Ovako profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, dr Miloš Šolaja, komentariše deo završne deklaracije sa samita lidera NATO u kojoj se navodi da Alijansa podržava evroatlantske aspiracije zainteresovanih zemalja u ovom regionu.
Iako se, verovatno, upravo zato što oko pitanja priznanja kosovske nezavisnosti ne postoji konsenzus, „Kosovo“ ne pominje eksplicitno, sistemom eliminacije došli smo do zaključka da se najverovatnije radi o njemu kada se govori o „zainteresovanim državama“.
Srbija nije zainteresovana za članstvo u ovoj organizaciji, s obzirom da se drži principa vojne neutralnosti. U BiH ne postoji konsenzus po pitanju članstva – dok je sarajevska čaršija glasno za, Republika Srpska sledi politiku Srbije i želi vojno neutralnu BiH. Preostaje samo „Kosovo“, koje je za sve članice NATO, osim za četiri (Grčku, Rumuniju, Slovačku i Španiju), država.
Famozni Član 5 kao izgovor za novu agresiju na Srbiju
Bez obzira na to koliko članica Alijanse priznaje jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost, Priština ne ispunjava kriterijume za prijem u organizaciju, objašnjava Šolaja. Međutim, ne bi bilo prvi put da NATO krši principe koje je samo proklamovao.
„Prvi put je odustao od principa kada je izvršio oružanu akciju na BiH jer niko nije mogao da objasni kako ga je BiH napala, pa da mora da se pridržava Člana 5, odnosno principa da napad na jednu članicu znači napad na sve“, kaže Šolaja misleći na bombardovanje položaja Vojske Republike Srpske avgusta 1995. tokom građanskog rata u BiH.
Prema njegovim rečima, prijem takozvanog Kosova u NATO postao bi opasan presedan upravo u smislu Člana 5 Osnivačkog ugovora NATO-a, jer bi, kako kaže, uvek moglo da se protumači da je Srbija napala Prištinu po bilo kom osnovu, kao što su uradili 1999. pred agresiju na Saveznu republiku Jugoslaviju.
Priština ne ispunjava ni druge kriterijume za prijem, osim toga da njenu nezavisnost treba da priznaju sve članice.
„Jedan od kriterijuma je i dostignut stepen demokratije koje NATO priznaje kao preduslov, a ne može se zaista govoriti o Kosovu kao demokratiji. Jer, prvo što radi to je kršenje ljudskih prava, zatim nepoštovanje dogovora, nepoštovanje međunarodnih sporazuma… Zaista, ne znam koji to kriterijum Kosovo ispunjava da bi postalo članica“, napominje naš sagovornik.
Kako provući Prištinu da bude član, a da ne bude član
Iako NATO želi da, zarad što šire podrške, ima što više država u svom karavanu, teško je očekivati da će se po pitanju učlanjenja Prištine u NATO postići konsenzus, smatra Šolaja, jer interesi zbog kojih četiri članice ne priznaju kosovsku državnost prevazilaze značaj interesa za učlanjenje ove lažne države.
Sa druge strane, na samitu su mogli da se čuju i drugi disonantni glasovi, pa bi trebalo računati i na protivljenje nekih država koje su priznale kosovsku nezavisnost, kao što je Mađarska, ali i Turska, koja, kako Šolaja kaže, uvek ima neki svoj samostalan pogled kao stara članica koja je vojno veoma jaka.
Ono što je moguće i što je najverovatnije, to je da tzv. Kosovo bude tretirano kao članica NATO bez formalnog ulaska u članstvo. Radi se o širem političkom okviru koji nije samo van logike međunarodnog prava nego i samog ugovora koji uređuje unutrašnje odnose u NATO.
„Ali njima bi to bilo značajno jer bi na taj način to moglo da posluži kao primer za BiH, pa da, recimo, jedan entitet bude više vezan za NATO, a Republika Srpska da ostane na poziciji vojne neutralnosti. Ne verujem da bi neko tražio i formalno učlanjenje jednog entiteta jer bi to značilo de fakto priznanje nezavisnosti Republike Srpske“, zaključuje Šolaja.
Dodik: Sramna komemoracija u NJujorku uz ignorisanje svih žrtava osim bošnjačkih
Izvor: Sputnik.rs
