NATO zahteva od celog sveta da ne pruža nikakvu podršku Rusiji i osuđuje svaku državu koja to čini, nazvavši nepovratnim ulazak Ukrajine u NATO, navodi se u zajedničkoj deklaraciji članica Alijanse objavljenom na sajtu NATO-a
"Pozivamo sve zemlje da ne pružaju nikakvu pomoć agresiji Rusije. Osuđujemo sve one koji pomažu i time produžavaju ruska vojna dejstva u Ukrajini", naglašava se u dokumentu.
Članice su se, takođe, složile da razviju preporuke za strateške pristupe odnosima sa Moskvom za sledeći samit Alijanse.
U Deklaraciji se navodi da će NATO će nastaviti da pruža političku, ekonomsku i finansijsku pomoć Ukrajini.
"Osim vojne podrške predviđene ovom obavezom, saveznici nameravaju da nastave da pružaju političku, ekonomsku, finansijsku i humanitarnu podršku Ukrajini", precizira se u dokumentu.
Ističe i da NATO planira da izdvoji za Ukrajinu 40 milijardi evra tokom sledeće godine, uz klauzulu o "budućnosti Ukrajine u NATO-u" i najavu za integrisaniji status ove zemlje u Alijansi.
Najavljuje se stvaranje misije za unapređenje bezbednosti i vojne obuke za Ukrajinu, a NATO će uputiti poziv Ukrajini da pristupi Alijansi kada se saveznici slože da je Kijev ispunio sve neophodne uslove.
"Ukrajina je na nepovratnom putu ka pridruživanju Severnoatlantskoj alijansi. U potpunosti podržavamo pravo Ukrajine da izabere sopstvene dogovore u oblasti odbrane i određuje sopstvenu budućnost, bez spoljnog mešanja. Budućnost Ukrajine je u NATO-u", navodi se.
Jedna od stavki je i tvrdnja da "NATO ne teži konfrontaciji i ne predstavlja pretnju po Rusiju".
"Zemlje NATO-a planiraju da do sledećeg samita Alijanse razviju preporuke o strateškom pristupu Rusiji. Zemlje Alijanse će obuzdavati i suprotstavljati se agresivnim dejstvima Rusije, ističe se i dodaje da Rusija ostaje najveća pretnja po NATO.
Članice NATO su dogovorile da izrade preporuke o strateškim pristupima odnosima sa Rusijom do sledećeg samita Alijanse. Zadržava se obaveza članica za vojne rashode na nivou od najmanje 2% BDP-a.
Region Zapadnog Balkana od strateškog značaja
Članice NATO su poručile da su regioni Zapadnog Balkana i Crnog mora od strateškog značaja za Alijansu i da NATO ostaje snažno posvećen njihovoj bezbednosti i stabilnosti.
"Nastavićemo da unapređujemo naš politički dijalog i praktičnu saradnju sa Zapadnim Balkanom kako bismo podržali reforme, regionalni mir i bezbednost i suprotstavili se zlonamernom uticaju, uključujući dezinformacije, hibridne i sajber pretnje, koje predstavljaju državni i nedržavni akteri", naglašava se u Deklaraciji.
Kako se dodaje u saopštenju, demokratske vrednosti, vladavina prava, domaće reforme i dobrosusedski odnosi su od vitalnog značaja za regionalnu saradnju i evroatlantske integracije, zbog čega NATO očekuje nastavak napretka u tom pogledu.
"Ostajemo posvećeni kontinuiranom angažovanju NATO-a na Zapadnom Balkanu, uključujući i preko kosovskih snaga (Kfor) koje predvodi NATO... Dalje ćemo pratiti i procenjivati razvoj događaja u regionu sa posebnim fokusom na pretnje našoj bezbednosti i potencijalne mogućnosti za bližu saradnju sa našim partnerima u regionu. NATO podržava evroatlantske težnje zainteresovanih zemalja u ovom regionu", navodi se u deklaraciji.
Takođe se navodi da NATO planira da produbi saradnju sa zemljama indo-pacifičkog regiona. Alijansa planira svoje širenje u Crnom moru i na Istočnom Balkanu.
NATO teži da ojača svoje prisustvo na Bliskom istoku i u Africi pod parolom "održavanja mira" u regionima.
Nuklearni potencijal
Članice NATO planiraju da modernizuju svoj nuklearni potencijal, unaprede planiranje u ovoj oblasti, i shodno tome NATO će nastaviti politiku nuklearnog obuzdavanja, pridržavajući se principa neširenja nuklearnog oružja.
NATO povećava potencijal PVO i PRO, uključujući angažovanje nove baze "Aegis Ashore" u Poljskoj.
NATO planira da se sastane sa rukovodstvom Australije, Novog Zelanda, Republike Koreje, Japana i Evropske unije radi razmatranja "izazova" u oblasti bezbednosti.
Poziv Kini na dijalog
Alijansa navodi da Kina nastavlja da stvara sistemske izazove po evroatlantsku "bezbednost" i da članovi NATO-a pozivaju Kinu na dijalog u cilju smanjenju strateških rizika.
Dodaje se da je i Kina postala odlučujući pokretač rata Rusije protiv Ukrajine kroz veliku podršku ruskoj odbrambenoj industrijskoj bazi.
"Produbljivanje strateškog partnerstva između Rusije i NR Kine i njihovi uzajamno jačajući pokušaji da potkopaju i preoblikuju međunarodni poredak zasnovan na pravilima, razlog su za duboku zabrinutost. Suočeni smo sa hibridnim, sajber, svemirskim i drugim pretnjama i zlonamernim aktivnostima državnih i nedržavnih aktera", ističe se u dokumentu.
"Belorusija nastavlja da omogućava ovaj rat stavljajući na raspolaganje svoju teritoriju i infrastrukturu. Produbljivanje ruske političke i vojne integracije sa Belorusijom, uključujući raspoređivanje naprednih ruskih vojnih sposobnosti i osoblja, ima negativne implikacije po regionalnu stabilnost i odbranu Alijanse", ocenjuje se u deklaraciji.
Napominje se da Severna Koreja (DNRK) i Iran podstiču sukob u Ukrajini navodnim pružanjem direktne vojne podrške Rusiji, poput municije i bespilotnih letelica (UAV), što, kako se ističe, ozbiljno utiče na evroatlantsku bezbednost.
"Oštro osuđujemo izvoz artiljerijskih granata i balističkih projektila iz DNRK-a, što je u suprotnosti sa brojnim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, i sa velikom zabrinutošću primećujemo produbljivanje veza između DNRK i Rusije. Bilo kakav transfer balističkih projektila i srodne tehnologije od strane Irana Rusiji predstavljao bi značajnu eskalaciju", navodi se u NATO deklaraciji.
Sledeći NATO samit na najvišem nivou biće održan juna 2025. godine u Hagu.U Vašingtonu se od 9. do 11. jula održava samit NATO-a povodom obeležavanja 75 godina od osnivanja Alijanse.
SPOLJNOOBAVEŠTAJNA SLUŽBA RUSIJE: SAD traže zamenu Zelenskom
Izvor: Rt.rs
