Piše: Miša Đurković
OPERACIJA DINKO
ILI KAKO KRISTOFER HIL (P)ODRŽAVA VUČIĆA
Istoričari hladnog rata i jugoslovenskih prostora veoma dobro poznaju klasičnu knjigu Lorejn Lis, Održavanje Tita. Knjiga je prevedena i objavljena i kod nas 2003. godine. Na osnovu poverljivih dokumenata otkrivaju se neverovatni podaci o tome koliko je Trumanova a zatim i Ajzenhauerova administracija uradila da bi održala Tita na vlasti. Slali su ekonomsku, vojnu, finansijsku, logističku i svaku drugu pomoć. U vreme dok je on imao najmonstruozniji logor u Evropi.
Vremena se menjaju, pa i mehanizmi pomoći, ali danas imamo gotovo istovetan sistem gde pre svega Amerikanci (ranije su to bili Nemci) pomažu opstanak Vučića kao trenutno najvažnijeg promotera njihovih vizija i geopolitike na ovim prostorima. Ne mislimo na Otvoreni Balkan, istiskivanje Kineza iz sfere tehnologije, plaćanje reketa Behtelu, podršku Kristijanu Šmitu ili korak po korak predaju Kosmeta, već pre svega na ukupno vrednosno preumljenje ovog naroda i jasnu nameru da zameni domaće stanovništvo uvozom ljudi iz trećeg sveta o čemu je sam predsednik više puta govorio.
Ovde ćemo opisati izvanredan mehanizam kojim mu se u ovom trenutku pomaže da sačuva vlast u Novom Sadu, Nišu pa i Beogradu. Stvar je veoma važna jer AV dobro zna da je cela struktura njegove vlasti toliko krhka da bi prvo puštanje krvi i gubici u naizgled monolitnom sistemu kontrole svih nivoa zapravo mogli da znače početak bežanije iz njegovih redova, prelazaka na drugu stranu i time gubitak kompletne vlasti. On jako dobro zna iskustvo Miloševića gde je upravo gubitak velikih gradova označio početak gubitka moći i time i kraja ukupne vladavine. Dakle 1997. je direktno vodila 2000. godini. Zbog toga će na sve moguće načine braniti i Beograd i sve ove gradove. Uzgred , LJig u kome su izgubili vlast, a zatim je kupovinom i prevarom sačuvali, više niko i ne pominje, uključujući i takozvane opozicione medije Šolaka.
Elem, Niš i Novi Ssd nisu onomad raspisani jer je vlast toliko loše stajala da bi bez problema izgubila lokalne izbore tamo. Zašto? U Nišu su naprednjaci toliko posvađani i zakrvljeni da bi iz inata glasali za doktora Milića kao kandidata opozicije bez obzira na njegove ideološke stavove. U Novom Sadu nakon odlaska Vučevića i najave sklanjanja Mirovića naprednjaci više nemaju čoveka od ugleda koji bi mogao da nosi listu. Uz to Šodroš, Zvono Veselinović i razni drugi toponimi te vrste podigli su veliko nezadovoljstvo ljudi do nivoa da bi slično kao u Nišu glasali za opoziciju iz inata i da bi se sprečilo dalje građevinsko divljanje i uništavanje grada. Dakle mafijašenje, korupcija, nesigurnost života, urbanistički haos i pranje para doterali su cara do duvara i podstakli ljude da se organizuju i da na sve način probaju da smene aktuelnu gradsku vlast. E, ne može.
Da bi skrenuli pažnju sa stvarnih razloga pada rejtinga i napravili politički aikido, naprednjaci uz svoje fantastične izraelske spin doktore, a uz podršku Hila smislili grandioznu operaciju Dinko. Neko je izvukao snimke njegovog nastupa od pre godinu dana, izmontirao najudarnije izjave i pustio klip na društvene mreže. To je naravno odjeknulo kao bomba jer sve što taj čovek radi godinama unazad, a što je poznato i samom rektoru, dekanu, kolegama sa fakulteta i svim ostalima jeste skandalozno na hiljade načina. No do sada to nikome u vlasti nije smetalo te se Dinko kao važan zapadni agent uticaja i aset ne samo održavao nego mu je dato da uz strane fondove de fakto preuzme celo odeljenje za novinarstvo na Filozofskom fakultetu. Naime kad vam neko da mogućnost da za 3000 dolara pišete novinske tekstiće, prodaćete i oca i majku i decu i čast i fakultet a kamoli domovinu.
Preko noći se naime sve menja kada je stigao nalog da se pokrene ova operacija. Odjednom isti oni koji su se pravili blesavi, i koji su mu pre tri godina dali zvanje vanrednog profesora (dobijeno bez ikakve naučne zasluge) pokreću pitanje njegove odgovornosti, neetičnosti itd. Nacionalna intelektualna i opšta javnost je naravno zgrožena onim što se pojavilo reagovala tražeći nekakvu odgovornost Gruhonjića u nadi da će se valja neke pravne instance u ovoj državi pokrenuti kako bi se zaustavio proces u kome svaka šuša može da se otresa na Srbima da ih vreća, ponižava i to za naše pare sa budžetskih instanci.
