Uticaj rezultata izbora za Evropski parlament na politiku Brisela prema Srbiji ovako komentarišu sagovornici Sputnjika dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu i novinar Žarko Rakić.
Dobri rezultati partija koje imaju pozitivan stav prema Srbiji
Partije koje podržavaju i razumeju Srbiju ostvarile su jako dobre rezultate u Francuskoj i Nemačkoj, kaže Mitić. On podseća da je Nacionalno okupljanje Marin Lepen osvojilo na izborima za Evropski parlament dvostruko više glasova od stranke Preporod predsednika Emanuela Makrona zbog čega je on i raspisao vanredne parlamentarne izbore. Međutim, napominje politikolog, dobre rezultate imaju i desničarska partija Erika Zemura i levičarska Žan-Lik Melanšona koje obe imaju pozitivan stav prema Srbiji, ali se i protive učešću Francuske u ratu u Ukrajini i slanju oružja toj zemlji.
Što se tiče Nemačke, tamo je, prema rečima Mitića, bez obzira na autogolove i tešku kampanju veoma dobar rezultat ostvarila Alternativa za Nemačku, ali i Sara Vagenkneht koja isto tako ima pozitivne stavove prema našoj zemlji. Spisku onih koji imaju razumevanja za Srbiju mogu se dodati i Slobodarska partija u Austriji, Robert Fico u Slovačkoj...
„Rast ovakvih partija, pogotovu u Francuskoj znači da će Makronu, koji je ionako do sada više puta blokirao proširenje EU putem nove metodologije, biti još teže da do kraja mandata da zeleno svetlo za proširenje“, smatra Mitić.
Francusko-nemački plan izgubio legitimitet
On ukazuje na još jedan važan aspekt rezultata Evropskih izbora u Francuskoj i Nemačkoj:
„Rezultat koji je ostvario Makron najbolje je okarakterisao list Figaro – ovo nije poraz nego poniženje. Ovo je i predsednik koji ima i pi-ar vezan za Olijpijske igre, predsednik države koja je jedan od glavnih motora EU, koji stalno koristi pitanje sukoba u Ukrajini da se istakne i uprkos svemu njegova partija je dobila mizernih 14 odsto naspram 32 odsto Marin Lepen koju su na sve načine pokušali da uruše. Tih 14 odsto i Šolcovih između 12 i 15 pokazuje apsolutni nedostatak legitimiteta francusko-nemačkog plana Makrona i Šolca.“
Problem je, međutim, prema mišljenju Mitića, što je taj plan pre dva meseca kao kukavičje jaje ubačen u poglavlje 35 kao uslov za pregovore Srbije za EU članstvo.
„Mi sad moramo da ispunimo te elemente koji znače de fakto priznanje nezavisnog Kosova. Time su se odbranili od toga da sad neko može da kaže – pa ovi su izgubili. To je već dokument EU i mi smo zakasnili“, smatra naš sagovornik.
Žarko Rakić veruje da Srbija ipak ima nešto bolje karte u novim okolnostima u EU jer će i mejnstrim partije, kao i Ursula fon der Lajen, ako ostane predsednica Evropske komisije, morati da odustane od nekih elemenata svoje agende.
„Ukoliko Fon der Lajenova i prođe suočiće se sa time da će nacionalni parlamenti nastojati da na svaki način ograniče moć Brisela. Brisel će se naći na udaru. Ursula je nekad imala podršku Angele Merkel, sada takvu podršku nema, nema jako ime koje će stati iza nje“, ističe novinar.
Uspon antiratne opcije
Na pitanje može li se reći da je ratna opcija u EU doživela ako ne poraz, ono bar udarac, Rakić konstatuje da je, bar što se tiče Nemačke, teško reći da li antiratna opcija ima većinu, ali da je u svakom slučaju u usponu:
„Nemački konzervativci i demohrišćani ne bi promenili sadašnju spoljnu politiku Nemačke kad bi došli na vlast zato što nisu samostalni. Nemačka je vazalna država, čim ima strane vojnike na svojoj teritoriji zna se u kom je statusu. Ali će biti razumnijih poteza i više će se obratiti pažnja na interes nemačkih građana a manje na to kako Nemačka treba da podnese najveći finansijski teret pomoći Ukrajini ako već nema dovoljno oružja i druge vojne opreme“.
Ipak, kad se podvuče crta, smatra Mitić, upravo zbog geopolitičkih promena i kretanja na ratištu u Ukrajini Srbija ne može očekivati slabljenje pritiska iz Brisela.
„Ti pritisci mogu samo da se nastave, a možda čak i intenziviraju, pogotovu imajući u vidu da idu i američki izbori. Biće velika nervoza da se nešto što pre završi i da se potencijalno otvore i nove veštačke krize. Jer sve su ovo veštačke krize - i ubrzavanje rešenja pitanja Kosova, i sve što se dešavalo sa rezolucijom o Srebrenici. To su sve veštačke krize kojim pokušavaju da destabilizuju region a bojim se da nije kraj svemu tome. Ali rezultati evropskih izbora, ali i Deklaracija Svesrpskog sabora daju ipak Srbiji više manevarskog prostora“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
RUSI NA SAMO 7 KILOMETRA OD CILJA! Tu će preseći svako snadbevanje oružjem ukrajinske vojske
Izvor: Sputnik.rs
