MUKE SA RUSIMA
U poslednjih nekoliko tekstova pokušao sam da pokažem trajektorije domaće političke scene koje su izuzetno opasne. Naime, kroz istoriju dvadesetog veka, i posebno od 2000. naovamo pokazalo se da su za izdaju manje opasni otvoreni izdajnici nego takozvani srpski nacionalisti koji odrađuju poslove za strance. Englezi, majstori skrivenih tehnika moći, vrlo dobro znaju da je za završavanje njihovih poslova ovde najvažnije da to ide preko nacionalista koji imaju legitimitet nego preko oktroisanih zapadnjaka koji nemaju nikakvu podršku i stalno moraju da se plaše javnog mnenja.
Otud je ova vlast idealna za ono što njima treba i to u pravo na način na koji se sve odrađuje. Naime, dok vaši plaćeni navijači ispisuju parole Kad se vojska na Kosovo vrati, u isto vreme vi predajete deo po deo ingerencija. I nesrećni birači uplašeni, korumpirani, a često i neobavešteni čitaju Informer koji kaže kako su ovi svi sem Vučića izdajnici i oni bi sutra odmah predali Kosovo, da se on krvavo bori za nas, i konačno da to što predaje zapravo nije predao, da ono što je potpisao u stvari nije potpisao, da to što su Briselski i Ohridski sporazum sada zvanično postali deo poglavlja 35 zapravo ništa ne znači jer konačno čeka Vučić da dođu Rusi pa će sve to da postane nevažno, da porazi u UN i Savetu Evrope neće biti ponižavajući itd.
To da ovi u opoziciji jesu uglavnom sve to što Informer tvrdi da jesu, nije sporno, ali ne vode oni državu nego onaj o čijem daleko važnijem predajništvu državni mediji ćute. No, kao što smo pokazali, osnovna podela prema kojoj se upodobljuju svi podsistemi jeste na Mafiju, kvazinacionalnu i Ustaše, opozicione. Postoje indicije da je i bar jedan deo opozicije shvatio ovu igru u kojoj su Alek i Dragan podelili sve, čime je opozicija naravno osuđena da večito tavori. Onaj incident sa skidanjem bubice i odbijanje većine SPN da i dalje budu robovi i nadničari kod ovoga koga samo Beograd zanima, aktiviranje novih lica koja idu sa jasnom nacionalnom agendom, pokazuje da je počela restrukturacija opozicije, odnosno bar neki pokušaji da se izađe iz ove podele na Mafiju i Ustaše.
No predmet ovog članka su problemi koje mi imamo sa jednim delom ruske administracije koji svesrdno doprinosi etabliranju ove podele i svim pokušajima da se učvrsti poljuljani legitimitet Predsednika kao navodnog branitelja nacionalne priče. Nedavno sam naime ponovo prisustvovao jednoj uobičajenoj, sada već standardnoj situaciji u kojoj relativno značajni gosti iz Rusije koji dođu kod nas, pred publikom sastavljenom isključivo od domaćih patriota od kojih je 90% jasno antivučićevski raspoloženo, počnu da botuju za Vučića. Kao i onomad kad su za one nesrećne Marinikine kvaziproteste svi ruski mediji po definiciji počeli da bulazne kako je u pitanju beogradski majdan, opet smo morali da slušamo dranje po prozapadnoj opoziciji, o opasnostima koje oni donose itd. Onda je ustao jedan od domaćih patriota i podsetio da na vlasti nije Marinika, već Vučić i da on predaje Kosovo, radi Dodiku o glavi, predaje strancima resurse itd. DŽaba, gost je nastavio po standardnoj matrici, ignorišući sve primedbe i ponavljajući kako je to patriotska vlast itd.
Sve to ima niz razloga. Prvi je to što treba znati kako je ruska administracija uprkos našim isporukama municije Ukrajini, zadovoljna odnosima, odnoso Vučićem sve dok im on ne uvede sankcije. NJima više ne treba i on to savršeno zna. DŽaba što im iskrene patriote objašnjavaju da je to rezultat rada velike patriotske mreže i karaktera naroda, a da u vlasti sve više dominiraju oni koji bi sutra uveli sankcije i koji Srbiju na sve moguće načine guraju u zapadno grotlo.
