Vašington je, međutim, i bez dodatnog unutrašnjeg zaoštravanja, već na korak od pokretanja globalnog rata.
Američka ministarka finansija, DŽenet Jelen, doletela je na ekonomski forum u Frankfurt i „uhvatila bika za rogove“. Zatražila je da se Evropska unija pridruži predstojećem antikineskom paketu sankcija SAD i da ograniči uvoz kineskih tehnologija. Posebno, da uvede zabranu uvoza kineskih električnih automobila.
Veran svom holivudskom stilu, Vašington zabranu objašnjava golom tvrdnjom da su kineski električni automobili opasni po životnu sredinu.
Bajdenov tim besramno i namerno laže.
Problem nije ekološki, već u tome što kineska auto industrija čeličnim čizmama gazi američke konkurente, preplavljujući tržište SAD svojim vozilima.
U epicentru su - akumulatori. Najnapredniji i sa najboljim pokazateljima su litijum-jonski. Upravo oni, teški samo pola tone, ugrađeni su u sva savremena električna vozila. A od 2022. godine, najveći proizvođač litijum-jonskih, olovno-kiselinskih i nikl-metal-hidridnih baterija je Kina, koja drži 56 odsto globalnog tržišta.
Kineske su četiri od deset najvećih svetskih specijalizovanih fabrika akumulatora. One su ih 2022. godine proizvele u vrednosti 50 milijardi dolara.
Predviđa se da će tržište akumulatora do 2027. godine porasti na 136 milijardi, rastući po godišnjoj stopi od sedam odsto, a nema sumnje da će udeo Kine rasti istom brzinom.
Drugo mesto na tom tržištu dele Južna Koreja i Japan, a SAD su tek treće.
Američke kompanije QuantumScape, A123 Systems, Enovix, SES AI i Amprius Tech zajedno drže samo osam odsto globalne proizvodnje, ali na svakom ćošku obećavaju da će od proizvodnje akumulatora do 2033. zarađivati najmanje 78 milijardi godišnje.
Do 2007. godine, kupovna moć jednog kineskog domaćinstva premašila je 1.500 dolara, nadmašivši kupovnu moć prosečnog američkog domaćinstva.
Otad je Peking počeo da uraganskim tempom povećava svoj izvoz i do 2019. godine postao je treći trgovinski partner Sjedinjenih Država, drugi nakon Kanade i Meksika. U vreme Trampove zvanične objave trgovinskog rata Kini, disproporcija u međusobnoj trgovini postsla je kolosalna i
Ukupna trgovina između SAD i Kine dostigla je 683 milijarde dolara, od čega je 120 milijardi bio izvoz Sjedinjenih Država u Kinu, a 563 milijarde - kineski izvoz u SAD.
Kinezi su samo od izvoza proizvoda elektronike i mašinstva u SAD zaradili duplo više nego što sav američki izvoz na njihovo tržište.
RUSI OPKOLILI ČASOV JAR! Vojska upada u sve kritične tačke, ukrajinska armija u velikoj defanzivi
Izvor: Fakti.org
