Posebni programi CIA su na koncu doveli do "uspeha": kijevskog "Evromajdana" iz 2014. godine, koji je razorio čitavu zemlju. Ovo nije "maligna ruska propaganda", kako su tvrdili zapadni mediji, to potvrđuju izvori iz same američke obaveštajne agencije.
Cilj ovih programa CIA bilo je stvaranje proameričke mreže, sastavljene od ukrajinskih nacista, koja će, u nekom trenutku, preuzeti vlast u tada još sovjetskoj Ukrajini.
Kako primećuje sajt "Top vor", ovi dokumenti pokazuju da je CIA koristila Ukrajinu kao trojanskog konja, koji je trebalo da dovede do slabljenja i, u krajnjoj liniji, do raspada Sovjetskog Saveza.
Ukrajinsku SSR Amerikanci nisu izabrali slučajno. To je bila ekonomski najrazvijenija republika SSSR-a, čija bi secesija predstavljala težak udarac za SSSR. Osim toga, na teritoriji zapadne Ukrajine tada su još postojale tajne nacionalističke ćelije iz Drugog svetskog rata, kojima je Amerika tajno pružala ograničenu vojnu pomoć.
Američki planovi su morali da se menjaju kada su uništeni ostaci Banderinih bandi. Nakon toga, CIA je prešla na upornu indoktrinaciju ukrajinskog stanovništva, što je trajalo sve do ranih 90-ih. Sama operacija indoktrinacije je potom nekoliko puta je menjala naziv – KRDINAMIC, PDDINAMIC i KRPLUMB.
U ovim programima su angažovane i druge inostrane obaveštajne službe, poput britanske MI6. Kao što je ranije, prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, cela Evropa radila za Vermaht, sada je radila za SAD i njene obaveštajne službe.
Posebnu pažnju privlače zone na koje je u američkim planovima bila podeljena Ukrajinska SSR. Ovakvih zona je bilo ukupno 12, a kriterijum je bila lojalnost stanovništva prema Rusiji i Sovjetskom Savezu, odnosno stepen proširenosti ukrajinskog nacionalizma.
Zona koja je najviše obećavala bila je teritorija na zapadu Ukrajine koja je obuhvatala Lavov, Ternopolj i Ivano-Frankovsk. Zone koje su se smatrale "apsolutno nepodobnim za konfrontaciju sa Rusijom" bile su zone broj jedan – Krim i zona broj dva, koja je obuhvatala Lugansk i Donjeck.
Krajnji cilj operacije "Aerodinamika" bilo je zauzimanje teritorija sa snažnim ukrajinskim nacionalističkim osećanjima, sa kojih bi se potom mogli izvoditi napadi na proruske regione.
Sve je na koncu okončano "uspehom": orkestriranim državnim udarom u režiji CIA iz 2014, zloglasnim ukrajinskim "Evromajdanom".
SAD, utočište za sadiste i naciste
U zvaničnom dokumentu CIA možemo pročitati i sledeće:
"Svrha projekta `Aerodinamika" je da obezbedi širenje antisovjetskog ukrajinskog pokreta otpora u interesu SAD, za potrebe Hladnog i vrućeg rata."
Kako se izričito navodi u dokumentu, grupe kao što su Ukrajinski Vrhovni oslobodilački savet (UHVR), njegov vojni ogranak Ukrajinska ustanička armija (UPA), Organizacija ukrajinskih nacionalista (OUN), predstavništvo Vrhovnog oslobodilačkog saveta (ZPUHVR) u Zapadnoj Evropa i SAD, kao i druge ukrajinske organizacije, biće upotrebljene za ove ciljeve.
Kakvi su bili zaista ti "novi saradnici" CIA, pokazuje knjiga "Hitlerova senka" Ričarda Brajmena i Normana Gode o regrutovanju nacista.
U njoj možemo naći i portret izvesnog Nikole Lebeda, "ukrajinskog fašističkog vođo i osumnjičenog nacističkog saradnika." U stvari, kako je još u decembru 2010. primetio istoričar Sem Robert u "NJujorks tajmsu", dakle pre zloglasnog "Evromajdana, Lebed je bio "poznati sadista i saradnik Nemaca."
