„Ako se osvrnete na to odakle je počelo, pre Vilnjusa postojao je neki osećaj da je uloga Ukrajine u NATO-u, da tako kažem, neodređena. Ili je član, ili nije. Ali mislim da smo pokušavali da pronađemo načine da to malo proširimo, kako bismo garantovali da dok Ukrajina napreduje ka članstvu, što je svakako težak (aspekt) jer je usred velikog rata, možemo da preduzmemo korake koji bi jačali njenu odbranu i bezbednost ovde i sada, kao i u narednih nekoliko godina. Tako da će se, kada taj trenutak nastane, kada se (Ukrajina) pridruži, ona nalaziti u jačoj poziciji“, rekao je predstavnik Bele kuće na seminaru Atlantskog saveta u Vašingtonu (u Rusiji prepoznat kao nepoželjna organizacija).
Nekoliko sati ranije na istoj konferenciji, stalna predstavnica SAD pri NATO-u DŽulijan Smit potvrdila je da Alijansa na svom letnjem samitu u Vašingtonu neće uputiti poziv Ukrajini da se pridruži njenim redovima. Prema njenim rečima, na samitu 9-11. jula će se „izgraditi most ka članstvu“, tako što će se Ukrajini predložiti konkretan plan koji će joj omogućiti da se „još više približi Alijansi“.
U septembru 2022. godine Ukrajina je podnela zahtev za ubrzano pridruživanje Severnoatlantskoj alijansi. NATO je 11. jula 2023. u Vilnjusu usvojio završnu izjavu samita u kojoj je izraženo uverenje da je budućnost ove zemlje u Alijansi. Poziv za pridruživanje NATO-u mogao bi biti upućen Ukrajini „kada se saveznici dogovore i kada se ispune uslovi (koje je Zapad postavio Kijevu)“, navedeno je u tom dokumentu. U izjavi nisu navedeni mogući rokovi prijema. Organizacija je više puta isticala da je ulazak u NATO nemoguć dok je Ukrajina u stanju sukoba.
Pročitajte OVDE o predstojećoj sednici SB UN o BiH
Izvor: Sputnjik
