"Mnogo lepo, to je mnogo lep osećaj, to si učio, to si radio.... Imam nekoliko pacijenata koji su po svemu trebali da umru. Nekoliko puta sam prekršio sve preporuke i smišljao neku svoju sopstvenu terapiju. Jedna priča me je prilično koštala. Kad sam kao mlad lekar bio dežuran, mi smo tada imali radne subote, na odeljenju je ležalo jedno dete koje je bilo jako oštećeno, izgledalo je bar kao da je jako oštećeno. Ne napreduje, samo se čeka da umre. Šta god da mu radiš isto je i moj pokojni šef kreće sa posla i kaže on meni 'nemoj mnogo da se uzbuđuješ nema od njega ništa, sve smo probali, ako umre nemoj da se trudiš mnogo oko njega'", rekao je Branimir Nestorović i dodao:
"Nije prošlo pola sata on prestao da diše, mene zovu sestre, ne mogu da ga samo pustim. Krenem oko njega, daj ovo, daj ono i tako jedno 10 minuta i on prodisa. Stabilizovao se malo, ispišem sve što sam imao i krenem kući i kažem 'ako umre, umre, sve je napisano tamo u istoriji'. Neverovanto, od tog trenutnka on kao da je dobio neki nov život. To dete je krenulo da napreduje kao iz vode. Otišlo je kući, kasnije je imalo još neke sitnije probleme i oni se pojavili posle 10-ak godina da me mole za nešto drugo i vidiš njega koji se iz mrtvih vratio, ali stvarno iz mrtvih se vratio. Postao je lep, veliki dečko. PItam oca 'da li ima neke probleme?', a on kaže 'ne ide mu matematika'. Tu smo isti. Tako da se to pamti! Te stvari se pamte u životu!", rekao je Nestorović.
NAFTNI KRAH AMERIKE: Nove karte podeljene
Izvor: Mondo
