Podsećamo, ranije je lider Novog DSS-a, Miloš Jovanović, najavio da će ova stranka predložiti deklaraciju o Srebrenici da bude usvojena od strane Narodne skupštine Srbije.
Deklaracija se sastoji od četiri tačke:
1. Pravda, pomirenje i održivi mir između naroda i država post-jugoslovenskog prostora mogu se ostvariti isključivo na temeljima istorijske istine.
2. Odlučno odbacujemo tvrdnju prema kojoj ratni zločin izvršen u Srebrenici jula meseca 1995. godine predstavlja zločin genocida. Navedena kvalifikacija, izvedena uprkos nepostojanju genocidne namere kao konstitutivnog elementa zločina genocida, a čije je odsustvo prema zaštićenoj grupi muslimana u Bosni i Hercegovini više puta utvrđeno, logički je neodrživa i predstavlja grubu političku zloupotrebu jedne jasno definisane krivičnopravne kategorije.
3. Ratni zločin u Srebrenici neophodno je posmatrati celovito, u kontekstu istorijskih činjenica, moralne osude i krivično-pravne odgovornosti za ratne zločine koje su muslimanske snage prethodno bile izvršile nad srpskim stanovništvom u Bratuncu i Srebrenici. Ovim se ne podrazumeva da se jedan zločin može pravdati drugim zločinima, već da sve žrtve jednako zaslužuju pravdu, pijetet i dostojanstvo, a izvršioci zločina zajedničku i nepodeljenu osudu i odgovornost. U tom smislu, težnja da se 11. jul odredi kao Međunarodni dan sećanja na žrtve u Srebrenici u suprotnosti je sa ovim osnovnim, civilizacijskim stavom jednakog vrednovanja svih ljudi i žrtava, nezavisno od njihove nacionalne, verske ili druge pripadnosti, jer se na taj način duboko poštovanje i dostojno sećanje određuje samo spram muslimanskih žrtava zanemarujući stradalništvo srpskog naroda.
4. U aktuelnim i predstojećim geopolitičkim okolnostima, insistiranje na laži o izvršenom genocidu u Srebrenici otvara mogućnost ka daljim pritiscima na srpski narod na prostoru celog Balkana i ugrožavanju njegovih vitalnih nacionalnih interesa. Time što se srpskom narodu nameće krivica za nepostojeći genocid, stvara se mogući osnov za promenu izvornog Dejtonskog sporazuma, unitarizaciju Bosne i Hercegovine i posledično ukidanje Republike Srpske, što srpski narod i Republika Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, ne mogu da dozvole.
Pročitajte OVDE o potencijalnom rastu desnice u Evropskom parlamentu
Izvor: Pravda