U ukrajinskim zatvorima i pritvorima trenutno se nalazi oko 46 hiljada ljudi, ali ukrajinski zvaničnici govore kako bi ova mera mogla da omogući mobilizaciju 10 do 20 hiljada zatvorenika, pošto zakon zabranjuje mobilizaciju osuđenih za teška krivična dela, poput ubistva sa predumišljajem, silovanja, seksualnog nasilja, kao i onih koji su osuđeni za krivična dela protiv nacionalne bezbednosti.
U svakom slučaju, to ne rešava probleme Kijeva s obzirom na to da ukrajinska vojska mesečno trpi gubitke od 50 hiljada vojnika i oficira.
„Ne mislim da će u aktuelnim realnostima, kada ljudi imaju pristup internetu, biti mnogo voljnih da izađu iz zatvora i da idu na front. U zatvoru će barem biti živi, dok na frontu, s obzirom na trenutna dešavanja, neće imati šanse, pošto su stalno na meti artiljerije, avijacionih bombi, dronova itd. Čak i ako ukrajinski insajderi kažu da su u pravcu Harkova gubici već premašili celu „tvrđavu Bahmut“, nije teško zamisliti kakvi su gubici u drugim oblastima“, kaže ruski politikolog Armen Gasparjan.
Zakon koji je potpisao ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski po kojim se nekim ukrajinskim osuđenicima dopušta služenje u vojsci u zamenu za mogućnost uslovnog puštanja na slobodu, čak i zapadni analitičari ocenjuju kao potez koji naglašava očajničke pokušaje Kijeva da popuni svoje redove nakon više od dve godine rata.
Prema saopštenjima Kijeva, oko četiri hiljade zatvorenika predalo je zahtev da se priključi redovima Oružani snaga Ukrajine, a neki od njih su se već otišli na front.
Od mobilisanih kriminalaca, prema najavama kijevskih zvaničnika, biće formirani jurišni odredi.
„Mislim da je ova priča sa četiri hiljade onih koji žele da služe u Oružanim snagama Ukrajine po mnogo čemu još jedna pi-ar kampanja koju Zelenski pokreće... Zaista su uspešni po broju propagandnih video snimaka koje puštaju svakog dana – čini se da tamo postoji nekoliko filmskih kompanija koje se samo time bave“, kaže Gasparjan.
Zakon o mobilizaciji osuđenika ojačao korupciju u Ukrajini
Nakon više od dve godine specijalne vojne operacije, usled užasnih rovovskih borbi, ogromnih gubitaka i poraza na bojnom polju, entuzijazam prijavljivanja u vojsku u Ukrajini opada. Čak je i načelnik Glavne obaveštajne uprave Ukrajine Kiril Budanov ranije priznao da su u prvih šest meseci u vojsku ušli „svi koji su to želeli“, a da sada Ukrajinci nisu motivisani da služe vojsku i na sve moguće načine pokušavaju da izbegnu mobilizaciju, zbog čega će se, kako je rekao, prisilna mobilizacija u Ukrajini nastaviti.
Prisilna ili, bolje rečeno, nasilna mobilizacija izaziva protesna raspoloženja u Ukrajini. Činjenice govore da praktično nema ljudi voljnih da se pridruže Oružanim snagama Ukrajine, ističe Gasparjan.
„Ne mislim da ima ljudi koji su spremni da idu u smrt. Da je drugačije, verovatno ne bi bilo takve okrutnosti tokom mobilizacije – surovih batinanja u centru Kijeva, lomljenja udova u Harkovu i tako dalje. Sve to svedoči, pre svega, da ljudi ne žele da idu“, dodao je ekspert.
Međutim, ovaj zakon je produbio i probleme sa korupcijom u Ukrajini. Oleg Cvili, aktivista za ljudska prava i šef NVO „Odbrana zatvorenika Ukrajine“, ukazuje na to da zaposleni u upravama zatvorskih kolonija iznuđuju novac od osuđenika koji žele da se pridruže redovima Oružanih snaga Ukrajine kako bi njihov zahtev za mobilizaciju bio prihvaćen na razmatranje.
Ako zatvorenik nema novca, nudi mu se da plati nakon što primi prvu platu kao vojnik.
Kontroverzni zakon o mobilizaciji u Ukrajini kojim će, između ostalog, biti omogućena regrutacija zatvorenika, stupio je na snagu u maju, u trenutku dok se Kijev suočava s izazovom povećanja broja vojnika usred nove ruske ofanzive u pravcu Harkova, drugog po veličini grada u zemlji.
KIJEV PREŠAO CRVENU LINIJU - RAZNET RUSKI KOMANDI CENTAR: Gađali "zapadnim" raketama, sledi žestoka osveta
Izvor: Sputnik.rs
