Stručnjaci ukazuju na to da su Vašington i Berlin usredsređeni na podrivanje međunarodne bezbednosti i strateške stabilnosti, te da će Rusija biti prinuđena da parira i vojno odgovori.
„Amerikanci prebacuju na teritoriju Nemačke te projektile, koji su skupi i visokoprecizni. Prebacivanje takvih projektila sugeriše da se SAD približavaju frontu bojevih dejstava koje planiraju. Oni svoju raketnu moć prebacuju na evropsko vojište. Prebacuju ih za konfrontaciju sa Rusijom. Te rakete su sposobne da obaraju avione, i helikoptere i rakete... To je prilično ozbiljna pretnja. Ali, kako je saopštilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, mi ćemo bez panike, bez ikakve buke, smisliti kako da odgovorimo. Ovo je još jedan element vojne pretnje Rusiji i mi moramo da mu pariramo. Siguran sam da se naš Generalštab već bavi time“, kaže ruski vojni ekspert, pukovnik u penziji Viktor Baranec.
Tokom samita NATO u Vašingtonu, Sjedinjene Države i Nemačka saopštile su da će, počevši od 2026. Amerika u Nemačkoj stacionirati udarne sisteme dalekog dometa. Te konvencionalne jedinice uključivaće rakete SM-6, „tomahavke“ i hipersonično oružje koje je trenutno u razvoju. To oružje će imati znatno veći domet od trenutnih kopnenih sistema u Evropi.
To znači da će prvi put od kraja Hladnog rata u Nemačkoj biti stacionirani američki sistemi naoružanja koji mogu da „dobace“ do Rusije, što predstavlja pretnju za skoro ceo evropski deo Rusije, uključujući Krim i dva nova vojna okruga.
Krstareće rakete „tomahavk“ su, nažalost, dobro poznate i u Srbiji, jer su korišćene tokom NATO agresije na Jugoslaviju, 1999. godine.
Kako Rusija može da odgovori na pretnje
Ruski eksperti ukazuju na to da najnoviji američki raketni sistemi predstavljaju veliku opasnost zbog svog velikog dometa, mobilnosti i tehničke mogućnosti da na njih postave nuklearne bojeve glave. Takvo oružje, prema oceni stručnjaka, predstavlja najveću pretnju ruskoj enklavi Kalinjingrad i u doglednoj budućnosti, pod raznim izgovorima, može biti razmešteno u Ukrajini.
Međutim, Rusija ima sposobnost da spreči negativan scenario. Pre svega, Moskva će značajno ojačati svoje trupe snabdevanjem sistemima PVO kao što su S-500 „prometej“ i S-350 „vitez“, kao i lovcima sposobnim da efikasno odbiju raketne napade. Uz to, novi operativno-taktički sistemi mogu biti isporučeni vojsci za kratko vreme.
Prema mišnjenju stručnjaka, odgovor Moskve će se uglavnom sastojati u jačanju sposobnosti za presretanje američkih projektila i snabdevanje ruskih oružanih snaga udarnim sistemima sa dometom od preko 500 kilometara. Sigurno će i ruska vojna avijacija dobiti novo dalekometno naoružanje. To će omogućiti održavanje balansa snaga.
Pre nekoliko godina Sjedinjene Američke Države su se, pod izmišljenim izgovorom, povukle iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa i objavile da će proizvoditi takve raketne sisteme, dok je Rusija 2019. godine saopštila da se neće baviti proizvodnjom takvih projektila i da ih neće raspoređivati sve dok Sjedinjene Države ne budu raspoređivale te sisteme u nekom regionu sveta.
Danas je poznato da Sjedinjene Države ne samo da proizvode ove raketne sisteme, već su ih prebacivali u Evropu i na Filipine, pa je s tim u vezi ruski predsednik Vladimir Putin, krajem juna, najavio potrebu za pokretanjem proizvodnje ruskih raketa srednjeg i kratkog dometa, dok će sve odluke o razmeštanju ovog naoružanja biti donete u skladu sa dejstvima Sjedinjenih Država.
Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, postignut između SAD i SSSR 1987. godine, zabranjivao je stranama da poseduju nuklearne i konvencionalne balističke i krstareće rakete kopnenog baziranja dometa od 500 do 5,5 hiljada kilometara i decenijama je bio kamen temeljac u kontroli naoružanja.
Ruski eksperti smatraju da Moskva na opasne američke poteze može da odgovori i stvaranjem pritiska u američkom dvorištu. Nešto slično se i ranije praktikovalo, uključujući i nedavnu posetu ruske fregate i podmornice Kubi.
Rusija neće biti uvučena u skupu trku u naoružanju
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov je rekao da će Rusija mirno, bez nervoze i emocija razvijati vojni odgovor na takve planove Nemačke i Vašingtona koji su usmereni na narušavanje bezbednosti Rusije. Prema njegovim rečima, odluka o razmeštanju dalekometnih raketa je samo karika u lancu usmerenom na eskalaciju, jedan od elemenata zastrašivanja, koji je danas gotovo glavna komponenta politike NATO-a i SAD kada je reč o Rusiji.
Diplomata je dodao i da je Moskva odavno počela da se priprema za takav razvoj događaja, ističući istovremeno da je sve ono što je Rusiji potrebno već stvoreno. Vojska i glavnokomandujući će odlučiti gde, kako i šta rasporediti da bi se Rusija odbranila od ovih pretnji, rekao je Rjabkov, dok je ambasador Rusije u Vašingronu Anatolij Antonov poručio da će „američke rakete u Nemačkoj biti na nišanu Rusije“.
„Naše Ministarstvo spoljnih poslova reaguje mirno. Crvene linije nekako više nisu aktuelne. Na Zapadu veruju da mogu da se izvuku sa bilo čim, a mogu da nastave da budu drski. Predsednik je rekao da će se naći uzvratne mere. Sasvim je moguće da ćemo za njih saznati u bliskoj budućnosti“, kaže ruski ekspert Aleksandar Dudčak.
Prema njegovim rečima, odgovor bi mogao da bude veoma „iznenađujuć i neočekivan“, ali to ne znači da će „Rusija izvršiti napad na Nemačku“.
Kremlj je ocenio da odluka SAD da razmesti oružje dugog dometa u Nemačkoj vodi ka hladnom ratu, dok eksperti konstatuju da Vašington neće moći da zaplaši Rusiju i da je uvuče u skupu trku u naoružanju.
RUSKA ARMIJA ŽESTOKO KRENULA NAPRED! Žestoke borbe na prvoj liniji fronta
Izvor: Sputnik.rs
