Izlaznost na izborima za novi saziv Evropskog parlamenta bila je nešto viša nego pre pet godina – 50,97 odsto.
Najviše glasova osvojila je konzervativna Evropska narodna partija (EPP), dok će krajnje desne stranke imati znatno više poslanika nego do sada. Krajnja desnica je osvojila najviše glasova u Francuskoj i Austriji, dok je u Nemačkoj i Holandiji zauzela drugo mesto.
Zelene i regionalne partije i stranke umerene levice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA), najveći su gubitnici izbora jer su izgubile priličan broj mandata.
Analitičari procenjuju da će u novom parlamentu biti teško pročitati jasnu stratešku agendu osim nekih ključnih principa oko bezbednosti i ekonomije. Gde se tu uklapa Zapadni Balkan i kosovsko pitanje zasad je teško reći.
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić ocenio je da evropski izbori donose promenjenu političku topografiju unutar Evropske unije i pokazuju da građani Evropske unije imaju “različite i često sve više polarizovane stavove o ključnim pitanjima” - od sukoba na istoku Evrope, ekonomije, migracija, klimatskih promena...
“I nema sumnja da će se ovo odraziti i na politiku samih evropskih institucija. Srbija će nastaviti da pažljivo prati politički razvoj u Briselu i nastavićemo da radimo na tome da pridobijamo što je moguće veći broj i evroparlamentaraca, ali i drugih zvaničnika u državama, članicama za što brže pridruživanje Srbije i Evropskoj Uniji”, rekao je Đurić.
Ministar navodi da će, nezavisno od svega toga, Srbija nastaviti da sprovodi reforme sa ciljem da stvori prosperitetno, napredno društvo, a u skladu sa ciljevima koje je predsednik Vučić proklamovao.
“Sa željom da do 2027. životni standard bude znatno viši od onog koji je Srbija imala u prethodnom periodu, prosečnu zaradu od 1.400 evra, stotine kilometara novih puteva i uopšte da naše društvo učinimo potpuno spremnim i čak iznad nivoa standarda Evropske unije u mnogo čemu”, dodao je.
Novom strukturom u Evropskom parlamentu Đurić očekuje da je Srbija dobila "pravu priliku da se bori za više prijatelja".
“Mi ćemo neumorno raditi na tome da nove prijatelje stvaramo, da pravimo grupu za podršku ne samo o evropskim integracijama Srbije, nego i grupu koja će imati veće razumevanje za naše nacionalne interese, od Kosova i Metohije do drugih regionalnih tema i radujem se da u narodnom periodu radim sa svima njima zajedno sa našim timom”, kazao je ministar.
O tome kako će se izbori za Evropski parlament odraziti na proces pridruživanja EU i dijalog Beograda i Prištine za Kosovo onlajn je govorila naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri DŽekson Helena Ivanov.
“Ovi izbori su svakako na neki način tektonski udar za Evropu, u smislu da je performans desničarskih i ekstremno desničarskih partija zaista bio nepredvidivo visok do nivoa da je Makron osetio potrebu da raspiše vanredne parlamentarne izbore s obzirom na performans njegove stranke u odnosu na stranku Le Penove. Tako da mislim da ćemo svakako videti desniju Evropu, jer činjenica da su desničarske stranke ovoliko dobro prošle na ovim izborima će svakako uticati na to kako se i trenutne vlasti, koje su možda bliže centru, ponašaju kako bi zadržale popularnost među glasačima”, navodi Ivanov za Kosovo onlajn.
Što se tiče samog pristupa Zapadnom Balkanu, ne očekuje puno promena naročito kada je u pitanju normalizacije odnosa Srbije i Kosova.
“Stvari su već ustanovljene, taj put je jasan i verujem da će očekivanja biti ista i da će se ona suštinski zasnivati na tome da se od obe strane očekuje da implementiraju ono što su prethodno dogovorile”, ocenjuje Ivanov.
