Nedovršeno delo Portret Frolajn Lizere koštalo je 30 miliona evra.
Naručila ga je porodica jevrejskih industrijalaca 1917, godinu dana pre Klimtove smrti.
Slika je i poslednji put viđena u javnosti 1925. godine.
Međutim, postoji mnogo nedoumica o slici, ali i debata o tome ko je žena na slici i šta je bilo ovim umetničkim delom tokom nacističke ere.
Portret Frolajn Lizere
Veruje se da je na slici jedna od ćerki Adolfa ili Justusa Lizera, braće iz bogate porodice jevrejskih industrijalaca.
Istoričari umetnosti Tomas Nater i Alfred Vajdinger kažu da je na slici Margaret Konstans Lizer, ćerka Adolfa Lizera.
Ali aukcijska kuća Kinski u Beču, koja je prodala umetničko delo na aukciji, kaže da bi na slici mogla da bude i jedna od dve ćerke Justusa Lizera i njegove supruge Henrijete.
Henrijeta, poznata i kao Lili, bila je pokroviteljka moderne umetnosti.
Nacisti su je tokom Holokausta poslali u koncentracioni logor Aušvic gde je umrla.
Holokaust je istorijski period u vreme Drugog svetskog rata, od 1939. do 1945. godine, kada je više miliona ljudi ubijeno zato što su bili Jevreji.
Ubistva je organizovala Nacistička partija Nemačke, na čelu sa Adolfom Hitlerom.
NJene ćerke, Helen i Eni su preživele Drugi svetski rat.
Aukcijska kuća je u saopštenju navela da je „nejasno" šta se zbilo sa slikom posle 1925. godine.
„Ono što je poznato jeste da je bila u posedu pravnog zastupnika prethodnih vlasnika tokom šezdesetih i da ju je sadašnji vlasnik dobio posle tri uzastopna nasleđa", saopštili su.
Identitet sadašnjih austrijskih vlasnika nije objavljen u javnosti.
Slika je prodata u njihovo ime i pravnih naslednika Adolfa i Henrijet Lizer, na osnovu Vašingtonskih principa - međunarodnog sporazuma kojim se propisuje da se nacistički opljačkana umetnost vrati potomcima ljudi od kojih su dela oduzeta.
„Prema Vašingtonskim principima, imamo sporazum sa celom porodicom", rekao je Ernst Ploil iz aukcijske kuće Kniski za BBC.
U njihovom katalogu sporazum je opisan kao „fer i pravedno rešenje".
Međutim, Erika Jakubovits, izvršna direktorka Predsedništva Austrijske jevrejske zajednice, rekla je da još uvek ima „mnogih pitanja bez odgovora".
Ona je pozvala da slučaj istraži „nezavisna strana".
„Restitucija umetnosti je veoma osetljivo pitanje, sva istraživanja moraju biti sprovedena tačno i detaljno, a rezultat mora biti razumljiv i transparentan.
„Mora da se obezbedi najsavremenija procedura za buduće privatne restitucije", poručila je ona.
Klimtova dela su se u prošlosti prodavala na aukcijama za ogromne sume.
Slika „Dama sa lepezom" (Dame mit Fächer) prodata je za više od 80 miliona evra na aukciji, održanoj u Sotbisu, u junu 2023. godine, što je čini najvrednijim umetničkim delom ikada prodatim na aukciji u Evropi.
Pročitajte OVDE o uvođenju “tramvaja bez vozača” u Moskvi
Izvor: BiBiSi na srpskom
