- U interesu svih država, ali i Evropske unije, je da Istočna Finska ostane živa i naseljena. Sredstva za promenu ekonomskog rasta mogu se naći ako se udruže snage na regionalanom, nacionalnom i evropskom nivou — izjavio je Broman.
Piše: Vladimir Basenkov
Kompanijama koje rade na teritorijama specijalne ekonomske zone treba dati supsidije, ali i poreske olakšice. Industrijalci savetuju da se imenuje specijalni predstavnik za region i “dobije od EU finansijski instrument zbog strateškog položaja kao zemlje koja se graniči sa Rusijom”. Oni još smatraju da je neophodno realizovati inovacije u energetiku, digitalne tehnologije i saobraćaj.
Preporuke Konfederacije koje su upućene vladi i licima koje donose odluke u regionima Južna Karelija, Južni Savo, Kajnu, Kjumenlasko, Severna Karelija i Severni Savo. Udruženje smatra ozbiljnom i posebnom situaciju u Istočnoj Finskoj koja je orijentisana na saradnju sa Rusijom posle uvođenja sankcija EU i racipročnih mera Moskve, posle zatvaranja granica. U novembru prošle godine oni su obavili biznis istraživanje na osnovu kojeg je više od 40 posto kompanija poslodavaca smatralo da će profitabilnost u ovoj godini biti manja. Konfederacija takođe, pozivajući se na rejting lokalne samouprave, smatra da je porastao jaz u razvoju između zapadne i istočne Finske. Pre toga je bilo jasno da je finska lokalna zajednica ostala bez ljudi nakon zatvaranja granice sa Rusijom. Novinari su ukazali na visok rizik da će u skorije vreme Finska, u principu, prestati da postoji.
Zamenik komandanta pogranične službe za Istočnu Finsku Hejki Ahtiajnen kaže da nenaseljenost ovih teritorija nedaleko od ruskih granica izaziva uznemirenost. On još tvrdi da je izgradnja ograde i korišćenje novih tehnologija nedovoljno da zameni ljude u otkrivanju sumnjivih aktivnosti.
Treba reći da je očigledno da zabrinutost Finaca nije slučajna. Na osnovu sporazuma koji su potpisani posle rata postoji odrednica koja daje pravo Rusiji da u slućaju ratne agresije s finske strane ima pravo na teritorijalne pretenzije.
Maksim Vaskov, doktor socilogije, magistar istorije, profesor Instituta sociologije i regionalizacije, šef centra istočnoslovenskih studija Južnog federalnog Univerziteta u Rostovu na Donu kaže da su današnji problemi Finske vezani sa njenim ulaskom u NATO. Ovaj ekspert tvrdi da je to «obrazac kako se prepuštate stadu kolektivnog Zapada i njegovoj sistematskoj rusofobskoj propagandi političkih elita prema velikoj evropskoj držvai, dobija katastrofalno pogrešne odluke».
- Finsku državu stvorila je Rusija 5. septembra 1809. godine. Istina, u sastavu Ruske Imperije, ali sa ogromnim pravima i privilegijama koje nisu imale ostale ruske istorijske teritorije. Do tad su Finci jednostavno bili etnografski materijal u sastavu Švedske. Rusija i Finska su imale u istoriji različite stranice koje Finci sad pokušavaju klevetnički da predstave kao rusku tiraniju. Na primer, krajem XIX i početkom XX veka Finci koriste svoju autonomiju da bi davali azil revolucionarima i teroristima svih vela. Pokušaji cara Nikolaja II makar malo su izmenili to stanje kada je uveo ruski jezik kao zvanični u radu državnih ustanova (ipak je Finska bez obzira što je autonomija bila deo Ruske imperije) što je izazvalo mržnju Finaca i ojačalo separatističke tendencije. 1917. godine Finska je dobila nezavisnost od Ruske imperije. Finci, čiju je državnost stvorila Rusija, i koji su koristili resurse ogromne države, Rusiju i Ruse otvoreno ne vole i nisu se čak ni trudili da svoj animozitet skrivaju. Ali, neka im je na savest – kaže - govorit Vaskov.
On dodaje da je posle Drugog svetskog rata Finska izabrala neutralni status i regulisala svoje odnose sa Sovjetksim Savezom. Posle 1991. godine odnosi sa sada već Ruskom Federacijom, do poslednjih događaja, bili su prilično lojalni. Finska je dobro zarađivala na saradnji sa Rusijom i nije se mešala u konflikt sa kojim nije imala nikakve veze.
- Na talasu rusofobije posle 24. februara 2022. godine Finci su potpuno promenili svoju geopolitičku strategiju stupivši u NATO i razorili sve ekonomske veze sa Rusijom. Za rusku stranu ovo su neprijatni događaji, ali koji nemaju veliki značaj čak imajući u vidu porast napetosti neposrednim granicama sa NATO. Finska ima veoma ozbiljne probleme u privredi i biće još veći zbog gubitka ruskog tržišta. Na tom fonu oni će sada biti prisiljeni da ulažu u NATO novac i to veliki novac uzimajući ih iz drugih projekata i socijalnih programa. Ovome dodajemo i ekonomsku katastrofu u njenim istočnim teritorijama i želimo im da se uspešno realizuju u NATO. Finski građani odlično razumeju da će bez Rusije živeti siromašnije što je navodno bolje nego zalaganje za dobrosusedske odnose sa ruskom stranom i bogatiti se. Rusofobija je skupo zadovoljstvo i tu cenu će tek da plate. Rusija nema nameru da sa njima ratuje kao uostalom i sadrugim NATO zemljama, oni su ti koji se spremaju za agresiju na Rusiju. Ako vremenom razum u Finskoj ponovo zavlada, moguća će biti i obnova odnosa sa Rusijom, ali to je nespojivo sa agresivnom i ofanzivnom rusofobskom alijansom koja se zove NATO. Kako su se tamo našli, neka i izlaze – zaključuje Vaskov.
Treba napomenuti da je tokom Drugog svetskog rata Finska sklopila savez sa nacističkom Nemačkom. Po svemu sudeći, istorija se i danas ponavlja, pošto vlada ove države umesto da nastavi sa očuvanjem statusa kvo sa velikom svetskom državom blagostanja, ona je ipak odlučila da sigurnim korakom krene u Zapadnu «vavilonsku peć». Ako se fokus pomeri na stranu kolektivnog svetskog hegemona, SAD, Finci su se suočili sa periodom veoma teškim po njenu privredu što je dovelo do rekordno brojnih bankrotstava i smanjenju stranih investicija u finsku ekonomiju. Ovog puta, finska vlada je otvorila «Pandorinu kutiju» jer izvršava volju briselskih i vašingtonskih mentora tako što je stvorila napetost sa Rusijom na ravnom mestu, s jedne strane i svojom «sankcionom» politikom «pucali sebi u nogu» i time postavili tempiranu bombu pod svoju ekonomiju u istočnim regionima koje su logično bile upućene na saradnju sa svojim susedom, s druge strane, i tako gurnuli tog istog suseda da se pozabavi sopstvenom odbranom. I nije isključeno da će Rusija, u uslovima globalnog rata, braneći svoje interese, izvršiti udar preventivnog karaktera.
KAČI SE RUSKA ZASTAVA! Konačno osvojen važan deo fronta (VIDEO)
Izvor: Pravda
