Piše: Protojerej Oleg Stenjajev
Jednom sam bio pozvan da pričestim jednu verujuću bolesnu ženu. Došao sam i video da je baš u poznim godinama – verovatno je imala preko devedeset godina. Posle ispovesti i pričešća postavio sam joj pitanje koje uvek postavljam ljudima u sličnoj situaciji, pri čemu već unapred mogu da pretpostavim kakav će biti odgovor. Upitao sam ovu staru-prastaru ženu:
– Recite mi, u kakvim ste odnosima bili s roditeljima? Da li ste se slagali s njima?
I lice ove žene je još više zablistalo, oči su joj zasjale, pa kaže:
– I dan-danas toliko volim svoje tatu i mamu! I toliko mi nedostaju!
I zaplaka se od sreće.
Upravo to je tajna dugog života. Dugo žive samo oni ljudi koji poštuju roditelje. Zapovest: poštuj oca svog i majku svoju da bi se produžili tvoji dani na zemlji (v. 2 Mojs. 20, 12) je jedina zapovest sa zavetom, odnosno s izvesnim obećanjem.
Zapovest o poštovanju roditelja ima širi smisao. Ona nas ne uči samo da poštujemo roditelje po telu, već i kumove, kao i duhovne oce, pastire i arhipastire, ni to ne smemo zaboravljati.
Čovek može da živi neradno i da krši zapovesti, ali ako bude ispunjavao samo ovu zapovest o poštovanju roditelja, dugo će živeti. Zato što su Božja obećanja nepromenjiva. Da, on će posle smrti dospeti u pakao u večno će se mučiti tamo, ali će zbog ispunjavanja ove zapovesti dugo živeti na zemlji. Svaki greh je suicidalan, ali je greh nepoštovanja roditelja smrtno opasan po čoveka, on u doslovnom smislu skraćuje dane njegovog života.
Evo, kod nas na Kavkazu ljudi dugo žive, a tamo upravo vlada kult roditelja, kult starijih ljudi. LJudi su tamo uglavnom muslimani, ali je obećanje Božje istinito. Možeš biti i potpuno neverujući, ali ako poštuješ oca i majku, dugo ćeš živeti.
Jedan moj poznanik – navijač kluba „Spartak“ – išao je svojevremeno da gleda utakmicu protiv „Tereka“ u grad Grozni. Odnosi su tada bili napeti i na stadionu su da bi izbegli konflikte za ruske navijače odvojili jedan deo sa zasebnim ulazom. Čečenski navijači su na tribine ulazili na druge ulaze.
Odjednom je u ruski sektor odnekud ušao mali Čečenac, dečačić od 8-9 godina, na njemu su bili okačeni bedževi i šalovi. Iskočio je odnekud ispod nogu i seo na klupu. Ruski navijači su se začudili, okružili su ga i pitaju:
– A zar nas se ne bojiš?
I ovo dete je reklo:
– Ja se u ovom životu ne bojim nikoga osim Alaha i svog oca!
I Rusi, Moskovljani su bili potreseni.
Poštovanje otaca, dedova i pradedova je ono na čemu treba vaspitavati omladinu. A kod nas je kult mladih, svi lete oko njih – zašto bi stariji ljudi trebalo da lete oko njih! Koga gajimo? Gajimo hedoniste, okorele podlace koji će sami zbog ovog pogrešnog vaspitanja imati velike probleme u životu, zato što je konflikt s roditeljima – konflikt s Bogom.
Pročitajte OVDE autorski članak Cvijetina Milivojevića na temu genocida
Izvor: Pravoslavie.Ru
