Kao najveći protivnici formiranja Zajednice srpskih opština, od prvog momenta po potpisivanju Briselskog sporazuma 2013, Aljbin Kurti i njegovi sledbenici iz Samoopredeljenja već 11 godina vrlo vešto i uporno blokiraju ovu obavezu Prištine, uprkos tome što je ona odavno potvrđena i odlukom kosovskog parlamenta. 

Na snažnom suprotstavljanju pravima Srba na Kosovu, ali i brutalnim ugrožavanjem bezbednosti i progonom srpske zajednice, Kurti je, u međuvremenu, izgradio veliki politički kapital među Albancima, i već nekoliko godina drži sve poluge vlasti, pa značajnu pažnju političke javnosti u Prištini izaziva svako pominjanje mogućnosti da, pod pritiscima sa Zapada, lider Samoopredeljenja sada ipak prihvati osnivanje ZSO.

Na insistiranje zvaničnog Beograda i Srba na Kosovu, i posle ogromnih tenzija na severu pokrajine zbog provokativnih poteza Prištine, formiranje Zajednice srpskih opština u poslednjih godinu dana od Kurtija traže Brisel i Vašington, a vrlo stidljivo ponekad i Berlin. Očigledno uvažavajući činjenicu da Briselski sporazum nisu pisali kako bi stvarno bio ispunjen u onom delu koji štiti srpske interese, predstavnici SAD, Velike Britanije i Nemačke vrlo su obazrivi prema albanskim vlastima u Prištini, čak i kada Kurtijeva vlada otvoreno odbija da prihvati bilo kakvu obavezu.

Tako smo došli i do skandalozne situacije da bi eventualni Kurtijev pristanak da Nacrt statuta ZSO samo pošalje na procenu Ustavnom sudu u Prištini, bez jasnog plana o daljim koracima, politički Zapad u oskudici boljih opravdanja čak smatrao dovoljnim “pokrićem” za najavljeni prijem Kosova u Savet Evrope.

Kurti, međutim, nema nameru da uradi bilo šta po pitanju ZSO. A, pre dva dana je to ponovo potvrdio iznoseći nove uslove.

"Ne možemo pričati i raspravljati o Zajednici bez prihvatanja i poštovanja Osnovnog sporazuma iz Brisela iz prošle godine, sa Aneksom za implementaciju iz Ohrida, bez uključivanja svih 39 sporazuma, bez konstatacije da je Srbija prekršila i krši sporazum Tači-Dačić iz 2013. i dok je deo Briselskog sporazuma iz 2015. oboren u Ustavnom sudu”, lakonski je Kurti pre dva dana odbacio svaku mogućnost da se govori o ZSO.

Kurti hoće još jedan mandat 

Aljbin Kurti je, po svemu sudeći, potpuno svestan posledica koje bi po njegov politički rejting nastale eventualnim pristankom na ZSO. To znaju i njegovi politički protivnici, koji temu Zajednice srpskih opština skoro svakodnevno potežu kao glavni argument u napadima na Samoopredeljenje, tvrdeći da je lider ove partije odstupio od svojih nekadašnjih stavova pristajući da formira ZSO

Nekadašnji glavni pregovarač Prištine u dijalogu Edita Tahiri juče se opet oglasila tvrdnjom da je zbog politike premijera Kurtija Kosovo strana koja je na gubitku, ukazujući da tokom njegovog mandata nije došlo do međusobnog priznanja sa Srbijom, a “srpska zajednica je dobila veću autonomiju kroz Zajednicu srpskih opština koju je on prihvatio”.

Tahiri kaže i da Kurti krši ustav kada u Briselu govori o unutrašnjim pitanjima, kao što je odluka CBK o ukidanju dinara.

"Kurti je kada je započeo dijalog imao američku podršku da taj proces rezultira obostranim priznanjem što je izraženo u pismu predsednika Bajdena. Ne samo da nije došlo do međusobnog priznanja, nego je prihvatio i Zajednicu protiv koje je bio i što ga je dovelo na vlast. Zahvaljujući protivljenju Zajednici dobio je 50 odsto glasova. Onda je to prihvatio kao da se ništa nije dogodilo", ukazala je Tahiri.

Poznavaoci prilika u Prištini smatraju da Aljbin Kurti nema nameru da bilo šta suštinski menja u svojoj politici, i da će uprkos najavama iz opozicije insistirati na tome da njegova vlada obavi ceo mandat, do početka sledeće godine kada na red stižu redovni izbori. A, ima i plan kako da ostane na vlasti i posle izbora.

Iskusni politički analitičar iz Južne Mitrovice Nedžmedin Spahiu za Kontekst je slikovito potvrdio, da pristalice i glasači Aljbina Kurtija apsolutno veruju da on neće omogućiti formiranje ZSO.