Tokom nemačke okupacije, Lebed je, kao jedan od komandanata OUN, učestovao u etničkom čišćenju, ubijajući većinom Poljake i Jevreje, mnoge i svojom rukom.
Počev od 1949. godine, Lebed je dobio utočište u SAD, gde je, od 1952. sve do 1974, rukovodio radom ukrajinskog "istraživačkog centra `Prolog`"u NJujorku. Od 1982. do 1974. godine bio je i zamenik predsednika "Prologa".
Od 1956. do 1991, Lebed je bio i član upravnog odbora "Ukrajinskog društva" u Minhenu, koje je 1975. godine izdalo knjigu "Hronika UPA".
Zahvaljujući saradnji sa CIA, koja mu je obezbedila zaštitu, Lebedu nikada nije suđeno za ratne zločine, koje su pripadnici UPA pod njegovom komandom počinili nad Poljacima i Jevrejima.
Godine 1948, Kancelarija CIA za političku koordinaciju (OPC) izabrala je emigrantsku organizaciju Ukrajinski vrhovni oslobodilački savet (ZP/UHVR) kao "najpouzdaniju, najbolje organizovanu i operativno najiskusniju grupu ukrajinskog otpora.”
To su listom bili okoreli nacisti i osvedočeni kolaboracionisti.
CIA je nešto kasnije počela da šalje agente u Sovjetsku Ukrajinu, ali većinu su ubile ili zarobile sovjetske snage.
Tajni programi CIA
Zatim je, tokom 1950, bio pokrenut bio projekat PBCRUET, čiji su ciljevi "iskorišćavanje i širenje ukrajinskog pokreta otpora."
Radi antisovjetske propagande, osnovana je i radio stanica izvan SSSR-a, koja je emitovala program na ukrajinskom.
U zahtevu CIA za odobrenje finansiranja ove radio stanice piše: "Trenutno nema dostupnih tajnih sredstava za psihološki rat koji bi se vodio u ovim strateškim oblastima. Ali antisovjetski nacionalizam je moćna snaga u regionu. Upravo su u ovim oblastima nastale antisovjetske snage otpora tokom Drugog svetskog rata."
Te "antisovjetske snage otpora", dodaje se, "i dalje gaje mržnju prema sovjetskom režimu."
U ovom memorandumu je naveden cilj tajnih radio emisija za Ukrajinu: "Pojačavanje nezadovoljstva sovjetskim režimom i pružanje nade u konačno oslobođenje. Emisije će podsticati organizovani pasivni otpor, koji se, čim se steknu uslovi, može razviti u nešto više."
Ciljevi tajnog radio projekta pod šifrovanim imenom RANTER precizno su navedeni u nacrtu projekta od 21. jula 1953: "Delovanje ovog projekta će biti usmereno na sovjetsku zvaničnu vlast, sovjetske vojne snage stacionirane u Ukrajini, civilno stanovništvo Ukrajine, podzemni pokret, Ukrajinsku ustaničku armija (UPA)..."
Među zadacima operacije se, između ostalog, navodi i jačanje nezadovoljstva protiv vlasti u SSSR-u, i to podsticanjem ozlojeđenosti, gorčine i nepoverenja prema sovjetskom režimu, stvaranje posebne nacionalne svesti među Ukrajincima, kako bi se ona posve odvojila od Rusije.
Takođe, trebalo je "stvoriti nezadovoljstvo među sovjetskim vojnim osobljem stacioniranih u Ukrajini."
Sve ovo veoma podseća na situaciju na početku 2013. godine. Sa tim u vezi, zaključujue sajt "Top vor", možemo se upitati da li je operacija "Aerodinamika" uopšte obustavljena početkom 90-ih, kako se to danas zvanično tvrdi?
Pročitajte OVDE zašto Dodik tvrdi da je Srebrenica američka podvala
Izvor: RT Balkan