Međutim, s druge strane, smatra da jedna od osetnih posledica za Zapadni Balkan može biti pridruživanje i pristupanje Evropskoj uniji, jer, nakon ovakvih izbora, veruje “da će apetit za proširivanje biti manji, nego što je bio do sada”.
“Kada je u pitanju proširivanje i pristupanje Evropskoj uniji, mislim da će tu vrlo slične posledice biti i po Srbiju i po Kosovo, u smislu da će se s jedne strane generalno apetit za proširivanjem umanjiti, ali sa druge strane mislim da će i taj uslov da se odnosi između Beograd i Priština normalizuju, da će to i dalje biti uslov za bilo kakvo substantivno razmatranje da se priključimo Evropskoj uniji”, navodi ona.
I sociolog Vladimir Vuletić smatra da posle izbora za Evropski parlament neće doći do nekih velikih zaokreta u politici, ali ocenjuje za Kosovo onlajn da će unutrašnji problemi zemalja EU baciti Zapadni Balkan u drugi plan. Isto očekuje i po pitanju Kosova, ne isključujući mogućnost da će se ključna reč ponovo prepustiti Sjedinim američkim državama.
“Jako se mnogo govori o tom pomeranju Evrope u desno. Nema sumnje da, kada je o Evropskom parlamentu reč, tu nije došlo do nekih dramatičnih velikih pomerenja koje bi uticalo ni na personalnu, a generalno ni na politiku Evrope prema ključnim pitanjima. Dakle, neće se promeniti ni odnos prema ratu u Ukrajini, neće se promeniti ni odnosi u samoj Evropskoj uniji, tako da, kada je reč o tim ključnim politikama, nema razloga za očekivati da će doći do nekih zaokreta”, kaže Vuletić.
Navodi da su za Evropu značajniji potresi unutar pojedinih, pre svega vodećih zemalja EU, i veruje da će oni dovesti do manjeg interesovanja za regionalna pitanja na Balkanu.
“Pre svega će se baviti svojim unutrašnjim pitanjima. Vidimo da su već najavljeni parlamentarni izbori u Francuskoj, koalicija vladajuća u Nemačkoj je bitno uzdrmana, tako da možemo očekivati da će biti manje interesovanja za ideju proširenja. S druge strane, kada je reč o pitanjima koja nas najviše interesuju, pre svega kada je reč o Kosovu, tu bismo eventualno mogli da očekujemo da će fokus biti manji i da će se ključna reč ponovo prepustiti Sjedinim američkim državama, kao što je to i ranije bio slučaj”, navodi Vuletić.
Komentarišući aktuelne geopolitičke prilike ocenjuje da se one ne menjaju tako brzo i da je ideja Zapada “da ovaj prostor treba rascepkati u meri da ga je lakše kontrolisati”.
“To, generalno, ne odgovara Srbiji. Srbi su i brojčano najveći narod, oni su i teritorijalno rasprašeni, ali vidimo da je ta politika već dovela do toga da Srba gotovo da više nema kao bitnog političkog faktora u Hrvatskoj. Crna Gora i Srbija su se razdružile i to je otežalo poziciju Srba u Crnoj Gori. Danas je to nešto malo drugačije i bolje nego što je bilo pre, ali setimo se da je ta promena uvek moguća. Znači, politika Zapada, ne iz razloga što oni nekog više vole ili ne vole, njima je to u krajnjoj liniji svejedno, nego ih pre svega interesuje da to budu male, što je moguće manje državice”, kaže poznati sociolog.
Ono što bi moglo da utiče na ovaj region, ocenjuje, donela bi pobeda Donalda Trampa na izborima u SAD.
“Setimo se pred kraj njegovog mandata, gospodin Grenel i on su već, da tako kažemo, imali određeni plan za ovaj region, za odnose između Beograda i Prištine. Nikada to nije ozvaničeno, ali negde se otprilike i zna na čemu se taj plan zasnivao, što je bitno različito u odnosu na ono što aktuelna administracija pokušava da realizuje”, kaže Vuletić.
Pročitajte OVDE o Erdoganovom apelu za Gazu
Izvor: Kosovo Onlajn / Pravda.rs