E pa neće odmah da vam kažem! Cilj nije da se ovaj čovek ukloni sa fakulteta, pravno i na druge načine kazni zbog kleveta, uvreda, diskriminacije, kršenja ustava, Krivičnog zakon itd. Ne. Cilj je sledeći i on je već čini se realizovan. Ovaj pritisak medija, društvenih mreža i nacionalne javnosti naterao je celu opoziciju da se svrsta uz Dinka i time razotkrije kao faktički proustaška. Svi abonentni američke ambasade, NED, globalnih fondacija koje opet Amerikanci kontrolišu i slično po komandi su morali da se svrstaju u odbranu neodbranjivog Dinka i njegove slobode da se istresa na Srbima, Srbiji i srpskom narodu. I Boga mi vidi se da su najvažniji ideološki fakulteti u Nišu, Beogradu i Novom Sadu kompletno odrađeno do niova da prete valsti da će i h tužiti svojim, odnosno zajedničkim gazdama iz ambasada. Dakle na to je bio prinuđen ceo intelektualni osnov opozicije, a zatim su morale da počnu i partije koje čine današnju opoziciju.
Rezultati celog procesa se već vide u istraživanjima koje partije imaju, a tendencija je taman postavljena da da puni efekat na izborima za koji mesec. Dakle dobili smo za Naprednjake najvažniji obrt, da se sukob oko vlasti ne vodi povodom pitanja korupcije, mafijašenja, urbanizma, pranja para i ostalih komunalnih pitanja gde bi SNS svakako izgubio i bio kažnjen, već da se priča vrati na ono što AV i Đilas polako postavljaju kao jedinu podelu: da li ste za opoziciju, jasno pro-NATO i proustašku, ili ste za mafiju, ali ipak domaću i šatro nacionalnu?
Ova za naprednjake kratkoročno spasonosna strategija koju Mile Dodik odavno eksploatiše u Srpskoj, izuzetno je opasna na duge staze i naravno samoubilačka za Srbiju i Srpsku, ali znamo koliko to zabrinjava političare i ovde i tamo. Posledica ove diferencijacije je da će pristojni nacionalni ljudi koji su mislili da glasaju za opoziciju da bi sačuvali bar nešto od grada, dići ruke od toga jer ne mogu da glasaju za one kojima je Dinko simbol i borac za slobodu. Značajan deo tog sveta, od koga zapravo zavisi ko će osvojiti vlast ostaće kod kuće i povući se u političku apstinenciju. Jedan deo će promeniti stav zbog Dinka i reći ipak mi je bliža domaća mafija nego ustaše pa će glasati za naprednjake. Obrni okreni, ova cela operacija uz još poneki sličan dodatak trebalo bi da donese rezultat i da SNS-u sa partnerima sačuva Novi Sad. Za Beograd, ukoliko opozicija uopšte izađe, to bi trebalo da odradi priča o iseljavanju vampira sa Dedinja koju je Šapić pustio i gde su se domaće ustaše po komandi opet spojile sa domaćim komunjarama iz vlasti. To je ona vrsta patologije kojoj je normalno da čovek koji je dva puta nasrtao vojno na Srbiju, pobio po njoj sve od elite što je uspeo da dohvati i zavio srpstvo u crno za pola veka, ima simboličku dominaciju nad ovim gradom, upravo na zemlji svetorodne i oslobodilačke dinastije Karađorđević.
No vratimo se na suštinu. Amerikanci su mogli vrlo lako da iskontrolišu proces oko Dinka i da svojim abonentima i opoziciji posavetuju da iskuliraju celu priču i da se na nju ne prime. Ali ne. Upravo obrnuto, vidi se da su oni maksimalno podržali i podstakli samoubilačko razobličavanje opozicije kao jasno proustaške čime je ona ostala bez ikakve šanse da uzme Novi Sad. Krajnje zanimljivo i oko Beograda su vrlo rezervisani i za sada puštaju opoziciju da se još jednom ulupa sa bojkotom. Na stranu što opoziciju zaista uglavnom čini polusvet i ljudi operisani od politike, ali prilično sam ubeđen da ih Ameri dodatno podstiču da se samoubijaju kako bi zapravo svog najvažnije partnera ovde, AV održali na vlasti. U međuvremenu on polako priprema i predaju Univerziteta u Mitrovici kao sledeći veliki korak koji treba da odradi u procesu predaje Kosmeta.
Broza naravno treba ukloniti sa Dedinja i o tome već mesecima pišemo. Šapićeva izjava , vrlo loše pripremljena i očigledno lansirana bez ozbiljne pripreme i strategije, značajna je jer se prvi put desilo da neki ozbiljan faktor vlasti to pusti u etar. Daće Bog da to bude vesnik vremena u kome ćemo ovu priču čuti i u parlamentu i akobogda dočekati da se ta sramota skine sa grbače srpskog naroda i države Srbije. Tito na Dedinju je glavni simbol da je ovo i dalje okupirana zemlja. Stoga
Domus florum deleneda est! ili Ukinimo Kuću cveća.
Pročitajte OVDE još autorskih tekstova Miše Đurkovića
Izvor: Pravda
