Piše: Sveti vladika Nikolaj Žički
Jeste li Vi baš sigurni, da je sadašnje stradanje ruskog pravoslavnog naroda kazna Božija? Ja nisam siguran, priznajem. Gle, možemo da pogrešimo, ako svako stradanje, pojedinca i naroda, smatramo kaznom Božijom. Tri krsta na Golgoti čine nas obazrivim pri oceni nečijeg stradanja. Zar je Hristos raspet po kazni Božijoj? U dugoj povorci stradalnika mi vidimo i proroke, i apostole, i mnoge sjajne pravednike i pravednice. NJihovo stradanje izvesno nije bilo kaznom Božijom. I ako su stradali zbog greha, stradali su ne zbog svojih. Tako i onaj Bezgrešni, koji je primio najveće muke, mučen je, istina, zbog greha, ali ne Svojih nego svega roda ljudskog.
Stradanje Svete Rusije svakako je zbog greha, no zbog čijih greha? to treba da se pitate. Setite se, izvrsni znalče Svetog Pisma, kako je Gospod protumačio Jevrejima pogibiju onih 18 ljudi, na koje je pala kula Siloamska.
Rekao je, da oni nisu poginuli što su bili najgrešniji i najkrivlji od svih Jerusalimljana no da bi njihova pogibija opomenula veće grešnike od njih. Ni izdaleka oni nisu bili najgrešniji; kažem vam ne, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti (Lk. 13, 5).
Da li je Rusija najgrešnija zemlja, da ona podnosi najteže stradanje od svih zemalja. Celom svetu jasno je dvoje: prvo, da ruski narod gori u ognju muka kao negda tri otroka u peći vavilonskoj; i drugo, da materijalistične i bezbožne teorije, koje su i naložile taj oganj u Rusiji, nisu postale u ruskom pravoslavnom narodu nego u narodima nepravoslavnim. Sve ostalo je tajna promisla Božijeg. U tu jezivu tajnu mi ne možemo duboko zalaziti.
Mi možemo tražiti sravnjenja ruskom mučenju u pravednom i mnogostradalnom Jovu, čije je stradanje koristilo onda i koristi danas mnogim i mnogim. Možemo gledati u mučenju Rusije signal Božiji svim ostalim narodima, da se čuvaju materijalizma u teoriji i u praksi, u misli i na delu. Svi plemeniti duhovi sveta dokazivali su kroz celo prošlo stoleće bezumnost i vratolomnost tih teorija. No reči nisu mogle ubediti. Zato je popušten užas tih teorija u praksi.
Kao što se negda Siloamska kula survala na onih osamnaest tako i moderna kula svih lažnih ideja i teorija survala se na veliki ruski narod. Da bi rod ljudski video i otreznio se od tih razornih i dušegubnih teorija. No ko bi se usudio reći, da se ta moderna kula laži survala na Rusiju zato što je Rusija grešnija od svih? Ja kao da čujem opomenu Hristovu i u naše dane: ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti, o narodi i plemena!
Uz ovu Gospodnju opomenu možemo se poučiti od iskustva iz prošlosti sveta. Nijedna se revolucija ne svršava onim čime počinje. Tome nas istorija uči. Često ono što se revolucijom na početku ruši i progoni dolazi na kraju do prava i trijumfa. Ovo bezuslovno važi za veru Hristovu, gonjenu neizgnanu, pljuvanu neuprljanu, bijenu neubijenu. A jasno je, da ni slovenska ni svetska misija Rusije nije u onome što se sada u Rusiji radi nego u onome što će doći na kraju revolucije.
U svakom slučaju, svet će se moći neizmerno koristiti sadašnjim mučenjem ruskog naroda u ognju. A ruski će narod izvesno izaći iz tog ognja svetiji, silniji i slavniji nego što je ikada bio. Ni običan kovač ne baca gvožđe u oganj, da ga kazni, nego da od njega naravi nešto bolje. Mislimo i verujemo, da ni Stvoritelj ruskoga naroda nije pustio ovaj veliki narod u oganj stradanja, da bi kaznio i ubio, no da bi njegovim strašnim primerom druge narode opomenuo i urazumio a njega – ruski narod – većma proslavio pred nebom i zemljom.
Mir Vam i zdravlje od Boga.
Pročitajte OVDE novi autorski članak Cvijetina Milivojevića
Izvor: Pravda / Svetosavlje.Org (Misionarska pisma – 70. Pismo – Sveti vladika Nikolaj Velimirović)
