Diplomata je istakao da, iako „sve jača vojna retorika“ francuskog predsednika Emanuela Makrona ne nalazi široku podršku kod saveznika u Evropskoj uniji i NATO-u i izaziva odbojnost većine Francuza, Moskva mora da ovakve izjave uzima za ozbiljno.
„Kad je u pitanju naša moguća diplomatska reakcija, očigledno je da u slučaju realizacije ovakvog scenarija neće biti preduzete samo uzvratne mere političkog karaktera. Više puta smo na to upozoravali francusku stranu“, rekao je on.
Studenikov je naglasio da će učešće u borbenim dejstvima u Ukrajini Francusku zvanično učiniti stranom u sukobu, što višestruko povećava rizik od konflikta dve nuklearne države na bojnom polju. Istovremeno, francuski vojnici „postaće legitimne mete“ za rusku vojsku.
„Da li su Francuzi spremni da umiru za interese neonacističkog ukrajinskog režima i njihovih pokrovitelja Anglosaksonaca? Kako će to francuske vlasti objasniti porodicama poginulih? Čini mi se da zvanični Pariz ima o čemu da razmisli“, ocenio je diplomata.
Sagovornik Sputnjika izrazio je nadu da će u vladajućim krugovima Francuske prevladati „ako ne zdrav razum, a ono instinkt samoodržanja“.
„U bilo kom slučaju, spremni smo za svaki razvoj događaja“, zaključio je Studenikov.
Odnosi Moskve i Pariza u najdubljoj krizi
Prema njegovim rečima, odnosi Rusije i Francuske su u najdubljoj krizi, koju je teško uporediti čak i sa periodom Hladnog rata.
On je dodao da to nije izbor Moskve, već „rezultat ciljane politike obuzdavanja i pritiska na Rusiju koju je Zapad sprovodio tokom mnogo godina, a koja se na kraju pretvorila u veliki hibridni rat“ protiv Rusije.
Pored toga diplomata je naglasio da Moskva periodično čuje od Francuza i Italijana izjave o njihovoj otvorenosti za kontakte sa Rusijom, ali da iza te retorike ne stoje nikakvi konkretni koraci.
Studenikov je zaključio da u uslovima kada se Francuska i Italija trude da pomognu da se Moskvi nanese „strateški poraz, nema ni reči o obnavljanju zajedničkog rada sa njima u formatu „2+2“, uz učešće ministara spoljnih poslova i Ministarstva odbrane.
Francuski predsednik Emanuel Makron početkom maja je u intervjuu listu „Ekonomist“ izjavio da ne isključuje mogućnost slanja vojske u Ukrajinu ako Rusija probije liniju fronta, a Kijev uputi takvu molbu. Prema njegovim rečima, „mnoge zemlje EU“ su se saglasile sa takvim pristupom Francuske.
Francuski lider je 26. februara rekao da je na sastanku u Parizu kojem su prisustvovali predstavnici oko 20 zapadnih država bila pokrenuta tema potenicjalnog slanja kopnenih trupa u Ukrajinu. Prema njegovim rečima, učesnici nisu postigli konsenzus o ovom pitanju, ali se takav scenario ne može isključiti u budućnosti.
Šef ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin rekao je 19. marta da Francuska već priprema vojni kontingent za slanje u Ukrajinu.
Skandalozna izjava Blinkena: Ne žalimo zbog smrti Raisija, Irancima je verovatno bolje bez njega
Izvor: Sputnik.rs
