NJegovo učešće u ratovima u Iraku i Avganistanu i intervencije protiv takozvane Islamske države učinili su ga ratnim herojem među svojim vršnjacima. Danas je on vodeći kandidat na evropskim izborima za desničarsku stranku Liga Matea Salvinija i gotovo sigurno će stići do Brisela.
"Biću nezavisni kandidat koji ima svoj identitet i koji će se hrabro boriti da afirmiše sopstvene vrednosti domovine, tradicije, porodice, suvereniteta i identiteta koje veoma delim sa Ligom", rekao je Vanači nakon što ga je Salvini najavio kao glavni izbor stranke ranije u aprilu.
Međutim, njegova tranzicija od vojnika do političara nije bila direktna putanja od uniforme do odela koja bi se očekivala. Vanači je dospeo u vrh javne debate prošlog leta kada je objavio knjigu "Il mondo al contrario" (Svet naopačke) prepunu ekstremnih pogleda na žene, LGBTQ+ zajednicu i imigrante.
Odjednom niko nije mogao da prestane da priča o njemu. Knjiga je izazvala žestoke kritike zbog svog homofobičnog i seksističkog sadržaja, a brojne gramatičke i pravopisne greške ismejane su u domaćoj štampi.
Bez obzira na to, "Svet naopačke", koja je prvobitno objavljena u malom izdanju, sredinom avgusta je postala bestseler, sa više od 22.000 prodatih primeraka. Do septembra, Vanači, koga je izdavač nazvao "najpoznatijim generalom Italije", bio je na turneji po zemlji.
Knjiga je na kraju prodata u skoro četvrt miliona primeraka, a u martu je objavio nastavak, "Il coraggio vince" koju je promovisao zajedno sa svojom predizbornom kampanjom.
"Uspeh Vanačijeve knjige je posledica greške (italijanskih dnevnih novina) La Repubblica, koja, umesto da radi ono što progresivno orijentisana štampa obično radi – ignorišući misli svojih protivnika – nije mogla da odoli iskušenju da se ruga autoru neprijatne knjige", rekao je sociolog i politikolog Luka Rikolfi za Euronews.
"Budi svoj, govori šta hoćeš"
Publicitetski trikovi su standardna karakteristika italijanske politike širom političkog spektra, i nije neuobičajeno da političari koriste bes kao sredstvo za mobilizaciju podrške, čak i u vezi sa marginalnim ili trivijalnim pitanjima.
Ranije u maju, Salvini i centristički kandidat Karlo Kalenda javno su se prepirali oko uredbe EU koja zahteva da sve plastične boce imaju čep.
Ipak, Vanačijeva privlačnost ne potiče od samih njegovih izjava, već od uverenja prosečnog Italijana da je sloboda jednaka zdravom razumu i da nijedna tema ne bi trebalo da bude van stola.
Braneći svoje reči jednostavno potvrđujući svoje pravo da ih izgovori, general unovčava decenije rada populista koji su ubedili mnoge glasače da biti autentičan znači moći da kažeš bilo šta bez ikakvih posledica – stil politike koji je najbliže povezan sa Silvijom Berluskonijem.
Berluskoni, medijski mogul koji se često označava kao prvi evropski populista, bio je stalno prisutan u italijanskoj politici od devedesetih do svoje smrti u junu prošle godine. Dok je vodio sopstvenu partiju Forca Italia, smatra se zaslužnim za početak karijere Salvinija i italijanske premijerke Đorđe Meloni, koji vodi desničarsku partiju Braća Italije.
Iako je termin "berluskonizam" prvobitno skovan da opiše preduzetnički optimizam svog istoimenog lidera, on je od tada postao sveobuhvatni termin za stavove tvrdokorne desnice i sumnjive prakse, uključujući navodne sukobe interesa, veze sa mafijom, seksualno nedolično ponašanje i korupciju, navodi Euronews.
"Berluskonijevi TV kanali su svakodnevno imali važnu prevaspitavajuću ulogu o ljudskim odnosima — međuljudskim odnosima, seksualnim odnosima, porodičnim odnosima. Dakle, sada imamo Vanačija koji govori ljudima ono što su već naučili tokom godina putem TV-a", rekla je za Euronews Nadia Urbinati, profesor političke teorije na Univerzitetu Kolumbija.
"U ime onoga što je 'prirodno', oni su prodavali ponašanje koje je često uvredljivo prema imigrantima, homoseksualcima i 'neprirodnim' oblicima porodica. To je jedna vrsta reakcije protiv politički korektnog mentaliteta: Konačno možemo otvoreno da kažemo u javnosti šta mislimo bez ikakve kontrole ili provere, jer to je ljudski život", objasnila je ona.
Vanači je jednostavno najnovija iteracija višedecenijske promene u kojoj su birači ti koji oblikuju pozicije političara, a ne obrnuto, rekla je Urbinati.
NEŠTO SE KUVA: Na konferenciji u Švajcarskoj može biti iznenađenja
Izvor: Kurir.rs
