Spor je trajao sedam dana, a žalba se odnosila na pitanje da li je Savezna kancelarija za zaštitu ustava, sa sedištem u Kelnu, ispravno svrstala stranku i njenu omladinsku organizaciju Junge alternative (JA) među "osumnjičene desničarske ekstremiste."
Posle odluke Višeg upravnog suda u Minsteru, Kancelarija za zaštitu ustava može da nastavi da prati funkcionere stranke. Procena je, kako se tvrdi, doneta na osnovu Saveznog zakona o ustavnoj zaštiti.
Pošto je Savezna kancelarija za zaštitu ustava smeštena u Kelnu, nadležni za spor su sudovi u Severnoj Rajni-Vestfaliji.
Sledeći korak je utvrđivanje da li je u pitanju "potvrđeni ekstremistički pokušaj." Prethodno je u slučaju JA Savezna kancelarija to već proglasila, a Upravni sud u Kelnu je potvrdio ovu presudu u februaru 2024.
U obrazloženju presude rečeno je da je Kancelarija za zaštitu Ustava "zadržala srazmernost" u postupku, koji je, kako je saopšteno, kompatibilan sa nemačkim Osnovnim zakonom, evropskim i međunarodnim pravom.
Prema mišljenju Senata, u slučaju AfD-a postoje "dokazi o antidemokratskim nastojanjima", a u obrazloženju je navedeno da je postojala "namera protiv ljudskog dostojanstva određenih grupa ljudi."
Presuda Minstera još nije pravno obavezujuća. Advokati stranke su najavili da će uložiti žalbu višoj instanci.
Viši upravni sud u Minsteru nije dozvolio žalbu, ali AfD može podneti zahtev za žalbu koji prethodno treba da odobri Savezni upravni sud u Lajpcigu.
Izvor: RT Balkan
