On je za NIN kazao da je Srbija značajno napredovala u procesu reformi, ali da postoje stvari, među kojima je jedna od ključnih, a to je, kako je rekao, normalizacija odnosa sa Prištinom, koje još moraju da se urade do prijema u porodicu EU.
Žiofre je naveo da je Srbija čvrsto usidrena za ekonomski prostor EU, da je 60 odsto srpske trgovine sa EU i svake godine se razmenjuje 40 milijardi evra.
On je kazao i da zabrana srpskog dinara na Kosovu svakako ne doprinosi normalizaciji odnosa ističući da je EU jasno rekla da ta jednostrana akcija koju je preduzela Priština, tačnije kosovska centralna banka nije korisna i ne doprinosi dijalogu.
"Ovo pitanje pružanja podrške kosovskim Srbima iz Beograda, treba da se razmatra u dijalogu i takođe treba da bude deo razgovora o stvaranju Zajednice srpskih opština. Zato EU preko specijalnog predstavnika Miroslava Lajčaka pokušava da pronađe kompromisno rešenje po ovom konkretnom pitanju", rekao je on.
Kako je naveo, do sada posle sedam rundi dijaloga, bilo je nemoguće naći kompromis između dve strane, dodajući da se EU žalila na jednostranu prirodu akcije koja je preduzeta i koja je stvorila niz poteškoća građanima koji tamo žive.
Žiofre je istakao i da region prolazi kroz vrlo specifičan trenutak i da se nalazi pred velikom mogućnošću da ostvari veliki napredak u pravcu prijema u EU.
"Mislim da je ovo, ako tako mogu da se izrazim, veća slika koju svi razumeju u kontekstu nove realnosti stvorene ruskom agresijom na Ukrajinu i nove geopolitičke realnosti", rekao je Žiofre.
Prema njegovim rečima, rezultat te nove realnosti je želja EU da ubrza članstvo Zapadnog Balkana i to se navodno upravo vidi poslednjih meseci, poput odluke da se otvore pregovori sa Severnom Makedonijom, Albanijom i u martu sa Bosnom i Hercegovinom.
"To je ono na šta svi treba da budu fokusirani. Istovremeno, znam da još postoji nasleđe iz prošlosti koje nije do kraja razrešeno. Neka pitanja i dalje moraju da budu rešena, ali moramo da ih rešavamo u tom duhu, duhu Brisela u pravcu približavanja EU kroz dijalog, pregovore, kompromise i reforme. To je način na koji možemo da ostvarimo napredak", kazao je Žiofre.
On je objasnio i da ulazak u EU znači da država postaje član kluba, porodice, gde mora da se uradi niz stvari i da srpska ekonomija bude u stanju da se takmiči sa ekonomijom EU, jer će sve barijere nestati, a to, kako je naglasio, jeste velika prilika, ali mora postojati i kapacitet da se izdrži pritisak.
"Takođe, potrebno je ojačati osnove, vladavinu prava, borbu protiv korupcije i druge bitne stvari. To znači da čak i u sadašnjim okolnostima obnovljenog zamaha proširenja, proširenje ostaje proces zasnovan na zaslugama, jer su to pravila igre", rekao je ambasador EU u Srbiji.
"Nije vreme za jačanje odnosa sa Rusijom"
Kako je naglasio, sada svakako nije vreme za jačanje odnosa sa Rusijom, dok EU sa Kinom ima drugačiji odnos.
"Kina je partner u mnogim pitanjima poput klimatskih promena i na tome mora da se sarađuje, a takmac je i u pogledu ekonomske konkurencije, a to je ono što se naziva sistemskim rivalom", naveo je Žiofre.
On je ubeđen i da bi velika većina građana Srbije glasala za članstvo u EU i da bi zajednica želela da vidi više informacija koje Vlada Srbije pruža građanima o prednostima članstva u EU, o prednostima države kandidata, a kojih navodno ima mnogo.
On je naglasio i da EU želi da može da računa na Srbiju kao pouzdanog partnera u spoljnoj politici.
"Moj posao je da pomognem Srbiji da ostvari strateški cilj, a to je da postane članica EU, a to zahteva doprinos različitih aktera. To ne može da uradi samo vlast, već morate da dobijete podršku stanovništva, poslovnog sektora, civilnog društva i svako mora da da svoj doprinos, tako da je za mene veoma važno da razgovaram sa svima", zaključio je Žiofre.
Pročitajte OVDE šta Borelj kaže o Zapadnom Balkanu kao mogućem novom ratnom žarištu
Izvor: RT Balkan
