Priredio: Vladimir Dimitrijević
O PROMENAMA
Neki seljak kupi na stočnoj pijaci prelepu ždrebicu. Svi su se divili i zavideli mu. On im reče:
- Ništa mi nemojte zavideti, jer se sve menja.
Uskoro kobila pobegne i pređe u Mongoliju, neprijateljsku zemlju, tako da se niko ne usudi da je traži. Komšije počeše da ga žale i dođoše da ga teše.
- Nikako me nemojte tešiti, jer nisam ni tužan. Sve ovo može da izađe na dobro.
Kobila se uskoro vrati iz Mongolije sa divnim pastuvom i oždrebi mu lepo žensko ždrebe.
Opet se komšije oduševe kako je nebo milostivo.
- E, moje komšije, zar ste zaboravili? Nesreća uvek ide za srećom.
Uskoro pastuv, koji je bio neukrotiv, udari njegovog sina kopitom, i slomi mu nogu. Komšije rekoše:
- E, vala, sad ne možeš da se praviš pametan, jer je ovo teška nesreća.
A on im reče sa osehom:
- Uvek ima sreće u nesreći.
I stvarno: uskoro izbije rat između Kine i Mongolije, i mnogi mladići iz tog sela budu mobilisani i poginu, a sin onog seljaka ostane živ, jer nije mogao da ratuje slomljene noge.
KAKO SE ODMORITI OD OBAVEZA?
Jedan Konfučijev učenik reče:
- Mnogo sam se umorio od učenja i sticanja premudrosti, pa bih hteo neke lakše obaveze. Da li da odem i služim našem kralju?
- Ko služi kralju, služi celoj državi. NJemu odmora nema, reče Konfučije.
- Da se onda vratim ocu i majci?
- Majka i otac su nas toliko zadužili da im se odužiti ne možemo. Ni tu odmora nema – treba vraćati dug roditeljima.
- A ako se oženim i dobijem decu? Nije li to slatki počinak u naručju voljenih?
- Briga o ženi i deci zahteva celog čoveka.
- Idem onda među prijatelje, da se zabavim.
- Da bi se bilo prijatelj, potrebno je svagda ukazivati pažnju onima koje smo odabrali.
- Idem onda na selo. Tamo ću se odmarati u prirodi.
- Ko seje i žanje pirinač, ceo dan je u vodi i blatu.
- Pa šta onda da radim, učitelju?
- Zamisli svoju nadgrobnu ploču i seti se da mir čeka zaslužne sa one strane groba. Tada ti na zemlji ništa neće biti teško.
Pročitajte OVDE autorski članak protojereja Andreja Tkačova
Izvor: Pravda.rs
