Naglašava se da je priznanje "Kosova" predviđeno Sporazumom o putu normalizacije između Kosova i Srbije od 27. februar 2023. godine, gde stoji da proces normalizacije "Kosova" i Srbije "treba da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa".
Navodi se da su svi sporazumi, počev od Prvog briselskog sporazuma 18. aprila 2013. do Aneksa o primeni Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije 19. mart 2023. godine, ključne tačke prema cilju koji predstavlja punu legalizaciju sveobuhvatnog nasilja nad kosmetskim Srbima i Srbijom kao državom.
U proglasu se objašnjava da obzirom da je EU, kao pristrasni posrednik u razgovorima, uključila obaveze Srbije iz Sporazuma od 2023. u poglavlje 35 pretpristupnih pregovora, u zemlji se kreira atmosfera da nema drugog izlaza do povinovanja najnovijim ucenama.
Sastavljači proglasa poručuju da srpskoj javnosti ukazuje na puteve drugačijeg rešavanja ove složene situacije, jer, kako ističu Evropska unija nema elementarnih unutrašnjih uslova da u svoje redove primi nijednu državu kandidata, u slučaju Srbije ona više ne može da krije besciljnost "evropskog puta" naše zemlje.
"Priznala ili ne priznala 'Kosovo', Srbija može da računa samo na večito pretpristupno meltretiranje koje sa deklarisanim ciljem članstva u uniji ne bi imalo nikakve veze. Tako, uslovljavanje nekakvog 'evropskog puta' de jure priznanjem nezavisnosti 'Kosova' postaje prazna pretnja koja se svela na efekat zastrašivanja građana osvetom ukoliko bi Srbija prekinula razgovore o tzv. normalizaciji", ukazuje se u Proglasu.
Naglašava se da "pošto ti razgovori vode definitivnom gubitku Kosova i Metohije, poslednji je čas da se oni prekinu".
"Za obrazloženje tog čina postoji više legalnih načina, od kojih je najubedljiviji poziv na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Uz to, potrebno je razmotriti razlog prekida pozivom na Bečku konvenciju o ugovornom pravu (1969) i njen član 62 koji reguliše razlog suštinske promene okolnosti, imajući u vidu činjenicu da 'Kosovo' za jedanaest godina nije ispunilo svoje obaveze iz Prvog briselskog sporazuma",
Kako kažu, prekidom razgovora koji nisu urodili ni ispunjenjem minimalne koncesije "Kosova" u vidu Zajednice srpskih opština, ali i više od toga zbog svakodnevnog nasilja koje organi "Kosova" sprovode nad Srbima, Srbija bi se oslobodila dopunskog uslova EU za pregovaračko poglavlje 35. I to bez bojazni od gubitka "evropskog puta" koji već deceniju i po ne vodi u punopravno članstvo sve i da se ispune svi mogući i nemogući uslovi. U tom periodu unija je izgubila sopstvene pretpostavke – formalne i faktičke – za svoje proširenje.
Ukazuju da prekid razgovora o tzv. normalizaciji odnosa Srbije i "Kosova", koji bi razgolitio davno prevaziđenu politiku proširenja EU, nosi rizik loših posledica po čitav niz sektorskih odnosa između Srbije i EU započetih na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine, bez obzira što je ovaj sporazum izgubio svoj unutrašnji smisao činjenicom da za 16 godina nije prevaziđen narednim Ugovorom o pristupanju između Srbije i EU.
"Prekid po Srbiju pogubnih briselskih razgovora o tzv. normalizaciji, bio bi povod za zajedničko preispitivanje sa unijom novih puteva saradnje. Takvu inicijativu morala bi da pokrene Srbija, jer se radi o našim domaćim interesima na širokom spektru odnosa sa EU i sa njenim državama članicama, ocenjuje se u Proglasu.
Kako se naglašava, EU bi racionalnim argumentima trebalo dokazivati da bi, umesto o sankcijama za neposlušnu Srbiju, trebalo da razmišlja o mirnodopskim rešenjima svih pitanja u njenim odnosima sa važnom zemljom centralnog Balkana.
Dodaje se da bi Srbija imala dobre saveznike među onim državama članicama unije koje nisu priznale nezavisnost "Kosova", i ističe da "po primeru Mađarske vidimo, i među nekima koje su pod pritiskom zapadnog bezbednosnog mehanizma svojevremeno priznale ovu političku tvorevinu".
Sastavljači proglasa zaključuju da u suočenju sa ovim očiglednostima, Srbija mora da prekine ponižavajuće razgovore koji vode stanju njene potpune kolonijalizacije.
"Zemlja i narod, koji su prolazili kroz slična istorijska iskušenja i nalazili izlaz, ne bi smeli u ovoj generaciji da padnu ispod zadatka koji im nameće stihija nepovoljnih okolnosti", poručuju sastavljači Proglasa srpskoj javnosti.
Potpisnici Proglasa srpskoj javnosti su, između ostalih i kolumnisti i saradnici redakcije RT Balkan: prof. dr Slobodan Antonić, prof. dr Slobodan Vladušić, prof. dr Darko Ristov Đogo, protojerej-stavrofor, prof. dr Miloš Ković, prof. dr Milomir Stepić.
Pročitajte OVDE o ulozi Vatikana u otimanju srpskih manastira na KiM
Izvor: RT Balkan
