Piše: Petr Davыdov
Kako u Rusiji invalidi rade na kosmičkim programima i pritom se bave sportom!?
Zanimljiva je ova stvar, istina je da su reči nepoznate: “kibersport“, „fidžital“. Da bih razumeo ove ,strane, reči pomogli su mi sportisti-invalidi iz raznih zemalja. NJih više stotina se okupilo: nedavno su organizovali međunarodni turnir u fidžitalu-bespilotni leteći aparati za decu i omladinu sa ograničenim sposobnostima. Turnir je organizovan od strane ANO (Autonomne neprofitne organizacije) „Jedinstveni svet“ u severnoj Vologdi, i uključio je u svoj program discipline kao što su: fidžital-bespilotni leteći aparati, dron-fudbal, bitka dronova, sajber plesovi, interaktivni fudbal i košarka, i, takođe, takmičenje u sajber bezbednosti. U Rusiji je, inače, ova vrsta sporta, poznata kao fidžital, apsolutno, novi vid sporta koji je nedavno postao i olimpijska disciplina, i u njemu su kombinovane tradicionalne discipline u virtuelnim takmičenjima. Sama reč dolazi iz engleskog jezika „«physical» i «digital», što se prevodi kao „fizički“ i „digitalni“. Ja se ovih reči bojim, naročito se bojim reči «digital», i video sam kako omladina svim silama „seče“ ,praćena velikom radošću, sa različitim pametnim i poželjno mirnim tehnologijama u širenju. U takvim nejasnim disciplinama, sportisti se takmiče jedni protiv drugih, u timovima ili jedan na jedan, najpre na računaru ili na dodatku, a zatim na fizičkom terenu, stazi ili ringu. Na primer, fidžital fudbaleri igraju utakmicu u EA Sports FC, a zatim prelaze na mini fudbalski teren i u formatu „5 na 5“ nastavljaju da igraju. U hokeju i košarci su, takođe, pravila slična, razlika je samo u broju igrača u timu i detaljima fizičke faze. Dok, u mešovitim borilačkim veštinama, umesto realističnog MMA simulatora, učesnici se takmiče u borbenoj igri Mortal Kombat —verovatno zato što je popularnija među kibersportistima. Fidžitalne igre se održavaju u vidu štafete: oba „člana posade“ naizmenično voze distancu u simulatoru i na karting stazi. U ekstremnim sportovima kao što je skejtbord i biciklistiški kros, sportisti izvode trikove na rampi, a zatim ih ponavljaju u video trci.
„Ovo je moja glava i služi mi da jedem sa njom“ – ova smešna fraza, nastala kao anegdota o fudbalerima i bokserima, izgleda, prestaje da bude važeća: u slučajevima novih, viših vidova sporta, proces kritičkog razmišljanja je izuzetno važan (nekim političarima bi to bilo korisno da to uvedu u svoje male glave). Nove tehnologije, kako pokazuje surova realnost, su veoma tražene u industriji, pa i u celoj privredi. Upravo zato je posvećena velika pažnja kiborsportu, a naročito njegovim tehnologijama, na budućim međunarodnim „Igrama budućnosti 2024“ u Kazanju. Grubo kazano, reč nije toliko o „zabavi“ i „tenkovima“, koliko je o saznanjima koja vrlo brzo treba da budu primenjena u svemirskoj industriji. Imajući u vidu uzbuđenje , zatim, radnu sposobnost i efikasnost, kao i zavidnu visinu intelektualnog nivoa učesnika ovih takmičenja, može se reći, bez ikakve sumnje, da inovacije nisu i neće zarđati.
Pored toga, brzo se rešava pitanje zaposlenja za invalide. Moj dobar prijatelj, koji je živeo u domu za invalide, tridesetogodišnji momak, na samom početku pojave svih ovih „cifara“, radio je na razvijanju veb-sajtova i kompjuterskih programa, i njemu su se obraćali stručnjaci iz vrlo ozbiljnih kompanija. Nisu se njemu obraćali, naravno, da bi rekli „hvala“. Lako je razbijao hakere. Jako sam voleo da dolazim kod njega, bio je gostoljubiv momak, bio mi je kao rod rođeni. Uveren sam da su današnje generacije ovakvih stručnjaka, sa njihovim sposobnostima, vrlo traženi. I, opet, da ponovim, ne samo da rade za „hvala“. Odnosno, kao prvo, momci vide da su potrebni i da su njihove sposobnosti, zaista, tražene i to u najvažnijim oblastima ljudske aktivnosti, uključujući svemirsku industriju. Kao drugo, plaćeni su za svoj rad, a plaćeni su jako dobro. Kao treće, u principu, nema govora o nekoj ograničenosti za rad, i postavlja se veliko pitanje-ko je od nas radno sposobniji. U mom tekstu je dat odgovor.
Mislim da bi bilo dobro da se uspostave međunarodni kontakti koji bi podrazumevali baš takve odnose i komunikaciju: „Vidite šta mi možemo da uradimo!“ Da li želite ovako?“ „Naravno, želimo, prihvatamo!“ „Da, biće nam drago“. Ta komunikacija bi pomogla milionima ljudi u pronalaženju pristojnog posla, a pomogla bi i onima koji bi koristili plodove njihovog rada. NJihov posao je dostojan i dobar iako je pokriven tom strašnom rečju „fidžital“. Možda će uskoro naći neku lepšu reč.
Da, ako neko iz Srbije hoće da uzme učešće, mislim da bi bilo prelepo.
Prevod: Dragan Nikolić
Pročitajte OVDE novi autorski članak DŽevada Galijaševića
Izvor: Pravda.rs
