Ova lista je na izborima 2. juna za odbornike Skupštine grada Beograda osvojila osam odsto glasova birača, odnosno devet mandata, prema rezultatima koje je saopštio Cesid nakon 100 odsto obrađenih biračkih mesta.
Sa manjom izlaznošću glasača na upravo završenim izborima nego na onim decembarskim, "Mi snaga naroda" ostvarila je bolji rezultat na ovom junskom glasanju nego krajem godine kada su dobili šest odsto podrške birača.
I to nakon što se pokret koji je krajem 2023. izašao na izbore kao "Mi glas iz naroda" podelio na dve struje od kojih su obe izašle na izbore u Beogradu i u junu.
Profesor Nestorović istakao je sinoć da je pokret prešao cenzus svuda gde je učestvovao na lokalnim izborima.
Prema podacima koje je "Mi snaga naroda" objavila na svom Telegram kanalu pozivajući se na preliminarne rezultate Ipsosa i Cesida, pokret je prešao cenzus od tri odsto u još osam gradova i opština uz Beograd kao deveti.
U Lazarevcu i Pazovi su osvojili po 10 odsto glasova, u Surčinu 9,5, a u Gornjem Milanovcu 9,3 odsto.
U Zrenjaninu su dobili podršku 5,2 odsto birača, dok su u Jagodini i Svrljigu osvojili po četiri odsto. Cenzus su prešli i u Inđiji gde su imali 3,6 odsto glasova.
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović kaže za RT Balkan da za ovakav izborni rezultat "Mi snaga naroda" u Beogradu dva činioca vidi kao ključna.
"Prvi faktor je što je stranka koja se pozicionirala kao desna, Nova demokratska stranka Srbije, bojkotovala izbore u Beogradu i otvorila prostor delu glasača da glasaju za ovu listu koja je programski i ideološki verovatno bliska toj grupaciji birača. Druga stvar jeste opredeljenje Nestorovića da ne podrži nijednu grupaciju prilikom formiranja vlasti", kaže prof. dr Jovanović.
On dodaje da iako je takva odluka koštala odlaska koalicionog partnera, na neki način biračko telo verifikovalo je takav Nestorovićev stav.
"To je čak pridonelo i većem broju glasova. Birači vole jednu vrstu principijelnog ponašanja", ističe Jovanović.
Osvrćući se na rezultate u drugim lokalnim samoupravama, naš sagovornik napominje da oni pokazuju da će ta lista kao grupa građana sada imati platformu koja će im omogućiti da šire svoj politički uticaj i delovanje.
"Da li će ova grupa građana da se transformiše u političku partiju ili će ostati na tom nivou to je na doktoru Nestoroviću. Problem sa grupama građana je u tome što oni bljesnu i nestanu sa političke scene. Nije ništa čudno da grupe građana kod nas dobro prolaze na izborima. Otprilike oni budu, kada se gledaju lokalni izbori poslednje tri decenije, treća ili četvrta snaga po brojnosti lista koje podnose ukupno", kaže Jovanović.
On napominje da grupe građana osvajaju oko 13 odsto mesta i glasova na izborima i vrlo često u nekim lokalnim samoupravama budu jezičak na vagi.
"Mislim da je ovoj listi laknulo što sad ne moraju da budu jezičak na vagi, ali ćemo pratiti kako će se ponašati u parlamentu kada se bude odlučivalo o projektima koji stoje pred Beogradom", kaže Milan Jovanović.
Gotovo bez klasične izborne kampanje i sa minimalnom zastupljenošću u tradicionalnim medijima, "Mi snaga naroda" pojačala je svoj decembarski rezultat.
Predstavnici pokreta žalili su se da su mediji bili zatvoreni za njih, a profesor Jovanović ukazuje i da su sporenja oko izbornih uslova i promene zakona pojeli vreme za izbornu kampanju.
Uz to, kako dodaje, lokalne teme natkrilile su dve nacionalne teme koje su bile aktuelne u vreme pre izbora, rezolucija o Srebrenici i nastojanje tzv. Kosova da se pozicionira u Savetu Evrope.
"Ako pogledate broj pregleda emisija na Jutjubu doktora Nestorovića videćete da se radi o stotinama hiljada. Iako mu je na prošlim izborima bio otvoren prostor na nekim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, što sad nije bio slučaj, kad imate toliki broj individualnih pregleda vi ste došli u ličnu komunikaciju sa ljudima. NJih niko nije prisiljavao da glasaju za njih, stavljao im flajere, kačio postere, sami su se odazvali", kaže Jovanović.
Pročitajte OVDE o mogućim protestima u Nišu
Izvor: RT Balkan
