Rezolucija o Srebrenici, čije usvajanje bošnjački deo misije Bosne i Hercegovine s ambasadorom Zlatkom Lagumdžijom na čelu želi da progura i Skupštini Ujedinjenih nacija zakazanoj za 27. april, predviđa da 11. jul postane "međunarodni dan sećanja na genocid" i zahteva da se kroz obrazovni sistem na ovaj način govori o zločinu.
U tekstu u koji su "Novosti" imale uvid, i za koji prevashodno lobira Nemačka, traži se od svih zemalja da razvijaju programe o Srebrenici, kao i da osude svako "veličanje lica koja su osuđena za ratne zločine protiv čovečnosti i genocid u Srebrenici".
Ključne tačke dokumenta, njih sedam, pored toga da se 11. jul odredi za tzv. Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici, te da se taj datum obeležava u svim državama svake godine, nalažu i da se bez rezerve osuđuje svako negiranje istog.
Dalje, pozivaju se sve države članice Ujedinjenih nacija da očuvaju utvrđene činjenice kroz svoje obrazovne sisteme razvijanjem odgovarajućih programa. Takođe, osuđuje se bezrezervno delovanje koje glorifikuje lica koja su osuđena za ratne zločine protiv čovečnosti i genocid u Srebrenici.
Uz to se naglašava važnost okončanja procesa pronalaženja i identifikovanja preostalih žrtava genocida u Srebrenici i obezbeđivanje dostojanstvene sahrane. Ujedno se traži od generalnog sekretara da osnuje program za informisanje pod nazivom "genocid u Srebrenici i UN".
Po nedavnim rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, cilj dokumenta je demontaža Republike Srpske, na osnovu stava da se radi o političkoj tvorevini zasnovanoj na genocidu, kao i zahtev Beogradu za isplatu ratne odštete.
Podsetimo, izraelski istoričar Gideon Grajf je sproveo međunarodnu istragu o broju žrtava u srebreničkoj regiji na poziv Republike Srpske. U izveštaju 2021. utvrđeno je da nije bilo više od 3.714 stradalih, kao i to da se nije radilo o genocidu jer to, po definiciji istoričara Rafaela Lemkina uvedenoj 1945, podrazumeva nameru jedne grupe da potpuno uništi drugi narod.
"Srbi nikada nisu imali takav plan, ni u Srebrenici, niti na bilo kom drugom mestu", izjavio je Grajf.
Za usvajanje pomenute rezolucije u parlamentu Ujedinjenih nacija potrebna je prosta većina. Iako ona neće imati značaj kao da ju je usvojio Savet bezbednosti UN, imaće političku i moralnu težinu.
Inače, u SB UN je 2015. godine vođena polemika oko rezolucije o Srebrenici koju je podnela Velika Britanija, ali je zahvaljujući vetu tadašnjeg ambasadora Rusije Vitalija Čurkina rezolucija oborena.
STANO UPOZORIO KURTIJA: Priština hitno da formira ZSO, to je jedan od uslova i tema svakog sastanka
Izvor: Rt.rs