Drugo, treba znati da su ruski faktori koji ovde deluju daleko od jedinstvene i koordinisane pozicije, Može zvučati zapanjujuće, ali daleko centralizovaniji i koordinisaniji nastup imaju zapadne, navodno demokratske države poput SAD ili Nemačke. Tu je apsolutno sve centralizovano, i ne postoji teorijska mogućnost da fondacije, biznis, agencije itd. rade nešto što nije ispraćeno i usklađeno sa željama ambasade. Kod Rusa, kao i kod Srba imate niz paralelnih tokova, i od ranije razvijenu podložnost za razne oblike korupcije. Otud je ponašanje menadžmenta ovih bandita iz Gasproma koji upravljaju NIS-om i bankara koji su ovde bili prisutni, još gore nego ponašanje zapadnih korporativnih divljaka. To su oni majstori koji su maltene do juče finansirali prozapadne medije, reklamirali se na Veranovoj B92 i to u vreme dok je Insajder plasirao filmove o štetnom delovanju Rusije ovde! Na stranu što su se masovno razvodili, naše devojke sekretarice tretirali kao poslovnu pratnju ili se njima ženili itd. Po pravilu su finansirali izrazite antiruske igrače, i odbijali bilo kakvu saradnju sa proruskim patriotama.
Nadalje ambasada ima svoju logiku, kulturne institucije svoju, a opet posebna priča su tzv. ruski mediji koji deluju na srpskom jeziku. Kao što je poznato to je manje više porodična delatnost…Vučić naravno ima i svoje Ruse, pa je recimo probleme koje je imao sa delovima ruskih analitičara koji se bave nama, rešio tako što je asistent njegovog drugara Babakova, legendarni Bondarenko dobio odavde pare da pokrene portal Balkanist u kome se fino plaćaju tekstovi. Tako su mnogi preko noći promenili svoj kritički stav prema ovdašnjoj administraciji.
Direktan povod za ovo je što su tzv ruski medijski poslanici, od skoro krenuli mnogo dalje od onog što smo imali do sada. Do sada su bili ograničeni na botovanje za njega i građenje pogrešnog imidža o njegovom patriotizmu i navodnoj proruskoj poziciji. Od nedavno su počeli da kupuju domaće medije, portale i slična preostala glasila ili da im nude novac da prestanu da kritikuju Vučića. Time se objašnjava promena uređivačke politike i zatvaranje prostora za ono što je zapravo najrelevantnije i naravno za Vučića najopasnije a to je desna patriotska priča kritična prema Vučiću. Dakle nakon što je ubio stranke te provenijencije, sada je uz jedan deo ruskih faktora (koji ne moraju nužno da budu i etnički Rusi), krenuo da glajhšaltuje preostale patriotske prostore sa ciljem eliminacije svega što je ozbiljna kritika vlasti. Ovo je ekstremno štetan i opasan potez koji ne vidi dalje od nosa i nije vezan samo za ovdašnju korupciju. Ta ideja da se sav opozicioni narod, koga po prirodi stvari ima sve više, usmerava ka Ustašama i da pristojan svet ovakvim izveštavanjem takvih medija počinje da izjednačava antivučićevstvo sa antiruskim pozicijama, jako je loše i po nas i po njih. Ali o tome nemate sa kim da razgovarate kod njih. Isto kao i povodom idotskog slavljenja 20 oktobra. i pričom kako su nas tad oslobodili dovodeći onog vampira sa Dedinja na vlast. Tu su na istim pozicijama sa svim najvećim domaćim srbomrscima – samo Rusi i drugosrbijanci mogu da slave 20. oktobar kao veliki datum.
No to nam je što nam je. Bližih od njih nemamo, a za svoje stvari moramo da pokušamo da se sami izborimo. I ovde i kod njih. Moramo naći način da se odupremo ovom glajhšaltovanju patriotskih medija i da branimo i gradimo autentične patriotske prostore koji će se odupreti i Vučiću i njima.
I naravno, moramo da iselimo vampira sa Dedinja. Kao što smo videli dovoljna je bila jedna izjava gradonačelnik Beograda da pokrene lavinu. Još jednom smo makar na alternativnim medijima mogli da ponovimo vrlo jasne i razumne argumente o potrebi iseljavanja one sramote ne samo zato što je u drugom napadu na Srbiju posle 1915 pobio stotine hiljada srpskih patriota, već pre svega zašto što se radi o poslednjem totalitarnom mauzoleju u Evropi. Uz naravno jednaku sramotu za Ruse koja stoji na Crvenom trgu.
Dakle uklonimo Kuću cveća! Oslobodimo Srbiju. Hristos voskrese, da Srbija vaskrsne.
Ostale tekstove Miše Đurkovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
