaju sve osim nekoliko kosovskih Srba na tržištu rada. Ako izgube pristup srpskim poslovima i beneficijama, mnogi će emigrirati. EU i SAD bi trebalo da podstiču Kosovo da garantuje da će ove ključne usluge Srbije ostati nepromenjene. Takođe treba da nastave da vrše pritisak na Prištinu da ukine zabranu uvoza hrane i lekova iz Srbije, kao i korišćenja srpskog dinara. U svim ovim stvarima, Kosovo treba da sledi vođstvo EU i SAD“, ističe se u izveštaju.
Navodi se i da je srpskoj manjini potreban glas, jer je izgubila veru u svoje predstavnike.
"Izgubila je veru u svoje političke predstavnike, koje je postavila srpska vladajuća SNS i koji se ugledaju na njene lidere. Mnogi se plaše Prištine i osećaju se izdanim od Beograda, dok se osećaju ignorisanim od Brisela i Vašingtona. Evropska unija je bezuspešno pozvala Kosovo da uspostavi održive participativne demokratske institucije za srpsku manjinu. Umesto toga, Priština sporo ide na nove izbore u severnim opštinama. Novi izbori trebalo bi da budu održani najkasnije do leta ove godine“, dodaje MKG.
Ukazuju da bi Brisel i Vašington, čak i dok slede ove ciljeve, trebalo da nastave da razgovaraju sa Prištinom o tome da li bi ona mogla da prihvati uslove ponuđenog sporazuma o normalizaciji EU, uključujući stvaranje Zajednice srpskih opština.
"Ovaj dogovor bi bio dobar za Srbe na severu, ali i za Prištinu: kretanje ka autonomiji na severu će sigurno biti suštinski deo svakog aranžmana koji Kosovo potpunije uvodi u međunarodni sistem, a Kosovo možda nikada neće dobiti bolju ponudu od ove. Beograd bi se mogao ustručavati da pristane na nezavisnost Kosova, ali ako Priština preduzme tako važan korak, pritisak na nju da uzvrati prihvatanjem uslova Brisela bi se gotovo sigurno povećao. Za Prištinu je politički rizik podnošljiv, a potencijalni rast je veliki. Trebalo bi da odustane“, napominju u MKG.
U izveštaju se, između ostalog, navodi i da je razumno rešenje već na stolu, jer je u decembru 2022. Evropska unija, koja posreduje u sporu Beograda i Prištine od 2011, predložila dalekosežni sporazum o normalizaciji kojim Srbija neće formalno priznati nezavisnost Kosova, već će se ponašati kao da jeste, dok bi, zauzvrat, Kosovo svojoj srpskoj manjini dalo samoupravnu jedinicu koja bi se sastojala od 10 opština sa srpskom većinom, kao što je obećalo pre deceniju, ali još nije sprovelo u delo.
"Dogovor je bio kompromis koji je svim stranama dao ono što im je najhitnije potrebno. Brisel je navodno nagovorio Beograd i Prištinu da ga usmeno prihvate, ali nije mogao ni da ih natera da ga potpišu, niti da pristanu na sve važne detalje u vezi sa načinom na koji je ro trebalo sprovesti“, podseća se u izveštaju.
Navodi se da je jedan "kamen spoticanja" srpska autonomna jedinica, koju Kosovo naziva Asocijacijom, a Srbi Zajednicom opština sa srpskom većinom, te da različiti nazivi odražavaju neslaganje oko njenog obima i ovlašćenja. Drugi "kamen spoticanja" je faktičko priznanje Kosova od strane Srbije.
"Sporazum EU je nejasan po ovom pitanju, ali Francuska, Nemačka i Italija su to precizirale u kasnijim izjavama, a Srbija odlučno odbija taj zahtev. Defakto priznanje znači tretiranje Kosova kao nezavisne države bez formalne deklaracije i saglasnosti da ga druge zemlje i međunarodna tela, poput UN, priznaju i prihvate kao člana. Srbija je nevoljna da se suoči sa Kosovom jedan na jedan, ali odlučna da njegov status ostane otvorenim“, dodaje se.
Navodi se i da je slaba nada da dijalog sa EU može da prevaziđe ove prepreke, a da će odnos Beograda i Prištine verovatno ostati zamrznut.
"U tom kontekstu, strane i spoljni akteri koji žele mir na Zapadnom Balkanu treba da usmere svoju pažnju prvo na smanjenje kratkoročnog rizika od nasilja, a zatim na ostvarive ciljeve koji mogu da podstaknu političku stabilnost u slučaju neuspešnog proboja u sporazumu o normalizaciji“, ukazuje MKG u izveštaju.
Međunarodna krizna grupa zaključuje da je kosovska vlada od incidenta u Banjskoj prošle godine, počela da ubrzano razbija srpske institucije u svojim severnim opštinama, što potencijalno stavlja van domašaja izglede za političko rešenje njenih dugotrajnih sporova sa Srbijom.
"Na stolu je nagodba – dogovor koji je EU iznela u decembru 2022. na koji se činilo da su strane pristale, barem u principu – ali nijedna strana ne izgleda ozbiljno da ga sledi. Trebalo bi da mu daju drugačije izglede - to ostaje najbolje sredstvo za Srbiju da unapredi interese srpske manjine na severu Kosova i da Kosovo postigne međunarodni status i priznanje koje traži. Ali ako to ne uspe, strane i njihovi spoljni partneri će morati da razviju druge aranžmane za demilitarizaciju severa Kosova, da pruže stanovnicima usluge koje su im potrebne i da nastave sa lokalnim izborima kako bi imali političku zastupljenost. Bilo da preduzima ove mere u okviru formalnog davanja autonomije, ili na ’ad hoc’ osnovi, Kosovo treba da se okrene ka stavu podrške srpskim zajednicama na severu. Dalje snažno naoružavanje rizikuje nastavak nestabilnosti, zaoštravanje odnosa sa partnerima u Evropi i SAD, a još gore sa susedom Srbijom. Priština bi mogla da otkrije da je u postizanju neposrednog cilja – konsolidacije kontrole nad svojom teritorijom – gurnula sveobuhvatni cilj normalizacije još dalje van domašaja. To je ishod koji i može i treba da izbegne", zaključak je izveštaja Međunarodne krizne grupe.
Pročitajte OVDE o čemu su razgovarali Putin i Kusturica
Izvor: Kosovo Onlajn