“Glasači bi Kurtiju oprostili ZSO, samo ukoliko Srbija ispuni svoj deo obaveza, ako otvori stalnu diplomatsko misiju u Prištini i omogući Kosovu da otvori svoju stalnu diplomatsku misiju u Beogradu”, kaže Spahiu, aludirajući očigledno na priznanje Kosova od strane Beograda kao jedini uslov za Zajednicu srpskih opština.

Što se tiče postizbornih koalicija i nastavka Kurtijeve vladavine, Spahiu smatra da je na pomolu savez Samoopredeljenja i Alijanse za budućnost Kosova, što bi značilo i povratak političkog uticaja Ramuša Haradinaja.

“Ramuš Haradinaj će nakon izbora biti koalicioni partner Kurtiju”, kratko je zaključio Spahiu.

U međuvremenu, predsednik ABK Ramuš Haradinaj često komentariše Kurtijeve poteze, posebno mogućnost da Kurti pristane na ZSO u zamenu za članstvo u Savetu Evrope. 

Haradinaj obazrivo kritikuje Kurtija, i kaže da su sa Zajednicom srpskih opština prethodne kosovske vlade odugovlačile da bi dobile bilateralno priznanje Srbije ili članstvo u NATO.

"Sve što smo imali kao Kosovo, predajemo sada Savetu Evrope. Ne kažem da je prelazak u naredni krug ka članstvu loša stvar. Bio sam srećan, borili smo se za glasove, bio sam sve vreme aktivan. Kada su poslali pismo Savetu Evrope, Kurti, Osmani i  Konjufca gurnuli su Kosovo u preduzimanje akcija za sprovođenje Zajednice. Zajednica nije realizovana dugi niz godina, jer je to bila glavna karta za dobijanje bilateralnog priznanja Srbije. Ako ne toga, onda nečeg drugog velikog, a to je članstvo u NATO“, objašnjava Haradinaj.

Uloga Ramuša Haradinaja

Analitičar iz Prištine Bljerim Burjani kaže za Kontekst da su glasači Samoopredeljenja snažno protiv Zajednice srpskih opština.

“Može se reći da su glasači Samoopredeljenja zadovoljni zbog toga što ZSO nije formirana. Kurti je obećao narodu i glasačima Samoopredeljenja da neće biti pritivustavne Zajednice koja urgožava red, poredak i Ustav Kosova. Biračko telo Samoopredeljenja ne bi oprostilo formiranje ZSO, obećanje je obećanje, to Kurti zna vrlo dobro. Formiranje ZSO značilo bi da Samoopredeljenje izgubi poverenje svojih glasača”, upozorava Burjani.

Dodaje da Kurti može da formira ZSO samo ako u vezi sa tim pitanjem bude moguć konsenzus sa opozicijom. 

“Samo bi tako pronašao neko razumno objašnjenje za svoje glasače. Ne mislim da će Kurti uspostaviti ZSO u ovom mandatu, možda u sledećem, trećem mandatu. Nakon novih izbora možda promeni mišljenje do neke mere da formira neku vrstu ZSO. U ovom trenutku glasači Samoopredeljenja ne bi oprostili ZSO, to bi značilo izdaju. Ionako više ne postoji poverenje koja je vladajuća stranka dobila na prošlim izborima. Kurti više nema većinu glasača i ne uživa ono poverenje koje je imao, a razlozi za to su mnogi. Nema povećanja plata, nema veće zasposlenosti, nema reformi u obrozovanju, kao ni u zdravstvu i u penzijskom sistemu”, ukazuje Burjani.
 
Burjani ostavlja mogućnost da se Ramuš Haradinaj vrati osnažen na političku scenu Kosova posle sledećih izbora, i to u koaliciji sa Kurtijevim Samoopredeljenjem.

“Trenutno Haradinaj nema značajnu ulogu na političkoj sceni Kosova, i nema političku moć da nešto menja. NJegova politička uloga može da se uveća samo ako nastane koalicija ABK i Samoopredeljenja, i ako odnese pobedu na izborima 2025. godine. Haradinaj sa ABK na političkoj sceni nema nikakvog značaja, a biće ga samo u slučaju da Samoopredeljenje na izborima ne dobije većinu za formiranje vlade, pa mora da napravi koaliciju sa ABK. Šanse da bude vanrednih izbora male su u ovoj situaciju, jer Kurti kupuje političko vreme sa dinarom, i može opet da smisli nešto što će biti tema u Briselu. Kurti ne želi da njegova vlada bude oborena s vlasti pre kraja mandata, jer bi na taj način priznao da nema kapacitet da drži vlast. On hoće da završi ovaj mandat do kraja”, napominje Burjani.

Pročitajte OVDE šta Nestorović kaže o predstojećim izborima

Izvor: Kosovo Onlajn