Ukoliko bi mogla da se stavi cena na opstanak vladajuće koalicije u Nemačkoj, ona bi iznosila 40 milijardi evra.
To je procenjeni iznos za koji bi kancelar Olaf Šolc i njegovi koalicioni partneri trebalo da smanje državnu potrošnju kako bi popunili rupe u budžetu za 2025. godinu, navode stručnjaci.
Posle katastrofalnih rezultata tri vladajuće partije na evropskim izborima — koje su zajedno prikupile samo 31 odsto glasova — opstanak Šolcove vlade mogao bi da zavisi od toga da li stranke mogu da postignu sporazum o budžetu bez većeg sukoba.
"Ili ćemo se dogovoriti ili ćemo dići ruke", rekao je poslanik Šolcovog SPD-a Tim Kluzendorf za "Politiko".
Vladajuće stranke se slažu da ozbiljno oslabljena koalicija ne može da preživi još jedan budžetski spor, kao što se dogodilo prošle godine nakon što je presuda nemačkog Saveznog suda pravde napravila "rupu" od 60 milijardi evra u državnim finansijama.
Ta odluka ograničila je mogućnost vlade da povlači novac iz posebnih fondova koji su uspostavljeni kako bi se zaobišla ustavom propisana kočnica za državnu potrošnju, koja savezni deficit ograničava na 0,35 odsto BDP-a, osim u vanrednim situacijama.
Posledice te presude nastavljaju da prate koalicionu vladu, primoravajući vladajuće stranke da naprave strmoglave rezove federalne potrošnje za 2025. godinu.
Uskoro sastanak Šolca i vodećih ministara
Očekuje se da će ministar ekonomije Robert Habek, ministar finansija Kristijan Lindner i Šolc doneti nacrt budžeta do početka jula, pre letnje pauze Bundestaga.
S obzirom na to da se koalicija destabilizovala nakon izuzetno lošeg izbornog rezultata — i poziva među konzervativnim opozicionim liderima na vanredne izbore — njihova politička budućnost verovatno zavisi od toga da li mogu da postignu sporazum.
Ali postizanje dogovora kojim će svi biti zadovoljni čini se malo verovatno s obzirom na različite političke prioritete unutar koalicije.
Članovi levičarskih vladajućih partija — SPD-a i Zelenih — čvrsto su protiv smanjenja socijalnih programa i zalažu se za popuštanje strogih pravila potrošnje, dok Slobodne demokrate (FDP) žele da se pridržavaju tih pravila.
Zapravo, politička slabost stranaka znači da će frakcije verovatno još jače insistirati na svojim ključnim — i često kontradiktornim — političkim prioritetima u pokušaju da sačuvaju svoje pristalice.
Sužen manevarski prostor
Kako stvari sada stoje, koalicione stranke, takođe, imaju malo prostora za fiskalni manevar u budžetu za koji se predviđa da će iznositi oko 450 milijardi evra za 2025, prenosi "Politiko".
"Skoro polovina saveznog budžeta će na kraju otići na socijalna davanja i penzione subvencije, što znači da je obim smanjenja potrošnje veoma ograničen", rekao je predsednik Kil instituta za svetsku ekonomiju Moric Šularik.
Smanjenje budžeta za više desetina milijardi evra je nemoguće bez smanjenja socijalne potrošnje, dodao je on. Članovi Šolcovog SPD-a se, međutim, oštro protive takvim rezovima.
Jedno od ključnih spornih pitanja odnosi se na odbranu, odnosno kako pronaći novac za finansiranje Šolcovih obećanja da će obnoviti nemačku vojsku i ispuniti cilj NATO-a o potrošnji dva odsto BDP-a svake godine na obranu.
Resorni ministar Boris Pistorijus rekao je da će 2025. godine biti potrebno oko 6,5 milijardi evra dodatne vojne potrošnje kako bi se ispunili zacrtani planovi. On je predložio da se izdaci za odbranu plaćaju iz posebnog fonda koji bi bio van normalnog nemačkog budžeta, tvrdeći da nemački građani imaju "ustavno pravo na bezbednost".
Ministarka spoljnih poslova iz redova Zelenih Analena Berbok takođe tvrdi da sukob u Ukrajini predstavlja "hitan slučaj", čime se opravdava suspenzija kočnice duga kako bi se finansirala vojna potrošnja i podrška Kijevu.
"Šta bi mogla biti veća vanredna situacija od ovog rata usred Evrope?", rekla je ona u intervjuu za nemački list "Zidojče cajtung", dodajući da bi "bilo pogubno da za nekoliko godina kažemo: 'Sačuvali smo dug, ali izgubili Ukrajinu'".
GORI NOVO ŽARIŠTE: Sprema se rat neviđenih razmera
Izvor: Rt.rs
