Generalna skupština Ujedinjenih nacija na zasedanju održanom 23. maja ove godine nije prihvatila predlog rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici u julu 1995. godine. Nije bilo većine glasova od ukupnog broja članica UN, ni od većine prisutnih, istakao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u autorskom tekstu za "Politiku".
"Od 193 države članice UN za predlog bošnjačko-nemačke rezolucije glasale su 84 članice, dok je 19 bilo protiv, 68 se uzdržalo, a 22 članice uopšte nisu glasale, što čini 109 glasova koji nisu podržali sramotnu rezoluciju", precizirao je Dodik u tekstu naslovljenom "109 : 84".
Ovakvo glasanje je, kako je rekao, i rezultat ogromnog truda i delovanja Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, koji su neumorno u nebrojenim kontaktima sa članicama UN objašnjavali i ukazivali na jednostranost i netačnost onoga što je bošnjačko-nemačka rezolucija spremila kao osudu srpskog naroda, Srbije i Republike Srpske.
"Rezolucija nije dobila natpolovičnu većinu od 97 glasova članica UN, jer 84 glasa za nisu bila dovoljna za njeno usvajanje, što pokazuje da to nije većinska volja svetske zajednice država u UN. Ovo je jedina istina, jer to govori matematika i tu ne pomaže ni poslovničko iskrivljavanje Povelje UN", dodao je Dodik i istakao da je ista bila isforsirana od strane zapadnih zemalja, ali je 23. maja na zasedanju GS UN propala na glasanju.
Prema njegovim rečima, ne treba zanemariti ni činjenicu da je rezolucija pisana u tajnosti uz kršenje Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH, te da je njen cilj produbljivanja podela u ionako podeljenoj BiH.
U vezi s tim da u Srebrenici nije bilo genocida, Dodik je naveo mišljenja svetskih stručnjaka, profesora na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu Jehuda Bauera i direktor Centra "Simon Vizental" Efraima Zurofa, kao i "Zaključni izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine", te precizirao da se ovde radi o "genocidu" po tumačenju Haškog tribunala.
Takođe, prvi čovek Srpske je podsetio na prvi pokušaj Velike Britanije s predlogom rezolucije o genocidu iz 2015. godine pred Savetom bezbednosti UN, koji je zaustavljen vetom ambasadora Vitalija Čurkina u ime Ruske Federacije, odnosno ukazao da je usvojena rezolucija pogubnija i jednostranija od britanske.
"U britanskoj rezoluciji je pisalo da postoje žrtve na svim stranama, da se osuđuju sva kršenja i zloupotrebe ljudskih prava i sva kršenja međunarodnog humanitarnog prava, da se izražava žaljenje sa žrtvama na svim stranama u sukobu u BiH, da se potvrđuje podrška Dejtonskom sporazumu i sporazumu o stvaranju Federacije BiH i da se pozivaju sve strane da se strogo pridržavaju svojih obaveza koji proizilaze iz tih sporazuma. U rezoluciji od 23. maja toga nema i to pokazuje namere podnosilaca bošnjačko-nemačke rezolucije. Da li to onda znači da podnosioci rezolucije i oni koji su glasali za, ukidaju Dejtonski sporazum i sporazum za stvaranje Federacije BiH?", upitao je Dodik.
Sramna rezolucija o navodnom genocidu u Srebrenici poručuje svima kako je lako pokrenuti ratove i kako je teško dovesti do pomirenja nakon njih. Pogotovo kada i dalje deluju one snage koje su dovele do sukoba, održavale ga i potpirivale. Kako tada, tako i danas, zaključio je Dodik u autorskom tekstu "109 : 84".
Lokalni izbori u Srbiji: Gde je neizvesno?
Izvor: Sputnikportal.rs
